Berbok u Crnoj Gori u pet do dvanaest

„Sredinom decembra za mnoge Crnogorce eksplodirala je bomba“, piše „Berliner cajtung“. „Zavist, ljubomora i frustracija zavladali su u toj maloj zapadnobalkanskoj zemlji na obali Jadranskog mora kada je Evropska unija otvorila put za pristupne pregovore Ukrajini i Moldaviji.“

List podseća da „nije neuobičajeno da se u razgovorima s ljudima sa Zapadnog Balkana čuje optužba za ’dvostruke standarde’. Kijev i Kišinjev dominiraju u briselskim debatama o pristupanju najmanje od početka ruskog agresorskog rata. Zapadni Balkan je, međutim, izgleda zaboravljen. Nezadovoljstvo raste, posebno u Crnoj Gori, a poseta šefice nemačke diplomatije to neće promeniti“, ocenjuje za „Berliner cajtung“ autor analize Nikolas Butilin.

EU u defanzivi

Analena Berbok se u ponedeljak 4. marta 2024. u Podgorici sastala s premijerom Milojkom Spajićem. „Crna Gora će imati punu podršku Nemačke u reformama koje će ubrzati evropski put“, saopšteno je sa sastanka. Razgovarala je i sa predsednikom Jakovom Milatovićem, a on je nakon susreta izjavio: „Očekujem da će Crna Gora, kao lider u pregovaračkom procesu, do 2028. godine postati punopravna članica Evropske unije, što bi bio pozitivan signal i ostalim zemljama-kandidatima da se reforme isplate.“

„Berliner cajtung“ u svojoj analizi podseća da države Zapadnog Balkana, Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija, „već decenijama čekaju da EU konačno zatvori ’bokove’ i primi te zemlje u evropsku porodicu“. Ali, kako se dodaje, „geopolitička realnost na terenu pokazuje da je EU u regionu u defanzivi.“

Nemački list navodi da „ruski narativi dominiraju srpskim diskursom, a sve više i u Severnoj Makedoniji. U Albaniji i na Kosovu više se vijore američke, nego zastave EU, a u Bosni i Hercegovini postoji podela između entiteta: s jedne strane je prozapadna Federacija BiH, naseljena većinom muslimanskim Bošnjacima, a s druge Republika Srpska, naseljena bosanskim Srbima, koja je potpuno naklonjena Kremlju.“

Zašto Crna Gora još nije članica EU?

Za to vreme, „Crna Gora, mala država s 619.000 stanovnika, već godinama je jedan od lidera u procesu pridruživanja“, piše list. Citira i ocenu nemačkog Ministarstva spoljnih poslova da je Crna Gora „ispred svih drugih zemalja koje žele da se pridruže“.

Istina je takođe, piše list iz Berlina, da se unutrašnja politička situacija u Crnoj Gori „poslednjih godina nije nužno popravila – tako bar pokazuju izveštaji iz Brisela (…) Zemlja trenutno ne ostvaruje napredak, posebno u oblasti vladavine prava i u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.“ Diplomate EU kažu za „Berliner cajtung“ da Crna Gora „samo tapka u mestu“.

Da li ministarka shvata da sat otkucava?

Ministarka spoljnih poslova Berbok nada se da će posetom Zapadnom Balkanu doneti novi „zamah“ procesu pridruživanja, navodi se na sajtu Ministarstva. Međutim, od 33 pregovaračka poglavlja koja su neophodna za pristupanje EU, Crna Gora je zatvorila samo nekoliko. Stoga je suviše „ambiciozno“ prihvatiti Crnogorce što je pre moguće, ocenjuje se u analizi.

„I dok spoljnopolitički imidž EU poslednjih meseci slabi, a i podeljena je oko geopolitičkih pitanja, na Zapadnom Balkanu sve više se šire srpski i ruski narativi“, navodi list. „Zbog slabosti zapadnog rukovodstva, drugi akteri vide svoju šansu, a za Evropsku uniju je na Balkanu pet bez dvanaest“, piše „Berliner cajtung“ i svoju analizu zaključuje pitanjem: „Da li gospođa Berbok shvata da Evropa trči iza geopolitičkog časovnika?“

Priredio: I. Đerković