Tereza Mej je verovala da tokom samita u Salcburgu može da izmami ustupke od šefove država i vlada članica EU. Najavljivala je mogući preokret u pregovorima o Bregzitu. U opuštenoj atmosferi evropske kolege su je saslušale dok je još jednom hvalila svoj „Čekers-plan“ – delimično učešće u zajedničkom tržištu – kao jedinu kompromisnu formulu.
A onda su britansku premijerku poslali nazad praznih ruku. Evropski lideri ionako čekaju kako će proći zasedanje torijevaca, jer niko ne zna da li i kako će ga Mej politički preživeti. EU sada igra na vreme.
Ipak, šefovi država i vlada su poslali signal i zakazali vanredni samit za sredinu novembra. Nakon toga ostaće samo četiri meseca do Bregzita i cajtnot je velik. Ili možda nije? Ukoliko se pogleda koreografija tih pregovora, stiče se utisak da Evropljani igraju po zakonu političke težine. Dogovor će biti moguć onda kada pritisak na britansku vladu postane neizdrživ. Vreme najveće moguće patnje u Londonu moglo bi da se dostigne tek u januaru. Ili možda februaru.
U međuvremenu sa evropske strane postoje nagoveštaji da bi potreban proces ratifikacije sporazuma mogao da ide veoma brzo. To znači da u pregovorima o Bregzitu zaista može biti rešenja u poslednji čas. Ako je britanska premijerka u Salcburg došla nadajući se da će navesti EU da prva popusti – onda se preračunala.
Ovde se igra stara igra kukavice, kada dva vozača automovila velikom brzinom jure jedan prema drugom – onaj ko prvi skrene, taj je izgubio. Britanci to zovu a game of chicken. Pri tom Evropljani veruju da imaju deblje živce. Doduše i oni žele uređeno istupanje Britanije i prelaznu fazu, kako bi se izbegle posledice divljeg Bregzita. Da nastavimo slikovito: oni veruju da u igri sa dva vozila sede u buldožeru, dok su Britanci više u Mini Morisu.
Nisu potrebne sposobnosti vidovnjaka da bi se predvidelo da će privreda u Velikoj Britaniji u naredna dva meseca postajati sve nervoznija, da će se razmatrati krizni planovi i da će nastajati sve veća ekonomska šteta. To međutim znači da će se politička situacija u Londonu sa podeljenim konzervativcima, neodlučnom opozicijom i zbunjenom javnošću i dalje zaoštravati.
Koliko dugo će Tereza Mej to moći da izdrži? Da li ona uopšte ima većinu u parlamentu za bilo kakvo kompromisno rešenje? Ili će ipak biti drugog referenduma? I dalje ostaje otvoreno hoće li premijerka narednih meseci zaista uspeti da progura Bregzit ili će se situacija završiti u haosu i možda sa novim izborima.
Nemačka kancelarka je jasno kazala da ima još mnogo posla. I da neće uvoditi posebne popuste za Britance na pravila zajedničkog tržišta EU. Takozvani „Čekers-plan“ Tereze Mej neće proći u EU. Delimično članstvo na zajedničkom tržištu prelazi crvenu liniju Evropljana. Taj kompromis 27 zemalja neće podržati.
Holandski premijer Mark Rute o tome je rekao: „Mi smo zainteresovani za trgovinu sa Velikom Britanijom, ali smo još više zainteresovani za trgovinu na zajedničkom tržištu sa 400 miliona građana.“
EU sledi svoje interese i štiti svoju privredu, kako jedna zemlja koja napušta zajednicu ne bi narušila pravila. Britanci su i dalje pred izborom da li žele članstvo u evropskom privrednom prostoru prema norveškom modelu ili su za sporazum o slobodnoj trgovini, prema kanadskom modelu. Još imaju tri, četiri ili čak pet meseci da odluče.