Egipat: najjača vojska u regionu
12. februar 2020.
Egipatska vojska jedna je od najmoćnijih na svetu: 920.000 vojnika i oficira, 440.000 službenika, plus gotovo pola miliona rezervista. Na nedavno objavljenom Indeksu Global Firepower ona zauzima deveto mesto među 138 vojski sveta.
Egipatska vojska jaka je ne samo po sastavu, već i po opremljenosti. Ona poseduje 1.054 aviona, od čega 215 borbenih, kao i 81 borbeni helikopter. Pored toga, tu je i više od 4.295 tenkova i 11.700 oklopnih vozila, plus gotovo 1.100 raketnih bacača.
Brojke su skromne u odnosu na najjaču armiju svetu – američku vojsku koja broji skoro 2,3 miliona vojnika i oficira, ima skoro 13.300 aviona i gotovo 6.300 tenkova. Međutim, egipatska vojska je daleko najjača na Bliskom Istoku i u Severnoj Africi. Sledi Turska, koja je na 11. mestu i Iran na 14. Najjača arapska armija je saudijska vojska, nalazi se na 17. Mestu, ima 803.000 vojnika i raspolaže sa 879 aviona i 1.069 tenkova.
Mirovni sporazum iz 1979. osnažio vojsku
Egipatska vojska ima dugu istoriju i u tome bi trebalo tražiti razloge njene snage, kaže Ginter Mejer iz Centra za istraživanje arapskog sveta pri Univerzitetu u Majncu. „Njena današnja snaga počiva na mirovnom sporazumu između Izraela i Egipta iz 1979. godine. Otada egipatska vojska od Sjedinjenih Država svake godine dobija oružje u vrednosti od otprilike 1,3 milijarde dolara. Amerikanci su se tada obavezali na podršku – kako Egiptu, tako i Izraelu“.
Egipatska vojska ojačala je i proširila svoj sastav i opremu i tokom mandata aktuelnog predsednika Abdela Fataha al Sisija. Prema studiji koju je izradio Karnegijev centar za Bliski istok, jačanje vojske bilo je važno zbog nekoliko faktora: sve većih pretnji po nacionalnu i regionalnu bezbednost, pojačanog pritiska Vašingtona; saradnje egipatske vojske s drugim partnerima, a posebno sa Rusijom i Francuskom. Drugi faktor jačanja vojske bila je odlučnost Al Sisija da se odbrani od mogućeg državnog udara. „Iz tih razloga on je navaljivao preko potrebnu reviziju egipatske vojne doktrine, nabavku oružja i povećanje sposobnosti rada sa savezničkim snagama“, stoji na internet-stranici Karnegi centra. Nejasno je da li su te reforme praćene poboljšanjima u obuci regruta, održavanju vojne opreme i borbenoj gotovosti armije.
Unutrašnjopolitička uloga vojske
„Egipatska vojska ima važnu ulogu u unutrašnjoj i spoljnoj politici zemlje“, kaže Ginter Mejer u intervjuu za DW. Vojska je na unutrašnjem planu angažovana uglavnom na Sinaju. Otkako je tamo prisutna džihadistička organizacija Islamska država (IS), bezbednosna situacija na Sinaju veoma se pogoršala. „Ali uprkos masovnom vojnom prisustvu, vlada do sada nije uspela da stavi pod kontrolu, niti da uništi IS na Sinajskom poluostrvu. To pokazuje da glavni domaći problemi ostaju nerešeni“, primećuje Mejer.
Said Sadiki, stručnjak za međunarodno pravo i međunarodne odnose na Univerzitetu Fez u Maroku, dodaje da je tamošnja situacija uticala i na politiku nabavke vojne opreme. On kaže da su „konkretni bezbednosni izazovi na Sinaju važan faktor u odabiru oružja, njegove veličine i vrste.“
Spoljnopolitički izazovi
Vojska, međutim, pre svega igra ulogu na spoljnopolitičkom planu. U Jemenu, gde se Egipat u okviru međunarodne koalicije predvođene Saudijcima bori protiv Hutijevaca, egipatska vojska više puta je bombardovala njihove položaje, piše nemački politički magazin „Špigel“.
Takođe, važnu ulogu vojska ima i u egipatsko-etiopijskom sukobu oko izgradnje hidroelektrane. Etiopija želi da izvuče značajne količine vode iz Plavog Nila. „To bi opasno ugrozilo vodosnabdevanje u Egiptu, jer bi se priliv vode smanjio“, kaže Ginter Mejer. „Bila bi ugrožena egzistencija skoro stotinu miliona Egipćana, a Egipat je više puta pretio da će vojno intervenisati ukoliko se ne nađe zadovoljavajuće rešenje.“
Zamenski rat u Libiji
I Libiju Egipat vidi kao veliki izazov. Nakon nekoliko godina građanskog rata, susedna zemlja postala je poprište međunarodnog „zamenskog rata“. Vlada u Kairu strahuje da će Muslimanskom bratstvu uspeti da se reorganizuje u Libiji, nakon što je u Egiptu krvavo ugušeno delovanje te organizacije tokom mandata Al Sisija. Pored toga, Muslimansko bratstvo u Libiji podržavaju Turska i Katar. „U tom zamenskom ratu, egipatska vlada najavila je vojnu intervenciju“, kaže Ginter Meyer. „Vlada u Kairu blisko sarađuje s libijskom vladom u egzilu u Tobruku, koja je najavila da će, ukoliko Turska pokrene invaziju, zatražiti od Kaira vojnu intervenciju. To bi onda značilo otvoreni sukob.“
Da je taj scenario moguć pokazalo se poslednjih nekoliko sedmica, kada je vojska izvela nekoliko velikih manevara na egipatskoj, mediteranskoj obali. Upitno je međutim, hoće li se egipatska vojska zaista usuditi na oružani sukob s Turskom, kaže Said Sadiki. I zaključuje: „Ne može se proceniti da li egipatska vojska zaista može da doprinese promeni ravnoteže snaga u Libiji, a u korist Kaira.“