Druga i ostale kolone
26. jul 2018.
Novokomponovani Savez za Srbiju (SZS) još nije ni stupio na političku scenu, a već se najavljuje formiranje još jednog opozicionog bloka. Taj novi blok bi trebalo da bude „građanski“ i „proevropski“ odgovor na blok Dragana Đilasa. Glavna zamerka Đilasovom savezu je da se ne određuje jasno prema evropskom putu Srbije i da rešenje za Kosovo vidi u takozvanom zamrznutom konfliktu.
Prema više izvora DW, Pokret slobodnih građana (PSG) se već dogovorio sa Pokretom Centra koji čine bivši poslanici pokreta Dosta je bilo (DJB), „Čuvarima Starog Grada“ bivšeg demokrate Marka Bastaća, kao i sa nizom malih manjinskih i regionalnih stranaka. Javnost bi o tome mogla da bude upoznata već narednih dana. Sam DJB neće biti u toj kombinaciji zbog evroskeptičnih stavova.
Karusel istih ljudi
„Opcija je nedvosmisleno proevropska“, kaže jedan od izvora DW upućen u pregovore. „Okuplja građanske pokrete i stranke koje imaju dovoljno veliku prepoznatljivost, prisutne su u parlamentu i mogu biti alternativa opozicionim glasačima koji nisu spremni da glasaju za jasnu desničarsku opciju okupljenu u SZS.“
Premda je i bivši predsednik Srbije Boris Tadić kritikovao SZS kao mešanje „baba i žaba“, opozicioni savez okupljen oko PSG Saše Jankovića neće u prvi krug primati „one koji su već imali priliku da vode Srbiju“. U tom je smislu nepoznanica i učešće Nove stranke bivšeg premijera Zorana Živkovića.
Aris Movsesijan iz ove partije za DW kaže da „postoje razgovori na raznim nivoima sa svim demokratski orijentisanim političkim organizacijama“, ali da još nisu „formalnog karaktera“ te da su otvoreni za saradnju „u granicama koje zdravi razum ipak ne podređuju pragmatizmu“.
Kao jedan od glavnih motiva za formiranje još jednog opozicionog saveza pominje se i borba protiv izborne apstinencije po sistemu – ko neće za SZS, ima za koga da glasa. Ali, novinar Đorđe Vlajić za DW kaže da te kalkulacije previđaju jednu opasnost. „Najveće opterećenje oba opoziciona saveza će biti njihov minuli politički rad. Ovde je problem što imamo karusel poznatih političkih lidera. Verujem da to i dalje neće biti previše stimulativno za demokratski orijentisane birače“, smatra Vlajić.
Kako se u tom smislu ništa ne može promeniti, naročito preko noći, glasači u Srbiji će morati da biraju između jedne od ponuđenih opcija. Ako, pak, analiziramo ideološku stranu najavljenih saveza i kontrast na kojem se insistira – „građansko“ i „proevropsko“ nasuprot „evroskeptičnom“ i „konzervativnom“ – Vladimir Pejić, direktor agencije Faktor plus, ističe da je „matematički gledano Savez za Srbiju masovniji i ima više logike“.
Ideologije po potrebi
Sa druge strane, nastavlja Pejić, „taj drugi savez o kojem govorimo, makar po onome što sada znamo, zvuči mnogo principijelnije. Iz tog ugla mi koalicija koja se tek najavljuje deluje kao poštenija i zdravija. Ali nisam siguran da je to dovoljno iz prostog razloga što ti ljudi nemaju veliku podršku iza sebe i možda su u prošlom vremenu na neki način potrošili ideju oko koje se sada okupljaju.“
Kameleonska priroda sadašnje vlasti je očito uticala i na delovanje opozicije. Vlast Srpske napredne stranke (SNS) i njenih koalicionih partnera je po potrebi antievropska i proevropska, proruska i antiamerička, nacionalistička i građanska, a čine je nezalečeni radikali, julovci i bivši dosovci.
Stoga se nameće utisak da je Savez za Srbiju nastao po principu imitacije te ideološke raznovrnosti vlasti jer je očito da ta formula daje rezultate. „Ali, nisam siguran koliko bi oni mogli da odvoje neki deo birača koji su trenutno lojalni Aleksandru Vučiću. Ne bi trebalo zaboraviti da je vladajuća koalicija najveće preduzeće za zapošljavanje u Srbiji“, kaže na to Đorđe Vlajić.
Vladimir Pejić primećuje da je „Vučić takvu koaliciju pravio tokom više godina. Takvi kompromisi se prave zarad vlasti“, kaže Pejić, „a ne u trenutku kada imate malu podršku u biračkom telu i morate da predstavite jasno definisanu politiku i ubedite nekoga da vi treba da vodite Srbiju. Zato mislim da je takvo imitiranje Vučića u najmanju ruku došlo u pogrešnom trenutku.“
(Ne)očekivane perspektive
Ako su već tako obeshrabrujuće prognoze za savez koji donekle imitira ideološki sklop vlasti, čemu bi tek onda mogle da se nadaju članice budućeg građanskog bloka? Posebno imajući u vidu da je najverovatniji stožer tog okupljanja Saša Janković pretrpeo teške političke udarce, uključujući tu i greške koje je sam pravio.
„Na prvi pogled to deluje kao raslojavanje opozicije“, kaže Vlajić, „ali ipak mislim da nastup u dve opozicione kolone može vratiti neke birače iz apstinencije. To možda nije dovoljno da se ozbiljnije uzdrma sadašnja vlast, ali na duži rok opozicija može da postavi temelje za neki uspeh.“
Pejić smatra da Saša Janković ipak ima još kapitala jer je, za razliku od drugih političara, ostao dosledan u stavovima o NATO, Kosovu i EU. „Ta doslednost i ideja o onome što je dobro za zemlju mogu da mu donesu mnogo više nego što je izgubio u prethodnom periodu. Moje mišljenje je da on trenutno ima mnogo više perspektive nego što se pretpostavlja“, naglašava Vladimir Pejić.
Doduše, celu priču o „dve opozicione kolone“ možemo uzeti sa rezervom. Aleksandar Šapić je ulazak u gradsku skupštinu Beograda sa solidnim rezultatom rešio da pretoči u one-man-show na nacionalnom nivou osnivajući Srpski patriotski savez o čijem programu ništa nije poznato. Na drugom polu spektra je Čedomir Jovanović najavio formiranje nekakve Koalicije za mir, koja treba da se založi za trajni mir sa kosovskim Albancima.
To je već nekoliko kolona i nema sumnje da nas narednih meseci čekaju priče o tome ko jeste, a ko nije prava opozicija, ko je Vučićev rovac, pa sve garnirano podbadanjima na društvenim mrežama i navijačkim ispitivanjima javnog mnjenja. A čaršijom kruže priče da će vanredni parlamentarni izbori biti u martu.