Holandski premijer Mark Rute poredi britansku premijerku Terezu Mej s crnim vitezom iz filma „Monti Pajton i Sveti gral“ u kome mu protivnik mu odseca i noge i ruke, pa mu na kraju kaže: „Nazovimo to ipak nerešenim“.
Britanska premijerka odavno je na sličan način poražavajuće potučena, ali i dalje divlja mačem unaokolo. Bregzit je odavno komedija, samo što je manje zabavna.
Premijerkina drska strategija
Delovalo je poput udarca gromom kada je predsednik Donjeg doma britanskog parlamenta rekao da je nedopustivo da se stalno glasa o istom predlogu. Time je on u samo par nekoliko rečenica osujetio strategiju Tereze Mej.
Britanska premijerka zaista je planirala neku vrstu iscrpljujućeg pohoda ka tome da ugovor o Bregzitu ove sedmice ponovo bude stavljen na dnevni red u Donji dom parlamenta. I još je želela, očekujući novi poraz, da naredne sedmice, tri dana pre 29. marta, zvaničnog termina za Bregzit, ponovo pokuša. Drskost te strategije, odsustvo odgovornosti i cinični odnos prema parlamentu verovatno su novi vrhunac u uzburkanoj istoriji Bregzita.
Ali Džon Berkov je tu igru za sada okončao. Tereza Mej bi, uprkos tome, mogla da traži glasanje ako bi imala dovoljno glasova za to da sporazum ponovo stavi na dnevni red parlamenta, ali njoj za to nedostaje većina – kao i generalno za uređeni izlazak iz Evropske unije prema njenim smernicama.
Što duži produžeci, to bliži kraj Tereze Mej
Nakon intervencije predsednika Donjeg doma britanskog parlamenta, premijerka je je utihnula. Mislilo se da ona ipak morati da izađe i objasni kako bi sve trebalo dalje da se odvija. Ali ništa. Umesto toga, njen portparol samo je izjavio da će ona zamoliti Brisel za produžetak roka za izlazak iz EU.
U takvoj situaciji formirao se čudan savez kojeg čine tvrdi zagovornici Bregzita i prijatelji Evrope. Potonji, jer se nadaju da će ipak doći do drugog referenduma i da bi debakl mogao da bude sprečen. Za konzervativne jastrebove se, međutim, otvaraju dve šanse: što je duže ekstra vreme za Bregzit, to se oni nadaju da će brže moći da oteraju terezu Mej s funkcije. Frustracija zbog njene nesposobnosti trese poput groznice u međuvremenu sve torijevce.
Štaviše, oni se sasvim otvoreno raduju da će tokom ekstra vremena kao članica EU imati mnogo više mogućnosti da ucenjuju Brisel i države-članice EU. Mogli bi dugoročno i protiv svega da ulože veto, da parališu mašineriju i ipak dobiju od EU ono što oni žele.
Poslednji dani Rima
U Londonu je kolaps političke elite i demokratskih institucija odmakao toliko daleko, da Tereza Mej podseća na kralja Nerona koji se ljuti dok Rim gori. Samo što ona ne može ni da peva, ni da svira, već samo još može da krešti: „Bregzit znači Bregzit“. Banalno je to – a možda je ipak i metafora – to što je na kraju na trenutak čak i izgubila glas.
Tereza Mej prisilila je svoju zemlju da se upusti u suludu vožnju toboganom smrti na čijem kraju se nalaze samo mučnina i gubitak orijentacije. Kada se iskoriste svi atributi da bi se opisala politika koja je iskočila iz šina, ostaje još samo prazno ismevanje. U Srednjem veku živeo je jedan nemački kralj koga su zvali Oto Glupi. Zaboravilo se čime je on zaslužio taj nadimak. Verovatno nije imao plan o tome kako da vlada. Tereza Mej deluje kao da je potomak te neslavne dinastije.