Berlin ne sme da škrtari

Predstavnici nemačke vlade i saveznih nemačkih država satima su se na sastanku u Berlinu natezali oko novca. Iz toga se nisu izrodile velike stvari. Teška srca i uz mnogo otpora savezni ministar finansija „odrešio kesu“, ali samo da bi iz nje izvadio najnužniji minimum. Više od krova nad glavom i nečeg da se pojede, neće moći da bude finansirano sa dve milijarde evra obećanih sredstava iz državnog budžeta u ovoj i do četiri milijarde evra u idućoj godini, jer bi od tog novca trebalo da se finansira i vraćanje izbeglica.

Mesečno 670 evra po izbeglici – to može da bude samo početak, prva pomoć ovih haotičnih, kriznih dana kada svakodnevno stižu hiljade novih izbeglica u Nemačku i kada ih je, s obzirom na to da dani i noći postaju sve hladniji, potrebno što pre zbrinuti. A već i to je problem, kako se može videti u berlinskom uredu za zdravstvo i socijalnu zaštitu. Izbeglice tamo moraju da čekaju tri dana i tri noći u dugim redovima, pre nego što stignu na red za prvu registraciju.

Učitelji, psiholozi, socijalni radnici

Sada će bar biti nešto novca za dovođenje postojećeg haosa u red. Ali to nije ni blizu onoga što je potrebno. Biće potrebni učitelji, psiholozi i socijalni radnici. Deca moraju da idu u vrtiće i škole, a za odrasle moraju biti organizovani kursevi nemačkog jezika i programi za prekvalifikaciju doškolovavanje. Mora biti izgrađeno mnogo više stanova nego što će to biti moguće sa 500 miliona evra, koliko će za početak savezne vlasti staviti na raspolaganje saveznim državama i njihovim opštinama. Pored toga, trebalo bi ukazati i na još jedan, ne sasvim nevažan detalj – gradovima i opštinama biće potrebno mnogo više osoblja kako bi izbeglice koje će tek da stignu mogle bolje da budu primljene i zbrinute nego što je to do sada bio slučaj. Konačno, Evropska komisija u iduće tri godine računa s pet miliona novih potražilaca azila.

Bez obzira na to što će zakoni za dobijanje azila sada biti pooštreni i što će shodno tome više zahteva biti odbijeno, u Nemačkoj će ostati stotine hiljada ljudi. Biće vrlo težak i skup posao da se oni integrišu u društvo. Novac za to pre svega mora doći iz državne blagajne jer su budžeti saveznih država i opština već godinama prazni. Reč je o nacionalnoj zadatku, a savezne vlasti moraju da podmetnu svoja leđa jer su ona najšira.

Vreme je da savezni ministar finansija otvoreno prizna da se više neće moći izbeći minus u državnom budžetu. Sigurno je da mu to neće mnogi zameriti s obzirom na vanrednu situaciju u kojoj se Nemačka nalazi.

Po mogućnosti bez gubitnika

Možemo i da se prisetimo krize od pre sedam godina. Tada nije trebalo spasavati ljude već banke i bilo je dozvoljeno upotrebiti sva sredstva da bi se to ostvarilo. Na kraju, to je državu koštalo sume koja se meri milijardama. Ni to nije prošlo bez otpora, i tada se nadugo i naširoko raspravljalo. Ali na kraju je „ceh“ plaćen i privremeno se odustalo od budžeta bez minusa. Pritom se radilo o situaciji koja je pružala mnogo više alternativa nego ova u kojoj smo sada. Moglo je i da se pusti da banke propadnu. S ljudima se tako ne može, a izbeglice se neće zaustaviti u svojoj potrazi za boljim životom.

Život u oazi blagostanja Nemačkoj više neće biti onakav kakav je bio do sada. Izvesno je da će se mnogo toga promeniti. Sada je važno da se te promene politički kanališu i prate tako da bude što manje gubitnika. Upravo od toga strahuje veliki broj Nemaca. Već sada je svaki drugi skeptičan, a među niskokvalifikovanima i onima koji sada obavljaju loše plaćene poslove, ti strahovi su još veći. Onima kojima je i sada loše, nikako ne bi trebalo da ubuduće bude još gore zbog toga što će se izdvajati novac za izbeglice. To bi, društveno-politički gledano, bilo fatalno. Reč je o nacionalnom zadatku koji bi trebalo savladati. Zato savezni ministar finansija sada ne sme da škrtari i cicijaši. I on to mora brzo da shvati.