Srbija – i dalje neutralna i sve bliža NATO

Zakon o saradnji Srbije sa NATO pokrenuo je sumnje u vojnu neutralnost Srbije. Opozicione stranke, ali i predstavnici Rusije, smatraju da je Srbija na ovaj način ugrozila proklamovanu vojnu neutralnost zemlje i da je tim zakonom napravila veliki korak ka zvaničnom članstvu u NATO. Ta tumačenja su demantovali premijer Aleksandar Vučić i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, koji su ustvrdili da Srbija ostaje vojno neutralna. Predsednik Tomislav Nikolić potpisao je zakon uz obrazloženje da je on u skladu s interesima i Ustavom Srbije.

Bolji status nego za Ruse

Snažne kritike na račun zakona vojni analitičar Aleksandar Radić smatra „propagandnom akcijom“ koja neosnovano dovodi u pitanje vojnu neutralnost. „Ona je trebalo da pokaže da je taj sporazum nešto novo, i neki iskorak u politici Srbije prema NATO. Sam sporazum nema ništa sa tom temom. Reč je samo o jednom u nizu dokumenata koji definišu saradnju sa različitim organizacijama, u ovom slučaju sa NATO. Problem je što mnogi nisu ni čitali sam dokument, ali su našli za shodno da ga komentarišu. On se odnosi na saradnju oko logističke podrške sa organizacijom za podršku i nabavke“, kaže Radić.

Posebno je kritikovana činjenica da bi osoblje NATO na teritoriji Srbije uživalo imunitet. O tome Radić kaže da su u pitanju „univerzalna pravila koja se pojavljuju u svim dokumentima koja se prave sa partnerskim zemljama“. S druge strane, Radić potvrđuje da ruskoj strani nije ponuđen isti status osoblja koje radi u srpsko-ruskom humanitarnom centru u Nišu. „Srpska strana je praktično izbegla da ponudi takav dokument na potpis tokom posete ruskog predsednika Vladimira Putina 2014. godine“, kaže Radić.

Srpska vlada, kaže ovaj analitičar, uvek iznova teži da dokaže svoju privrženost Zapadu i stoga pažljivo vaga koliko će i na koji način sarađivati s Rusijom. „Srpska vlada se povlači i gleda pažljivo kakve su reakcije Zapada, i ako primete neke negativne reakcije onda se nalazi načini – često nezgrapni – da se izbegne preduzimanje neke nove aktivnosti sa Rusijom koja bi mogla da kompromituje srpsku prozapadnu orijentaciju. I konkretan primer za to je upravo izbegavanje da se potpiše dokument kojim se definiše status ruskog osoblja u humanitarnom centru u Nišu, i to je oktobra 2014. godine urađeno bez najave i obrazloženja. Ruska delegacija je dovedena pred svršen čin i dokument nije potpisan.“

Obostrani interes

Primedbe da je ovo odstupanje od vojne neutralnosti Srbije ne stoje, smatra i Bojan Al Pinto Brkić, iz Foruma za međunarodne odnose. „Srbija je od Kumanovskog sporazuma pa nadalje imala intenzivnu saradnju sa NATO, i ovo sada je samo nov način da se uredi ono što je već postojalo. Interes Srbije da zaključi ovakav sporazum nije sporan, a interes NATO je verovatno samo geografski, jer je Srbija skoro pa jedina zemlja u ovom delu sveta koja nije članica NATO, i nije podnela zahtev za članstvo u toj organizaciji.“

Ruska strana ima pravo na svoje gledište, ali ništa se novo suštinski ne dešava, i ne postoji nikakva naznaka da će biti napuštena vojna neutralnost, kaže Al Pinto Brkić. „Srbija na ovaj način dobija jedan krovni sporazum, kojim će se regulisati odnosi sa NATO čije su članice svuda oko Srbije. To znači uređenje bezbednosnih odnosa sa svojim susedima, i to je recimo neki dobitak tog sporazuma.“ O činjenici da će NATO biti oslobođen plaćžanja PDV-a u Srbiji, naš sagovornik kaže: „Niti je NATO neka građevinska firma koja će sad graditi po celoj Srbiji niti će tu biti nekog velikog prihoda kojeg se svesno odričemo.“

Jasna je taktika premijera Vučića da umanji svaki korak koji se načini u saradnji s NATO jer je taj vojni savez i dalje omražen u najvećem delu javnog mnjenja. Oportuno je Vučićevo objašnjenje da su, eto, sve vlade potpisivale sporazume s NATO, ocenjuje Aleksandar Radić.

„Tačno je da od Petog oktobra nijednog momenta nije bilo sporno da se ide u Partnerstvo za mir i da se razvija saradnja sa NATO. To nije tabu tema“, kaže Radić. Ali dodaje da je dokument „koji je najviše približio Srbiju NATO“ u stvari Individualni akcioni plan partnerstva stavljen na sto i potpisan za vreme vlasti aLeksandra Vučića. „Sve vlade od Petog oktobra su činile neke pomake, ali najveći pomak u približavanju NATO do sada je učinila vlada Aleksandra Vučića.“