EU se svađa oko Bregzita i izbeglica
20. septembar 2018.
Angela Merkel želi da se pregovori oko izlaska Velike Britanije iz Evropske unije odvijaju u dobroj atmosferi. S obzirom na to koliko je rasprava kontroverzna, to je prilično veliki zahtev. Pregovarači, doduše, uglavnom uspevaju da ostanu u diplomatskim okvirima, ali navodno je između Mišela Barnijea koji pregovara u ime Brisela i njegovog britanskog kolege već bilo varnica: britanski ministar za Bregzit Dominik Rab ume žestoko da nasrće na evropske pozicije.
Merkelova pak u Salcburgu želi da priča samo o pozitivnim stvarima. „Na određenim planovima moguća je dobra saradnja“, kaže ona u svom dobrom, starom, pomirljivom stilu. Pa onda kao primer navodi temu oko koje nema razilaženja: bezbednost. Ali ono o čemu ne priča su – ekonomske veze. Tereza Mej želi zajedničko tržište robe, na šta EU ne želi da pristane.
Apel na EU 27
Britanska vlada je u razgovorima „razradila nove pozicije“, rekla je Tereza Mej uoči zajedničke večere na kojoj je uputila apel svojim kolegama iz EU. Sada i Unija mora da se pokrene, rekla je britanska premijerka i izrazila nadu da će ona lično, svojim angažmanom, podstaći kolege s kontinenta na kompromis: „Verujem da ćemo, uz dobru volju i angažman, uspeti da postignemo sporazum koji će biti dobar za obe strane.“ To će međutim ići teško zbog toga što se stavovi dveju strana delimično međusobno isključuju.
A posebno zapinju kada je reč o irskoj granici. Barnije namerava da predstavi novi predlog prema kojima bi kontrola robe ubuduće mogla da se obavlja i u lukama, daleko od granice, ili tehničkim registrovanjem. Evropska unija na taj način izlazi u susret britanskoj strani, ali London ipak po tom pitanju i dalje ostaje principijelan i ne želi da prihvati granicu u irskom moru, čak i ako bi ona bila tamo samo teoretski.
S druge strane, zahtev Tereze Mej prema kojem bi zajedničko tržište postojalo samo za robu, što britanska premijerka vidi kao jedino pravo rešenje (Chequers plan), prelazi crvenu liniju Evropske unije. U Salcburgu, međutim, to niko ne govori otvoreno, jer premijeri žele da njihova britanska koleginica „preživi“ stranački kongres konzervativaca koji se održava za 10 dana, odnosno da preživi napade jastrebova među bregzitovcima.
Vozni red je u svakom slučaju izvestan: sredinom novembra u Briselu bi trebalo da se održi odlučujući samit o Bregzitu. Britanskoj vladi ostaje, dakle, još dobrih šest nedelja da odredi svoje pozicije.
Prestanite s igricama!
Predsedavajući Saveta EU Donald Tusk pokušava da probudi savest kod šefova vlada članica EU kada su u pitanju izbeglice. On ukazuje da ih je ove godine u Evropu stiglo manje od 100.000 – što je manje nego pre izbijanja izbegličke krize. Zbog toga bi, rekao je, članice trebalo da se sada koncentrišu na rešavanje onih problema koji zaista postoje. Ne smeju se, naglasio je, stvarati dva tabora – se jedne strane oni koji traže rešenja, a s druge oni koji „koriste situaciju za svoje političke igrice“. Iako nije spomenuo nikakva konkretna imena, može se pretpostaviti da je mislio na Mađarsku, Poljsku i Italiju.
A domaćin, Sebastijan Kurc, prvo je nahvalio sebe konstatujući da je on još veoma rano shvatio da će migracija postati važna tema u Evropi. Ranije se, rekao je, takav stav smatrao desno-radikalnim, ali on – Kurc – sebe danas vidi kao predvodnika pokreta koji insistira na odbrani od bilo kakve migracije.
Austrijski kancelar zalaže se za dogovoreno jačanje jedinica Fronteks, što je dogovoreno u junu kako bi se stalo na kraj ilegalnoj migraciji preko Sredozemnog mora. Komisija u Briselu izradila je predlog koji predviđa finansiranje Fronteksa i povećanje broja njegovih službenika na 10.000. Kurc je, međutim, ukazao i da u Italiji, Grčkoj i Španiji postoje strahovi da bi to moglo da im oduzme deo suvereniteta.
I mađarski premijer Viktor Orban ponovo je imao zamerke na račun Fronteksa: „To je naš posao“. Njemu, tvrdi, ne treba pomoć pri zaštiti mađarskih granica. Protiv njegove vlade se, inače, trenutno vodi istražni postupak zbog teških napada na migrante na mađarskoj granici.
Saradnja s Afrikom
Kurc je pohvalio i saradnju s Egiptom. Takođe, on i dalje namerava da ulaže u obuku libijske obalske straže koja bi trebalo da zaustavlja brodove i čamce s izbeglicama što bliže libijskoj obali ili da ih sprečava da uopšte isplovljavaju.
I dalje nema dobrovoljaca među severnoafričkim zemljama za otvaranje prihvatnih centara van Evrope u kojima bi migranti bili smešteni dok njihovi zahtevi za azil ne budu obrađeni ili dok ne budu vraćeni u svoje domovine, ako se tako odluči.
Fokus aktivnosti ubuduće bi trebalo da bude saradnja s Afrikom. Merkelova namerava da podnese izveštaj o svom zadnjem putovanju po zapadnoj Africi. Početkom iduće godine trebalo bi da se održi sastanak na vrhu između EU i Arapske lige.