Igra gasa i krvi
10. januar 2020.
Turska odluka da pošalje plaćenike i vojnike u Tripoli nastavlja da žanje kritike. U sredu su šefovi diplomatija Egipta, Francuske, Grčke i Kipra iz Kaira poslali jasnu poruku da tursko vojno mešanje sprečava obuhvatno mirovno rešenje za Libiju.
Ankara je prethodnih dana naime na zahtev zvaničnog libijskog premijera Fajiza al Saradža poslala prve vojne jedinice u Libiju. Tako je rat u zemlji na afričkoj obali Sredozemnog mora još više internacionalizovan.
Vlada u Kairu je tursku vojnu intervenciju okarakterisala kao „stvar od značaja za nacionalnu bezbednost Egipta“. Doduše, Egipat je i sam strana u sukobu. Vlada te zemlje je dogovore između Ankare i Tripolija potpisane u novembru proglasila „nelegitimnim“. Tu se sa Egiptom slažu i Kipar i Grčka.
Interesi Turske
U konfliktu u Libiji su u igri sasvim različiti interesi. Neki od njih su samo indirektno povezani sa tom zemljom, kaže Čanan Atilgan koja rukovodi regionalnim programom nemačke fondacije „Konrad Adenauer“. Prema njenim rečima, angažovanje Turske je povezano sa konfliktom oko korišćenja nedavno otkrivenih nalazišta zemnog gasa oko obala Kipra.
Više zemalja je početkom 2019. formiralo Forum za gas istočnog Mediterana. Turska nije među njima. Izrael, Kipar i Grčka hoće da zajedno eksploatišu gas, a uz to Izrael želi da deo gasa izvozi u Egipat. Turska smatra da je izigrana jer i ona pretenduje na svoj deo resursa.
„Turska ne bi profitirala od tog prirodnog blaga i ona to neće dopustiti“, kaže Čanan Atilgan u intervjuu za DW. „Uz to treba dodati da će, ako počne eksploatacija gasa, to bitno smanjiti slobodu kretanja Turske po Sredozemnom moru. Zato ona traži put da postave neku protivtežu takvom razvoju situacije.“
Brige Egipta
U Egiptu je u prvom planu drugi motiv: briga zbog novih napetosti u borbi za moć – ukoliko Turska pojača svoje prisustvo u Libiji. „Tursko-egipatski odnosi su od 2013. vrlo opterećeni“, kaže Atilgan. „Erdoganova vlada pruža jaku podršku Muslimanskoj braći. Uz to, Erdogan nikada nije krio da odbacuje egipatsku vladu. On je kritikuje kao nelegitimnu i nezakonitu.“
U Kairu se brinu da bi zbog toga i diskusija o ophođenju vlade prema Muslimanskoj braći ponovo mogla da izbije u prvi plan. Nakon svrgavanja predsednika Mohameda Morsija, vlada Abdela Fataha al Sisija je krenula u odlučnu borbu protiv Muslimanske braće i pri tome kršila ljudska prava.
„Strahuje se i da Turska hoće da pretvori Libiju u okrilje džihadističkih organizacija i tako dodatno podstrekne napetosti“, kaže za DW politikolog Mohamed Abdel-Lader Kalil.
To je jedna od važnih tema u egipatskim medijima. Turski predsednik u vojnom angažovanju u Libiji vidi mogućnost pružanja podrške islamističkim grupama na Bliskom istoku, piše recimo „Ahram onlajn“. Protestuje se i na društvenim mrežama.
Uzdanica zvana general Haftar
Angažovanje Turske bi moglo da izazove nove napetosti unutar same Libije – i da podrije bezbednost na libijsko-egipatskoj granici. Čanan Atilgan kaže da Egipat smatra da se to tiče njegovih bezbednosnih interesa: „U Kairu se mnogo polaže na zaštitu granica, kako islamisti, Muslimanska braća ili drugi verski ekstremisti ne bi prodrli u Egipat.“
Iz tog razloga, Egipat se uzda u generala Kalifu Haftara koji je veliki protivnik vlade u Tripoliju. Haftar, posle prvog naleta u proleće prošle godine, sada ponovo šalje jedinice u pravcu glavnog grada Libije, a tvrdi da je već osvoji grad Sirt. Za Egipat je važno da je Haftar odlučan protivnik svih islamističkih grupacija.
Podrška Haftaru bi mogla da pojača unutarlibijske napetosti kao što bi to učinila i podrška regularnoj armiji u službi centralne vlade. „U Libiji se vodi rat preko predstavnika“, kaže Čanan Altigan, „ta zemlja je odavno postala lopta u rukama stranih interesa.“
Koliko je tamo nasilja, vidi se iz događaja prošle subote, kada je jedna granata pogodila vojnu akademiju regularne armije u Tripoliju: poginulo je trideset mladih vojnika; isto toliko njih je ranjeno.
Nemačka vlada planira da još ovog meseca sazove međunarodnu konferenciju o Libiji gde bi trebalo da se sastanu svi akteri značajni za okončanje konflikta. Trenutna militarizacija za tu inicijativu ne znači ništa dobro, kaže Čanan Atilgan.