Balkan i „destabilizacija Nemačke“

Danas je (7.8), u jutarnjem programu Nemačke televizije, bivši ministar unutrašnjih poslova Nemačke Hans-Peter Fridrih, koji je trenutno na dužnosti zamenika šefa poslaničkog kluba CSU u bavarskom parlamentu, ponovio je zahtev šefa svoje stranke Horsta Zehofera, da nemačka vlada ponovno uvede vize za pet zemalja zapadnog Balkana: „Nama treba još mesta za sirijske izbeglice, moramo da primimo te ljude. Ne možemo da dopustimo da 40 odsto izbeglica dolazi sa Balkana i da ovde zauzimaju kapacitete koji su nam hitno potrebni za sirijske izbeglice. Moramo da obezbedimo da oni ovamo ne mogu da dođu“.

Fruidrih je dodao da se to mora učiniti pre nego što dođe do „destabilizacije Nemačke“. Na novinarsko pitanje da li je opasno u aktuelnoj situaciji govoriti o „zloupotrebi azila“ kada se radi o legalnoj proceduri u kojoj onda mnogi ljudi bivaju odbijeni, Fridrih je ponovio: „Kada hiljade ljudi dođu ovamo i zatraže azil, mada znaju da kvota uvaženih zahteva za izbeglice iz njihove zemlje iznosi skoro nula, kako to drugačije da nazovete nego zloupotreba“.

Fridrih u poznatom, oštrom stilu svoje stranke, poručuje: „Mi ćemo doživeti društvenu destabilizaciju Nemačke ako ne zaustavimo masovno ilegalno useljavanje“.

Izgleda da u konzervativnom političkom spektru raste podrška takvim idejama.

Radna viza – šansa za legalni boravak?

Koalicioni partneri nemačkih demohrišćana u Berlinu, nemačke socijaldemokrate (SPD), imaju drugačiji pristup problemu. Oni žele da omoguće ljudima sa Balkana da na osnovu radne vize dobiju šansu da legalno dođu u Nemačku i tako dobiju ozbiljnu alternativu postavljanju zahteva za azil. Prema tom konceptu, ljudi iz Srbije, sa Kosova ili iz Albanije mogli bi da regulišu boravak u Nemačkoj ako bi im neki poslodavac ponudio ugovor sa minimalnim mesečnim dohotkom od 1.460 evra bruto.

U spomenutom intervjuu je bavarski konzervativni političar Hans-Peter Fridrih taj predlog prokomentarisao rečima, da bi ponovno uvođenje viza bilo dobro za stručnu radnu snagu, jer bi onda u Nemačku dolazili samo oni koji su joj potrebni. Osim toga, po njemu, minimalni dohodak nije dobra mera, jer se onda radi o malo plaćenim poslovima, a ne o stručnjacima.

Njegova stranka, CSU, do sada je odbijala svaki razgovor o sličnim konceptima, a protivi se i donošenju zakona o doseljavanju, koji je, međutim, deo koalicionog dogovora sa koalicionim partnerom, nemačkim socijaldemokratama.

Skoro u isto vreme predsednik spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta, nemački demohrišćanin Elmar Brok izjavljuje: „Mora da se predupredi da ljudi uopšte krenu na put. Izbeglice moraju da vide budućnost u sopstvenim zemljama“. No, analitičari uglavnom smatraju da je potrebno dosta vremena za poboljšanje životnih uslova i demokratskih standarda od Afrike do Balkana i da aktuelni problem nije moguće rešiti preko noći.

Trećina zahteva sa Kosova i iz Albanije

Koliko je atmosfera podgrejana u nekim delovima Nemačke pokazuje slučaj poslanika nemačkih demohrišćana u Bundestagu, Martina Pacelta. Političar iz mesta Brizen u Brandenburgu primio je pre mesec dana u svoju kuću dvoje izbeglica iz Eritreje, želeći da pokaže da je hrišćanski deo naziva Hrišćansko-demokratske unije (CDU) u stvari obaveza na angažovanje za dobrobit izbeglih. Taj šezdesetosmogodišnji političar je juče (6.7.) izjavio: „Svakodnevno dobijam elektronsku poštu sa uvredama, a ponekad se radi i o pretnji smrću“. On dodaje da istovremeno nailazi na dosta odobravanja i podrške zbog svoje odluke da primi izbeglice. Nemačka javnost je očito podeljena.

U prvoj polovini godine u Nemačkoj je podneto 67.400 zahteva za politički azil iz tri zemlje zapadnog Balkana: sa Kosova, iz Albanije i Srbije. Međutim, paušalna oznaka „zapadni Balkan“, statistički izdiferencirana, izgleda ovako: u prvoj polovini godine na podnosioce zahteva za dodelu političkog azila sa Kosova – u odnosu na ukupan broj zahteva ljudi iz celog sveta – iznosi 17,9 odsto, na Albaniju otpada 13,6 odsto. Dakle na Kosovo koje nema bezvizni režim i na Albaniju koja ga ima, otpada skoro trećina zahteva iz celog sveta za dodelu političkog azila u Nemačkoj. Srbija je u toj statistici takođe više nego uočljiva sa 6,3 odsto, dok je Makedonija sa 2,6 odsto sigurno ne predstavlja veći problem, ali će, kao i Crna Gora, sigurno biti tretirana „u paketu“.