Nemački strah od dugova

Dugovi, dužničko opterećenje, teret dugova… U nekim nemačkim novinama ovih dana se sve vrti oko jednog već odavno poznatog fenomena – „nemački strah“. Strah od dugova, dugova koji gnječe sve pred sobom.

Kada se međutim na sve to gleda spolja, onda je situacija ipak znatno drugačija. Da, Nemačka ima brojne probleme – ali među njima nisu dugovi, piše magazin „Ekonomist“ o nemačkim budžetskim dilemama. Njih je prouzrokovala nedavna odluka Ustavnog suda o tome da je 60 milijardi evra kredita iz nacrta budžeta za 2024. protivustavno. Zato sada te milijarde nedostaju za važne investicije.

Kako izaći iz te situacije? Da li je dovoljno samo štedeti ili treba uzeti nove dugove? Oko toga se vode žustre diskusije.

Kada dugovi postaju opterećenje?

Kada dakle dugovi postaju opasni? Najjednostavniji odgovor bi mogao da glasi: onda kada državi postanu suviše skupi za servisiranje. A skupi postaju pre svega onda kada ljudi kao što je Kristijan Esters i njegov tim okrenu palac prema dolje. Esters radi za rejting-agenciju „S&P“ i tamo je šef odeljenja za definisanje rejtinga država. Njegova firma na glasu je kao najveća, a verovatno i najuticajnija rejting-agencija, ispred „Mudisa“ i „Fiča“.

Odluke koje donose Esters i njegov tim mogu da imaju direktne posledice za pojedine države. Njihove ocene, odnosno rejtinzi, otkrivaju kada je neka država bankrotirala, odnosno koliko koštaju novi dugovi? Što je rejting lošiji, dugovi su skuplji, odnosno mora više novca iz budžeta da se potroši za servisiranje kredita.

-pročitajte još: Šta je nemačka „kočnica dugova“?

Prilikom donošenja odluke o rejtingu neke zemlje, ulogu igra i visina državnog duga, objašnjava Esters za DW. Prilikom donošenja odluke o državnom rejtingu, za „S&P“ je pre svega važno državno zaduženje i to u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP). U poređenju s drugim zemljama Nemačka je sa 66 odsto udela duga u BDP-u budžetski relativno disciplinovana zemlja, odnosno nije ni blizu vrha liste najzaduženijih država sveta. Neke druge zemlje, poput SAD ili Japana, mnogo su zaduženije. Kod njih je udeo duga u nacionalnom BDP-u odavno premašio granicu od 100 odsto (SAD), odnosno 200 procenata u slučaju Japana.

Koliki je nemački dug?

Još jedan parametar koji se često koristi je ukupni javni dug. Mnogi će se tu odmah setiti one čuvene slike sa satom na kojem kontinuirano raste javni dug. A od 1950. i u Nemačkoj se kazaljke na tom satu vrte samo u jednom smeru – aktuelni nemački dug iznosi oko 2,5 biliona evra. U evrozini Nemačka po toj statistici zauzima treće mesto, iza Francuske i Italije.

Za Kristijana Estersa količina ukupnog zaduženja neke države sama po sebi nije relevantna veličina. „Državno zaduženje u apsolutnom iznosu zanemaruje relativnost u odnosu na veličinu neke nacionalne ekonomije“, ukazuje stručnjak za bonitet država.

Ponekad se u diskusijama spominje i državno zaduženje po glavni stanovnika. U Nemačkoj ono trenutno iznosi nešto više od 31.000 po stanovniku. No, prilikom odluke o bonitetu taj pokazatelj ima podređenu ulogu, jer su po njemu pre svega zemlje „globalnog severa“ često znatno zaduženije od zemalja u tranziciji, pogotovo onih koje imaju veoma mnogo stanovnika.

Za Estersa ni taj pokazatelj nije odlučujući prilikom donošenja odluke o kreditnoj sposobnosti neke države, zato što ni on ne uvažava ekonomsku snagu neke zemlje. Upoređivanje siromašnih i bogatih zemalja je pogrešno i zbunjujuće, kaže stručnjak.

Kakvu ulogu igraju kamate?

Sveukupno gledano, državni dug je samo jedan od faktora prilikom donošenja odluke o kreditnoj sposobnosti neke države. „Postoji čitav niz drugih faktora, na primer kamatno opterećenje za državni budžet.“ Što su kamate veće, dugovi su skuplji. A visina kamata zavisi i od stope inflacije. Kada je ona visoka, državne centralne banke tome pokušavaju da se suprotstave visokim kamatnim stopama. Ako one deluju, onda je mera uspešna. „Inflacija je jedan od faktora koji utiču na efektivnost i verodostojnost monetarne politike“, napominje Esters.

Nemačka je po pitanju stope inflacije u poređenju s drugim zemljama sveta negde na sredini tabele. Globalna stopa inflacije je proteklih godina ponovo lagano porasla. Ali, u poređenju s 80-im i 90-im godinama prošlog veka, ona je ipak i dalje umerena. „Visoka inflacija može da dovede do pada kupovne moći i opadanja međunarodne konkurentnosti“, kaže Esters. Inflacija je zato „važna veličina“ za definisanje državnih rejtinga, kaže stručnjak agencije „S&P“.

O tome koliko neko mora da plati za nove dugove, odlučuju i politički faktori, dodaje Esters. „Važno je naglasiti da mi u obzir ne uzimamo samo fiskalne faktore. Poslednjih godina naročito se pokazalo da važnu ulogu igraju i predvidljivost, odnosno stabilnost institucija. Države mogu da završe u dužničkoj krizi i zbog toga što su političke institucije neke zemlje slabe.“

Porast globalnog zaduženja

Prema navodima rejting-agencije, prosečno globalno zaduženje poraslo je za oko osam odsto BDP-a. To pak povećava pritisak na državne budžete – pogotovo u onim vremenima kada su kamatne stope visoke. A tako je sada.

„Veći deo državnih prihoda mora se potrošiti za kamate. To onda ograničava fiskalnu fleksibilnost neke zemlje, na primer u situaciji kada mora da se reaguje na buduće šokove ili krize“, ukazuje Esters.

Uprkos ogromnim dugovima proteklih godina zbog državnih paketa pomoći tokom pandemije korone, restrukturiranja privrede ili rata u Ukrajini, agencija „S&P“ je tokom 2023. objavila više pozitivnih promena po pitanju boniteta. Drugim rečima, države su „skočile“ u veću kategoriju boniteta. No, gledajući na godine koje slede, situacija ipak izgleda drugačije: „U idućih godinu do dve dana očekujemo nešto više negativnih nego pozitivnih promena rejtinga“, kaže Kristijan Esters.

Pritom, kako dodaje, za kretanje stope boniteta neće biti odlučujući obim državnog duga, već politički rizici. A po pitanju Nemačke on ima pozitivan stav – i to uprkos novim dugovima.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.