Berbok u Crnoj Gori i BiH: Ubrzati tempo proširenja

Neke zemlje Zapadnog Balkana čekaju već dvadesetak godina da se približe Evropskoj uniji. Ali, put je trnovit. U mnogim slučajevima, neophodne reforme nisu sprovedene, a dugo je nedostajalo i političke volje i jasne strategije za Zapadni Balkan u samoj EU.

Ali sada, u vremenu u kojem se Unija suočava sa dva rata – ruskim agresorskim ratom u Ukrajini i sukobom na Bliskom istoku – jasno je da bi nestabilan Zapadni Balkan mogao da postane dodatni bezbednosni rizik.

„Ruski agresorski rat protiv Ukrajine čini proširenje EU geopolitičkom nužnošću“, rekla je nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok u ponedeljak u Crnoj Gori – prvoj destinaciji njenog dvodnevnog putovanja na Zapadni Balkan.

Crna Gora ubrzava tempo

Vreme za to putovanje nije odabrano slučajno: sledeći izveštaj Evropske komisije o napretku biće objavljen sredinom marta, a ubrzo nakon toga biće preduzeti i dalji koraci na samitu EU. Crna Gora, koja je i članica NATO, najdalje je odmakla od šest zemalja Zapadnog Balkana koje su kandidatkinje za članstvo u EU.

Podgorica je započela reformu pravosuđa, a pozicija višeg javnog tužioca, koja je godinama bila upražnjena, konačno je, pod pritiskom Brisela, popunjena. Ipak, još je dug put do ispunjenja svih kriterijuma. I pored toga, proevropska vlada Crne Gore gura napred s ambicioznim planom: ona predstavlja nacionalnu inicijativu čiji je cilj da 2028. godine postane 28. država-članica EU.

Od 2028. u Evropskoj uniji?

Berbok nije želela da pominje neki određeni datum. Želja je da se zajedno „i brzo“ krene putem ka EU. Ali, proširenje „nije cilj samo po sebi, već služi jačanju naše zajedničke Evrope“, rekla je nemačka ministarka, umanjujući tako očekivanja. Od 33 otvorena poglavlja, Crna Gora je do sada zatvorila samo tri. Pa ipak, crnogorski ministar spoljnih poslova Filip Ivanović to u javnosti predstavlja kao pozitivan signal. Njegova zemlja želi da se drži datuma 2028: „To je moguće i realno“, uverava on.

U Crnoj Gori je podrška pridruživanju EU posebno visoka: skoro 80 odsto stanovništva pozitivno gleda na članstvo u EU. Poređenja radi, u Srbiji tek svaki treći građanin podržava pristupanje EU. Aktuelno crnogorsko rukovodstvo želi da iskoristi pozitivno raspoloženje za reforme.

Bosna i Hercegovina na raskršću

Savet ministara Bosne i Hercegovine, zemlje u koju je Berbok stigla iz Crne Gore, i tu boravila drugog dana svog putovanja, takođe je pruža uveravanja da će podržati neophodne reforme. Nakon zakona o borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma, ta zemlja bi uskoro trebalo da donese još i zakon za rešavanje sukoba interesa i da započne reformu pravosuđa.

Nemačka ministarka trenutno vidi Bosnu i Hercegovinu „na ključnoj raskrsnici“ na putu ka EU. „U istoriji uvek postoje trenuci kada morate da iskoristite priliku“, upozorila je Berbok na konferenciji za novinare u Sarajevu sa svojim kolegom iz BiH Elmedinom Konakovićem.

Međutim, proces političkog odlučivanja je u Bosni i Hercegovini veoma težak. Pošto je zemlja podeljena na tri etničke grupe, velike reforme zahtevaju posebno velike napore da bi se došlo do jedinstvenog stava. „Ovde svaki političar može blokirati procese donošenja odluka“, ukazao je ministar Konaković, ali i dodao: „Ne želimo da uskratimo našim građanima šansu da uđu u EU.“

Ruski uticaj unosi destabilizaciju

Bosna i Hercegovina je kandidatkinja za članstvo u Evropskoj uniji od decembra 2022. godine. Njeno rukovodstvo trenutno se bori ne samo za spremnost svih delova zemlje da se reformišu, već i protiv sve češćih pokušaja destabilizacije iz Moskve. U BiH sve to ima jedno lice: Milorad Dodik. Nacionalistički predsednik Republike Srpske ima za cilj da odvoji taj etnički srpski deo od ostatka zemlje. Slično predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, on takođe održava bliske kontakte s Kremljom, a nedavno je i posetio dva „vladara Istoka“: Aleksandra Lukašenka i Vladimira Putina.

Rukovodstvo Bosne i Hercegovine pokušava ka spolja da umanji problematičnu ulogu separatiste Dodika. Ljudi u zemlji su se, kako kaže Konaković, na Dodika navikli. Ali, Berbok je na zajedničkom sastanku upozorila na „maštanja o podelama“ i naglasila važnost jedinstva zemlje na putu ka EU. „Želimo da se Bosna i Hercegovina kao cela država pridruži Evropskoj uniji“, rekla je ona u Sarajevu.

Zapadni Balkan geopolitički važniji nego ikad

Pored unutrašnjih političkih problema i rastućeg političkog uticaja Rusije, i aktuelna geopolitička situacija izaziva zabrinutost na Zapadnom Balkanu. Neki strahuju da će posle izbora za Evropski parlament biti više evroskeptika za proširenje EU i da će Donald Tramp pobediti na izborima u SAD. Vlada zabrinutost da bi to ponovo odvuklo pažnju Evrope sa Zapadnog Balkana.

Kreatori nemačke spoljne politike to ne vide tako. Opozicioni političar Jirgen Hart iz redova CDU, koji je pratio Berbok na putovanju u Crnu Goru i BiH, smatra da će geopolitički značaj Zapadnog Balkana za Evropu, a s obzirom na takve scenarije, verovatno da raste. „Trenutno je veći nego ikada ranije“, rekao je on za DW. Region zato, kako naglašava, ne bi smeo da bude prepušten ruskoj zoni uticaja.

„Pre svega zato što nam je Zapadni Balkan toliko blizu, naš cilj sada mora da bude da Evropa i Zapad tu sviraju prvu violinu“, rekao je specijalni izaslanik nemačke vlade za zemlje Zapadnog Balkana Manuel Zaracin koji je takođe bio u pratnji ministarke Berbok. Jer, kako zaključuje, nestabilan region na kućnom pragu EU u suprotnom bi mogao da postane velika slaba tačka za Evropsku uniju.