BiH i pregovori sa EU: Tako blizu, a tako daleko

Jedan od tri uslova koji su u poslednjem paketu postavljeni pred BiH za otvaranje pregovora sa EU konačno je prošao u Domu naroda državnog parlamenta.

Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorističkih aktivnosti jednoglasno je usvojen, a zamenik predsedavajućeg Doma naroda Nikola Špirić (SNSD) iznenađen je pažnjom javnosti.

„Vidim da je napravljena atmosfera u BiH kao da je ovo sudnji dan i da će se nešto teško desiti. Ja mislim da usvajanje zakona u parlamentu treba da bude normalna pojava“, rekao je Špirić i time stao gotovo u istu ravan sa političkim vokabularom optimizma lidera HDZ-a Dragana Čovića, koji ni u jednom političkom dogovoru do sada nije video razlog da se potrebni zakoni ne usvoje „kroz nekoliko dana“.

„Saradnici“ i virtuelne valute

A usvojenim Zakonom o sprečavanju pranja novca konačno je ispunjen još jedan uslov za otvaranje pregovora s Evropskom unijom i izbegnuto stavljanje na sivu listu Manivala, odbora Saveta Evropa koji prati tokove novca.

Zakon ograničava plaćanje u gotovini na 15 hiljada evra, prvi put uvodi pojam virtuelnih valuta i nadzor nad njihovim radom, te donosi precizniju definiciju „bližih saradnika“ politički eksponiranih osoba nad kojima se vrši pojačan nadzor.

Usvajanje zakona pozdravio je i prvi čovek stranke „Narod i pravda“ Elmedin Konaković.

„Još jedan veliki korak ka otvaranju pregovora BiH s EU. Svaki se kompromis isplati i donese neku korist. Uzbrdo je, nije baš lagano, ali mi guramo napred i nastavljamo“, navodi Konaković, inače ministar bezbednosti BiH.

Na dnevnom redu su, ali ni blizu parlamentarnih procedura, ostali zakoni koji su postavljeni kao uslov za otvaranje pregovora u martu. Iako je Evropska komisija na početku tražila ispunjavanje 14 uslova, oni su se na kraju sveli na ugovor sa Fronteksom, te zakone o sprečavanju pranja novca, sukobu interesa, sudovima i izborni zakon.

Prva dva uslova su ispunjena, ali za ostala tri još nema dogovora. Iako su još pre sedam dana lideri vladajuće koalicije formirali radne grupe da utvrde predloge, rešenja nema ni u tragovima.

Ili hoće, ili neće

„Ili će se doći do dogovora ili neće. Ja se iskreno nadam da hoće. Radne grupe rade. Uskoro bi i ti zakoni trebalo da se svedu na možda jednu ili dve stvari koje treba da se razreše. U idealnom scenariju će se i te stvari razrešiti pa ćemo dobiti gotov tekst“, kaže optimistično prvi čovek Naše stranke, Edin Forto.

Ipak Zakon o sprečavanju pranja novca koji je usvojen nije se svideo koalicionom partneru Trojke Miloradu Dodiku, koji od početka traži da se svi zakoni koji su postavljeni kao uslov usvajaju u paketu.

Iako je SNSD glasao za pomenuti zakon, Dodik kaže da bi to moglo usporiti ostale pregovore, te da ga je Trojka razočarala.

„Trojka nema nikakvo rešenje niti program i njeni predstavnici su potpuno pogubljeni i nespremni za nastavak evropske priče“, kaže Dodik, pozivajući ih na dogovor bez stranaca.

„Trojka neka se smisli da li će se povući pod pritiskom Amerikanaca“, poručio je Dodik.

Problem je u zahtevima koji dolaze od Dodika u vezi sa zakonom o sudovima u kojima se traži sedište Apelacionog veća suda BiH u Banjaluci, umesto u Sarajevu, čemu se u nekoliko navrata protivila i Ambasada SAD u BiH.

Pozdravili su usvajanje Zakona o sprečavanju pranja novca, ali su dan ranije kao kočničara za evropske procese etiketirali upravo Dodika.

Dodikova politika i Čovićev optimizam

„Umesto da se uključi u pregovore sa svojim koalicionim vladajućim partnerima, Dodik nastavlja da praktikuje politiku blokade i ucene dok nastoji da okrivi druge za nedostatak napretka“, naveli su iz Ambasade SAD u BiH, okrivljujući Dodika i njegovu destruktivnu politiku, ukoliko BiH ne dobije zeleno svetlo u martu.

Drugi deo Fortovog „idealnog scenarija“ mogao bi pokvariti lider HDZ-a BiH Dragan Čović sa izmenama Izbornog zakona koje se ne odnose na tehnička pitanja, već na legitimno predstavljanje Hrvata i izbor hrvatskog člana Predsedništva BiH. Čović je čak pozvao i medije da na pravi način predstavljaju BiH, naročito kada je reč o ključnim pitanjima.

„Ja sam uveren da neće nedostajati mudrosti u narednim danima da se ovaj posao završi kako smo i planirali“, optimističan je još jednom Čović, iako podršku za izmene Izbornog zakona koje je predložio nema kod Trojke, ali ni kod međunarodne zajednice.

Međutim, nakon diplomatske ofanzive na BiH zadnjih sedmica, te stavova međunarodnih predstavnika o smanjenju kriterijuma za zeleno svetlo u martu, otvorilo se pitanje mogućnosti otvaranja pregovora sa EU i bez ispunjenih svih uslova.

To je na neki način potvrdio i šef Delegacije EU u BiH Johan Zatler, koji na pitanje DW nije odbacio mogućnost da BiH dobije zeleno svetlo zbog geopolitičkih interesa EU.

„U ovom trenutku je moguće da se dobije zeleno svetlo. Međutim, što više zakona usvoji iz onih 14 ključnih prioriteta, to će BiH biti bolje pozicionirana“, rekao je Zatler.

Vukanović: BiH ne zaslužuje ni Afričku uniju

Za taj posao je ostalo još desetak dana, kako bi Evropska komisija mogla na vreme da izradi mišljenje pred sednicu Evropskog saveta koja je zakazana za 20. mart. Ukoliko otvaranje pristupnih pregovora bude povoljno po BiH bez ispunjenih uslova, opozicija u BiH smatra da je to veoma loša poruka.

„Zašto je nama u interesu da sa nule idemo dalje? Pa valjda i mi treba da hapsimo svoje kriminalce i lopove pa da onda idemo dalje. A ako se to desi, onda je to poruka da su oni napravili neku svoju matematiku i dogovor sa vladajućim elitama ovde“, kaže potpredsednik PDP-a Igor Crnadak.

„Mi ne idemo u Evropu niti je njima cilj da nas prime, već da nas drže kao neki sanitarni koridor. Jer da imaju dobre namere, mi bismo ovde imali bar tehničke izmene Izbornog zakona da ova žgadija u korupciji ode sa vlasti“, kategoričan je prvi čovek Liste za pravdu i red Nebojša Vukanović, istakavši da BiH nije zaslužila ni „Afričku uniju“ s obzirom na institucije kakve ima.

„Mi smo provizorijum pod kontrolom stranaca“, zaključuje Vukanović.