Četiri dana pregovora u poslednjim minutima i bezbrojnim glasanjima u parlamentu, Britanci su Evropsku uniju ostavljali bez daha. Premijerka je doživela niz poraza. Ali, u stvari, to je i nije mnogo promenilo. Izlazak Ujedinjenog Kraljevstva će se, prema trenutnoj pravnoj situaciji, dogoditi 29. marta, dakle za 15 dana – sa ili bez sporazuma sa EU.
Sve što je parlament u Vestminsteru usvojio ima zapravo samo savetodavni karakter. Drama se, dakle, nastavlja. Narednih nedelja, Tereza Mej će po treći put tražiti da se glasa o njenom brakorazvodnom sporazumu sa Unijom, u maglovitoj nadi da će cajtnot i konfuzija poljuljati frontove onih koji odbijaju sporazum, kako u njenoj partiji, tako i kod koalicionih partnera.
Ona danas mora da izađe pred 27 šefova država ili vlada EU i traži poslednje odgađanje za Veliku Britaniju. Pregovaračka faza bi, prema članu 50 Lisabonskog sporazuma, morala biti produžena na tri meseca, kako bi se Britanci konsolidovali za sporazum o izlasku iz Evropske unije.
Dugoročna Bregzit-petljanja
No, ako Tereza Mej ponovo ne uspe i pojavi se u Briselu bez ikakvog sporazuma, ona će morati da traži produžetak od godinu ili dve dana. Onda bi Britanci zaista mogli da razmisle šta u stvari žele i kako to žele da postignu. To je u najmanju ruku najtoplije preporučio šef Saveta EU Donald Tusk.
Ogromno je zaprepašćenje u Briselu – time što je blokiran politički sistem Britanije i zbog odbijanja velikog broja parlamentaraca da prihvate realnost. Evropska unija još uvek je mirna i strpljiva, a dalja poboljšanja Sporazuma, 27 ostalih država Unije odbija jednoglasno kao retko kada.
Zbunjujući cirkus oko Bregzita bi na kraju mogao da rezultira time da Velika Britanija ostane još dve godine u EU, da mora da učestvuje na evropskim izborima, imenuje jednog evropskog komesara i da, sa svim pravima i dužnostima, uplati sredstva u budžet EU. A pregovori o regulisanom izlasku iz EU počeli bi iz početka.
Mnogi u Evropskoj uniji jadikuju da zajednica zaista ima i drugih problema osim tvrdoglavih Britanaca. I nema baš oduševljenja zbog osećaja da se radi o beskrajnoj drami zvanoj Bregzit. Ali, svi drugi izlazi su za sada blokirani. Britanski parlament je, međutim, odbio drugi referendum, a o zahtevu za potpunim povlačenjem molbe o izlasku nije se ni glasalo.
Velika Britanije je izgubila mnogo
Premijerkina strategija je izgleda da i dalje igra na kartu pomanjkanja vremena, koja će toliko da uspaniči poslanike da će na kraju ipak da glasaju za njen sporazum o Bregzitu sa EU. Zato je zamislivo da dođe i do četvrtog glasanja, samo nekoliko sati pre isteka roka 29. marta u ponoć. U svom tom haosu britanski parlament trebalo bi da razmisli o jednom: kako bi se sprečio tvrdi Bregzit morao bi pravovremeno da bude promenjen zakon o istupanju. Inače je 29. marta automatski kraj.
Mišel Barnije na sve to samo vrti glavom. No, uprkos tome, on savetuje da se sačuva pribranost i da se strpljivo sačeka na Britance. Bregzit – to je njegov pravi kredo – nema prednosti ni za koga. Svi će nakon toga izgubiti. Ujedinjeno Kraljevstvo je već sad mnogo izgubilo – i ugled i poverenje.