Berlinski pogled na srpsku špagu

Sevim Dagdelen i još nekoliko saveznih poslanika nemačke Levice dostavili su obiman upit saveznoj Vladi o odnosima Srbije sa Kosovom, sporazumu sa NATO, te kako će se to odraziti na evropski put Srbije. Odgovor na 31-no pitanje u koji DW ekskluzivno ima uvid, otkriva stavove zvaničnog Berlina o geopolitičkom pozicioniranju Srbije. U odgovorima između ostalog piše da se pozicija nemačke Vlade po pitanju odnosa Beograda i Prištine temelji na pregovaračkom okviru koji je Srbija potpisala u januaru 2014, a koji zahteva da do kraja pristupnih pregovara sa EU dođe do „obuhvatne normalizacije odnosa Srbije i Kosova u formi pravno obavezujućeg dokumenta“. Dodaje se da pregovarački okvir ne zahteva „priznanje Kosova od strane Srbije“.

Sa druge strane, poslanica Sevim Dagdelen stavove Brisela i Berlina vidi kao „faktičko primoravanje“ Srbije da prizna Kosovo ukoliko želi da pristupi EU. U pitanju je način da se destabilizuje Balkan, ocenjuje Dagdelenova u izjavi za DW. Levica je inače jedina nemačka parlamentarna stranka čiji se političari protive nezavisnosti Kosova te širenju NATO.

„Bezbednost samo sa Rusijom“

Levicu je najpre zanimalo na koji način na poziciju Srbije utiče Individualni partnerski akcioni plan (IPAP) koji je Beograd pre godinu dana zaključio sa NATO. Prema tumačenju nemačke vlade, IPAP ne govori ništa o eventualnom budućem članstvu neke zemlje u NATO, niti se kosi sa proklamovanom vojnom neutralnošću Srbije. „Srbija kao cilj u IPAP-u definiše nameru da, u skladu sa nacionalnim interesima, intenzivira saradnju sa NATO i drugim zemljama Partnerstva za mir. Osim toga, postoji više zemalja koje su privržene neutralnosti od saveza, ali istovremeno održavaju partnerske odnose sa NATO, na primer Švajcarska, Austrija, Finska ili Republika Moldavija“, piše u odgovoru koji je u ime Vlade stigao Levici iz Ministarstva spoljnih poslova.

Dodaje se da koalicioni sporazum demohrišćana (CDU/CSU) i socijaldemokrata (SPD) koji trenutno vladaju u Nemačkoj, predviđa „aktivno“ podsticanje država Zapadnog Balkana na članstvo u Evropsku uniju i NATO, ali da je „politička volja Srbije“ odlučujuća za „intenzitet i dalje oblike odnosa sa NATO“. Berlinu je poznato da je srpski parlament decembra 2007. izglasao da je za promenu vojne neutralnosti potreban referendum.

„Konstantni pokušaji da se srpska neutralnost smekša sve jačim vezivanjem uz evro-atlantske strukture stvara novu nesigurnost na Balkanu“, tumači sa svoje strane Sevim Dagdelen, koja je u svom poslaničkom klubu zadužena za spoljnu politiku i članica je Odbora Budenstaga za spoljne poslove. Ona smatra da se približavanjem NATO Srbija primorava na suprotstavljanje Rusiji, ali i sopstvenom stanovništvu koje, kaže, „većinski odbacuje članstvo u zapadnom vojnom paktu“. Dagdelenova za DW još dodaje da bezbednosti u Evropi može biti samo „sa Rusijom, a ne protiv nje“.

Vežbe na obe strane

U nekoliko pitanja su opozicioni poslanici pokušali da saznaju šta sve nemačka vlada zna o vojnim vežbama na kojima srpska armija učestvuje zajedno sa ruskom, odnosno sa zapadnim vojskama. Odgovori nisu spektakularni, već su više sažetak javnosti dobro poznatih informacija recimo o srpsko-ruskom humanitarnom centru u Nišu, vojnoj vežbi Slovensko bratstvo i letačkom treningu srpskih i ruskih pilota aviona-lovaca i helikoptera – obe vežbe biće održane i ove godine. Takođe, navodi se da je Vojska Srbije učestvovala sa vojnicima pešadije na vežbama Saber Junction (100 vojnika), Combined Resolve IV (100 vojnika) i Allied Spirit II (30 vojnika) koje je američka vojska sa partnerima organizovala na jugoistoku Nemačke. Međutim, savezna vlada nije znala ili htela da odgovori na pitanje šta se tamo i sa kojim ciljem tačno vežbalo.

U odgovoru Vlade Nemačke navodi se da usmerenje Srbije ka EU nije u koliziji sa saradnjom Beograda i Moskve, pa čak ni kada je ta saradnja vojna. „S druge strane, Srbija se kao pristupni kandidat obavezala da, do ulaska u Evropsku uniju, sve više usklađuje svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.“

Tri pitanja su levičari posvetili beogradskom Centru za evroatlanstske studije (CEAS), trustu mozgova koji se javno zalaže za članstvo Srbije u NATO. Jedno od pitanja je o finansiranju te organizacije iz odeljenja NATO za odnose s javnošću (NATO Public Diplomacy Division) – prema viđenju Levice, to odeljenje je u Ukrajini pružilo znatnu pomoć da podrška NATO sa 13 do 15 odsto naraste na preko 50 procenata kroz nekoliko godina. Na to nemačka Vlada odgovara da pomenuto odeljenje NATO već nekoliko godina sponzoriše po jedan događaj u organizaciji CEAS, te da toj organizaciji sredstva doniraju i Evropska komisija i razne fondacije.

Bez saznanja o smrti diplomata

Levicu je zanimalo na koji način srpska vojska sarađuje sa Bundesverom i u odgovoru Vlade je dat detaljan pregled kurseva i obuka koje su instruktori Bundesvera držali pojedinim srpskim oficirima, jedinicama, medicinskom osoblju, računovođama… To se, stoji u odgovoru, dešava na osnovu sporazuma o saradnji u sektoru odbrane iz aprila 2006. koji je tada zaključen sa Državnom zajednicom Srbije i Crne Gore. „Trenutno, po srpskoj želji, traju konsultacije oko zamene tog sporazuma sličnim međuvladinim sporazumom između Savezne Republike Nemačke i Republike Srbije“, piše zvanični Berlin.

Jedno od pitanja posvećeno je i napadu američke avijacije na položaje tzv. „Islamske države“ u Libiji (19. februar ove godine) – to je napad u kojem je, kako se veruje, stradalo dvoje srpskih diplomata koji su ranije oteti. Međutim Vlada na pitanje Levice odgovara da o tome nema nikakvih posebnih obaveštajnih ili drugih saznanja, te da u Berlinu nije poznato da li su srpski državljani stradali u tom napadu.