Savez sa mnogo nepoznatih
20. jul 2018.
Ideja o političkom savezu pojavila se odmah nakon lokalnih izbora u Beogradu, koji su predstavljali pravi Vaterlo srpske opozicije. Demokratska stranka (DS) je tom prilikom po prvi put od osnivanja ostala van beogradskog parlamenta, a ostatak opozicije se takođe nije proslavio.
Jedini opozicionar koji je ostvario koliko toliko dobar rezultat, bivši gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, sada taj neveliki kapital pokušava da iskoristi formiranjem Saveza za Srbiju. Pregovori potencijalnih članica SZS su navodno u toku iza zatvorenih vrata i, kako se navodi, konkretan dogovor trebalo bi da bude postignut do kraja jula.
Mandati bez krčmara
Sudeći po prvim informacijama, opoziciona javnost nema previše razloga za optimizam. Suočena sa brutalnim napadima režima opozicija spasonosno rešenje vidi u formiranju što šireg političkog saveza u kojem bi se našlo programski i ideološki šaroliko društvo stranaka. U tom Savezu bi tako svoje mesto, osim idejnog tvorca Đilasa, našli i Narodna stranka, Levica Srbije, Pokret za preokret, sindikat Sloga, Demokratska stranka, a najverovatnije i pokret Dveri i Demokratska stranka Srbije.
Međutim, ono što je na neki način šokiralo opozicione pristalice jeste činjenica da je prva stvar oko koje su se ove stranke dogovarale raspodela (neosvojenih) mandata na još uvek neizvesnim i dalekim izborima.
Novinar Srđan Škoro, ranije član Pokreta slobodnih građana, ističe da to „nije samo duboko pogrešno, nego odbija svakog iole pristojnog čoveka da učestvuje u takvoj političkoj borbi. Upravo je tim kvotama ovaj politički prostor zagađen“.
„Moj, tvoj, tri njegova, pet mojih, moja strina, tvoja tetka, njegova svastika – tako su nakon izbora krenula stranačka zapošljavanja i ovaj sunovrat koji imamo tridesetak godina. Neko mora da prekine ovo što vladajuća stranka već uveliko radi“, kaže Škoro za DW.
Kosovo – dominantna tema
Izvršni direktor CeSID-a Bojan Klačar iz nešto drugačijeg ugla posmatra početno insistiranje na mandatima, iako ističe da to jeste malo preuranjeno. „Ali, s druge strane razumljivo je da u tako šarolikom i brojnom savezu većina stranaka želi da se politički zaštiti. Videli smo u prošlosti da je u ovakvim savezima vrlo brzo nakon izbora došlo do sukoba oko mandata i težine pojedinih stranaka.“
Veće je iznenađenje, nastavlja Klačar, što su neke članice tog saveza kao ključnu temu nametnule pitanje Kosova. „Mislim da je Kosovo u ovom trenutku za sve stranke, uključujući i vladajuću, preveliki izazov i preveliki zalogaj.“
Dodatni problem koji će na velike ispite staviti budući savez jeste što će u okviru SZS postojati nekoliko potpuno suprotstavljenih stavova oko rešavanja kosovskog problema, kao i nespojivi stavovi oko evropskih integracija. Niko zapravo ne zna hoće li oni oko toga imati zajedniči stav, ili će svako solirati.
Taj problem uviđa i Klačar, koji primećuje da „zaista o tome nismo čuli stav objektivno najjače opozicione političke figure a to je Dragan Đilas. Mislim da će Đilas biti oprezniji u formulisanju takve politike, ali je pitanje koliko će ta fleksibilnija koordinacija u SZS moći da kontroliše te, recimo, tri desno orijentisane stranke, kojima je Kosovo dominantna tema“.
Rotirajuće predsedništvo – još jednom
Fleksibilnija koordinacija je zapravo drugi naziv za nešto što je Srbiji poznato iz nekih drugih vremena, a zove se rotirajuće predsedništvo. Namera SZS je da nemaju predsednika, već da se predsedavajući rotiraju po azbučnom redu. „Poslednji put smo to imali nakon Tita, i znamo kakav je to bio cirkus, i znamo kako se završilo“, podseća Srđan Škoro.
Postoji takođe snažno uverenje u srpskoj javnosti da će budući savez u krajnjem zbiru biti veoma nacionalno orijentisan, a mnogi tvrde da će imati i nacionalistički karakter. Upozorava se stoga da bi taj uslovno rečeno višak patriotizma mogao, posebno kada je reč o Kosovu, odbiti birače. Blok tvrdi da će biti oštro protiv potpisivanja pravno obavezujećeg sporazuma sa Prištinom i u tom smislu se procenjuje da bi to moglo odbiti birače koji glasaju za građanske opcije.
To može dovesti do dva scenarija: pojačane apstinencije birača, ili do toga da neko treći od toga profitira, a pretpostavlja se da to može biti Pokret slobodnih građana (PSG).
„Pokret slobodnih građana trenutno nema kapacitete da artikuliše tu građansku opciju“, kaže pak Klačar. „A s obzirom da su izbori najverovatnije još daleko, nije isključeno da do povećane apstinencije uopšte i ne dođe; opozicioni birači će na kraju možda ipak glasati za nekog ko objektivno ima najveće šanse da se ozbiljno suprotstavi Aleksandru Vučiću“, ocenjuje Klačar.
Budući savez bi pre svega morao da proceni na koje biračko telo računa i da tome prilagodi svoje poteze, navodi Srđan Škoro. „Ako pokušavate da preuzmete deo Vučičevih birača, to ne možete sa građanskom opcijom. U tom smislu se može proceniti šta sa jedne strane dobijate a šta gubite“, kaže ovaj novinar.
„Najgore od svega je što Vučić nikada politički nije bio slabiji, a najmanji otpor trpi od opozicije. A na svaku temu možete da poentirate: mediji, zdravstvo, sudstvo, policija – sve je trulo i prilika da opozicija reaguje. Razlog zašto otpora nema je prost – ljudi jednostavno imaju rezerve prema onima koje smo već gledali u raznim strankama i znamo koliko i šta mogu“, dodaje Škoro.
Neveseli rejting
Zanimljivo ja da oba sagovornika DW rejting Saveza za Srbiju, i to u najboljem slučaju, procenjuju na manje od 20 odsto. To se donekle kosi sa očekivanjima inicijatora saveza da će prostim udruživanjem postići dobar rezultat, jer su to cifre koje su daleko od osvajanja vlasti.
Kod ovakvih saveza dva i dva nisu uvek četiri, skreće pažnju i Bojan Klačar. „Tek sinergijski efekat donosi uspeh. Ako bi uspeli da pređu tih 20 odsto, oni bi samo u tom slučaju mogli bi da postanu značajan igrač na političkoj sceni“, kaže Klačar za DW.
Srđan Škoro smatra da opozicioni lideri moraju da prave matematiku kako da dođu do preko 50 procenata glasova, kako da pobede i osvoje vlast. „Ne vidim da lideri Saveza za Srbiju na tome rade. Mnogi u opoziciji su se potrudili da propadne energija i ideja da su promene moguće i utoliko je sada teži posao ovog saveza, ili nekog drugog, da se vrati poverenje građana koji ne žele ovakvu vlast i da žive u ovakvoj zemlji.“