Umesto azila – radno mesto?

Glas Vinfrida Krečmana dao je težinu debati koja se razvila u Nemačkoj u vezi sa izbeglicama sa Zapadnog Balkana. Krečman, pokrajinski premijer Baden virtemberga iz stranke Zelenih, zahteva od Vlade Nemačke da omogući legalan pristup tržištu rada tim ljudima. „Mi možemo da omogućimo useljeničke koridore za zanimanja gde nam nedostaje radne snage, na primer kada u pitanju negovatelji starih lica“, kazao je Krečman. Dodao je da je Zapadni Balkan deo Evrope i mora se stabilizovati.

No, ako poželite da saznate šta je premijer Baden-Virtemberga mislio pod pojmom „useljenički koridor“ nećete baš imati mnogo sreće. Premijerov portparol kaže da nije nadležan i upućuje nas na pokrajinsko Ministarstvo za integracije. A tamo smo nakon nekoliko sati dobili odgovor da bi se možda mogli obratiti kancelariji odnosa sa javnošću premijera Krečmana. Jedini referent za odnose s medijima kojeg smo uspeli da dobijemo kaže da nema vremena jer ima „250 novinarskih zahteva“.

Tako ostaje nejasno šta je Krečman zapravo mislio. Da li je onda u pitanju promena za koju se zalažu u udruženjima privrednika? Kao što na primer predlaže predsednik Saveznog udruženja privatnih socijalnih službi Bernd Mojrer. On hoće da se potražiocima azila ponudi još jedan put za dobijanje dozvole za boravak u Nemačkoj, odnosno da se na njih gleda kao na radnu snagu. „Onda oni ne bi morali da idu nazad u svoju zemlju samo da bi predali zahtev za posao“, objašnjava Mojrer za DW.

Protivljenje Ministarstva

Azilanti u pokušaju bi upravo u negovateljskoj branši – pod pretpostavkom da solidno znaju nemački – mogli da brzo dođu do posla jer je nivo obrazovanja negovatelja u Srbiji i Bosni i Hercegovini sličan onom koji imaju nemački negovatelji. Savezna agencija za rad regrutuje personal iz obe ove zemlje ali sa ograničenim uspehom. U prethodne dve godine u Nemačku je iz ove dve zemlje došlo tek oko 100 negovatelja.

Ministarstvo unutrašnjih poslova odbija promenu kursa. Tamo kažu da su potraga za azilom i potraga za poslom dve različite stvari koje treba da ostanu odvojene.

A pre samo nekoliko dana iz Savezne agencije za rad su izrazili želju da se visokokvalifikovanim izbeglicama omogući dobijanje plave karte, odnosno radne i boravišne dozvole. Ali, odmah je došlo odbijanje od strane državnog sekretara za unutrašnja pitanja, Gintera Kringsa: „Kada bismo rekli svim onim koji imaju želju da emigriraju u Nemačku: dođite prvo ovde pa ćemo vidjeti da li ćemo vam dati plavu kartu ili azil, onda bi to bio dodatni podsticaj za zloupotrebu u procesu dobijanja azila“, kaže on u jednom intervjuu.

Na pozitivnoj listi preko 100 zanimanja

Kao useljenički koridor bi se mogla u tom smislu posmatrati i pozitivna lista koja postoji od 2013. i koju Savezna agencija za rad konstantno ažurira. Na njoj se trenutno nalazi preko 100 različitih deficitarnih zanimanja, za koja imaju dobre šanse i oni koji dolaze iz zemalja koje nisu članice EU. Među njima su i zanimanje bolničara i negovatelja. Ministarstvo naglašava da ovaj „jednostavan put“ za dobijanje posla nije dovoljno poznat. Insistira se na kampanji kojom bi se razjasnilo legalno doseljavanje u Nemačku, kao i na novom imigracionom zakonu.

No u Saveznom udruženju privatnih socijalnih službi kažu da nije samo nedostatak informisanosti razlog što se pomenute mogućnosti ne koriste dovoljno. Oni smatraju da je znanje jezika vodeći problem. Jer, prema evropskim standardima, nivo znanja jezika koji se zahteva je B2. „A upravo tu je premalo ponuda s nemačke strane“, žali se predsedavajući Mojrer.

Takođe i priznanje diploma je često velika prepreka. Tako se na primer za negu starih od kandidata iz inostranstva zahteva praksa na određeno vreme u nekom od staračkih domova – u Nemačkoj. Razlog: u mnogim zemljama ne postoji uopšte zanimanje - negovatelj starih osoba. A profesiju medicinskog tehničara to jest medicinske sestre nemačke službe u tom slučaju ne priznaju.