Donji dom iznudio glasanja o Bregzitu

Donji dom u Londonu se suprotstavio vladi. Prihvatio je zahtev grupe poslanika sa 329 prema 302 glasa. To parlamentu daje mogućnost da održi niz glasanja o alternativama za kurs „Bregzita“ predsednice vlade Tereze Mej.

Rezultat glasanja je gorak poraz za premijerku. Ona se više puta protivila mogućnosti da Donji dom dobije odgovarajuća ovlašćenja. Više državnih sekretara je vratilo svoje mandate da bi moglo da glasa protiv vlade. Stručnjak Laburista za „Bregzit“. Keir Starmer, na Tviteru je rezultat glasanja okarakterisao kao „još jedan obeshrabrujući poraz za premijerku koja je kompletno izgubila kontrolu nad svojom strankom, svojim kabinetom i procesom „Bregzita“.

Kao opcije za glasanje u sredu se pominju tešnje povezivanje sa EU ili drugi referendum. A razgovara se i o direktnom povlačenju iz „Bregzita“ povlačenjem izjave o istupanju. Glasanje o nekoj od tih varijanti nije pravno obavezujuće, ali bi moglo da pokaže za šta je većina u parlamentu.

Odluka se ne sme preinačit

Mej je pre toga priznala da još nema većine koja bi podržala njen sporazum o „Bregzitu“, te da zato neće ponovo da organizuje glasanje o istupanju iz EU, kako je to rekla juče popodne u Donjem domu. Ali, dodala je, ona i dalje radi na tome da se glasanje organizuje do kraja ove nedelje. I pojasnila da vlada nije obavezna da sledi rezultat glasanja ako se ispostavi da poslanici hoće neku alternativu za Sporazum o „Bregzitu“. Automatska posledica odbijanja njenog dila je još uvek izlazak bez sporazuma. A ona je rekla: „Neće biti izlaska bez Sporazuma ako se sa tim ne složi i Donji dom.“ Poslanici su 15. januara i 12. marta odbacili Sporazum o izlasku Velike Britanije iz EU.

No, premijerka je dodala i da ne sme biti preinačavanja odluke o „Bregzitu“. Ona je upozorila i da ne bi valjalo da se rok za izlazak Velike Britanije iz EU produži i posle 22. maja, jer bi to značilo i da Velika Britanija treba da učestvuje na izborima za Evropski parlament, koji se održavaju od 23. do 26. maja. Velika Britanija je prvobitno trebalo da napusti EU 29. marta.

EU dozvoljava pomeranje roka

S obzirom na žestok spor u Londonu oko kursa „Bregzita“, na samitu EU je dozvoljeno pomeranje roka na 22. maj, a uslov je, doduše, da Donji dom ove nedelje prihvati ugovor o istupanju. Ukoliko se to ne desi, poslednji rok će i dalje biti 12. april. U tom slučaju bi London trebalo da pre tog datuma saopšti Evropskoj uniji kako zamišlja dalji tok događaja.

Evropska unija je u međuvremenu nastavila i pripreme za haotični „Bregzit“. Evropska komisija je u ponedeljak objavila novi info-materijal za građane. Tu je opisano o čemu se u slučaju neuređenog Bregzita mora voditi računa prilikom putovanja u Veliku Britaniju. Jedna visoka službenica EU je rekla da je sve veća verovatnoća da će doći do „Bregzita“ bez odgovarajućeg sporazuma. A u informativnim materijalima se navodi, na primer, da u Velikoj Britaniji više neće važiti evropska kartica zdravstvenog osiguranja i da bi mogli biti povećani troškovi rominga u mobilnoj telefoniji.

Osim toga, građani EU na povratku moraju računati i sa carinskim kontrolama. Viza će – prema aktuelnom stanju stvari – biti potrebna samo onima koji u Velikoj Britaniji nameravaju da ostanu duže od tri meseca. Ako velika Britanija zaista napusti EU bez ugovora, to će imati dramatične posledice po privredu i mnoge druge oblasti života. Milioni građana EU u Velikoj Britaniji i Britanci u EU bi bili u velikoj nesigurnosti.

kle/qu (dpa, afp, rtr)

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android