Asad zove u obnovu
26. avgust 2018.
Tarek M. (26) sa svojom porodicom u Alepu razgovara kad god mu se ukaže prilika. Preko Balkanske rute je pre tri godine stigao u Nemačku. Izbegao je sam, a svoje puno ime ne želi da kaže. Pobegao je jer nije hteo u vojsku. Kaže da nije hteo da se bori na strani Asadovog režima u zapadnom delu grada koji je bio pod njegovom kontrolom.
U istočnom delu Alepa su pobunjenici četiri godine odolevali napadima režimskih snaga i njihovih saveznika. Ruski borbeni avioni su žestoko bombardovali ovo uporište Asadovih protivnika. U januaru 2016. su snage Asadovog režima uspele da ceo grad stave pod svoju kontrolu.
Posledice borbi su i danas vidljive. Tarek M, koji danas živi u Rurskoj oblasti, čuje to od svoje porodice koja je ostala u Siriji. Infrastruktura je i dalje u lošem stanju, vode i struje nema dovoljno. U istočnom delu grada je još gore, kaže. Kako čuje od roditelja i kako se može videti na fotografijama sa lica mesta, u tom delu grada su same ruševine. „O obnovi istočnog dela grada nema ni govora“, kaže Tarek M. „Sve i da dođe do toga, kome bi otišao taj novac?“
Nemačka politika bez jasnog kursa
Asad danas uz pomoć svojih saveznika Rusije i Irana kontroliše dve trećine zemlje. „Kraj rata u Siriji još nije na vidiku“, kaže Tarek. Borba režima za poslednje uporište ustanika i ekstremista u Idlibu je počela. Ako povrati Idlib, Asad je definitivni pobednik.
Mnogi gradovi u Siriji leže u gareži i ruševinama. Upravo zbog toga je obnova zemlje odlučujuće pitanje. No, veliko je pitanje ko će to da finansira. Ni režim u Damasku, ni Moskva, a ni Teheran ne žele sami da snose troškove.
Specijalni izaslanik UN za Siriju Stafan de Mistura veruje da će za obnovu infrastrukture u Siriji biti neophodno 250 milijardi dolara. Sirijski režim pak govori o 400 milijardi.
Rusija je već od Evrope zatražila finansijsku podršku za obnovu. Iako je Angela Merkel uoči nedavnog sastanka s Vladimirom Putinom naglasila zajedničku odgovornost Rusije i Nemačke za rešenje sirijske krize, političkom Berlinu je teško da pruži jasan odgovor na pitanje nemačkog učešća u obnovi. Merkel se nije eksplicitno izjasnila ni za ni protiv.
I portparol nemačke vlade Štefen Zajbert je najavio da bi u okviru međunarodne zajednice Nemačka trebalo da učestvuje u traženju političkog rešenja kako bi se narodu Sirije omogućio pristojan život. No, kako će izgledati sve nakon rata to niko ne zna.
Rolf Micenih, poslanik nemačkih Socijaldemokrata, smatra da se Ujedinjene nacije moraju angažovati. „Uslov je da se dođe do legitimnog rešenja pod pokroviteljstvom UN“, kaže on za DW. „Potrebno je rešenje koje će omogućiti povratak u Siriju svim ljudima koji to žele.“
Asad želi homogenu Siriju
Međutim Bašar al Asad nema dilemu ko treba da se vrati u „novu Siriju“. Prošle godine je na jednoj konferenciji rekao da je stradalo mnogo ljudi i da je uništena infrastruktura, ali da je Sirija postala „zdravije i homogenije“ društvo.
„Moj utisak je da je sirijsko rukovodstvo sistematski raselilo oblasti u kojima su pobunjenici bili posebno jaki“, kaže Gido Štajnberg, stručnjak za Bliski istok berlinske Fondacije za nauku i politiku u Berlinu.
Tome u prilog govori i Dekret 10 kojim se dozvoljava konfiskacija imovine izbeglih u inostranstvu ukoliko vlasnici u roku od godinu dana nisu podneli zahteve za povrat imovine. To znači da se te oblasti mogu obnviti i naseliti ljudima koji tamo nikad nisu živeli. Povratnici iz oblasti koje su bile u rukama opozicije mogli bi da se suoče sa „hapšenjima, mučenjima i ubistvima“, kaže Štajnberg za DW.
„To ne sme nikako da vodi tome da mi finansiramo obnovu puteva koje je bombama uništila Rusija, i da šaljemo nazad izbeglice da ih Asadovi poslušnici zatvaraju u podrume za mučenja“, oštar je Aleksandar Graf Lambsdorf, poslanik nemačkih Liberala.
Gido Štajnberg pak smatra da će se Nemačka pre ili kasnije uključiti u obnovu Sirije „ako postoji mogućnost ili barem izgled da se izbeglice vrate u tu zemlju“. Nema sumnje da bi mnogi u Nemačkoj odahnuli ukoliko bi stotine hiljada izbeglica napustilo zemlju.
No Bernd Mesovic iz humanitarne organizacije ProAzil upozorava da je to praktično skoro nemoguće. Tokom velikog izbegličkog talasa, kaže, nije dovoljno precizno istraživano koji došljak dolazi iz koje oblasti Sirije te se sada ne može znati da li mu po povratku preti šikaniranje.
Obnova sa Asadom?
Doduše, pre toga je u pitanju novac za obnovu. Micenih (SPD) kaže da bi se sada moralo razmisliti koje međunarodne organizacije i članice Ujedinjenih nacija mogu da učestvuju u obnovi i pod kojim uslovima.
Oko pola miliona Sirijaca je u sedam godina rata smrtno stradalo od Asadovih bombi i njegovih saveznika. Ne bi li se onda u obnovu Sirije krenulo zajedno s jednim despotom? „Ako bih se u praktičnoj politici rukovodio samo time – što je bez sumnje moralno potpuno ispravno – kako bih onda pomogao ljudima koji žele da pokušaju da ponovo žive u svojoj domovini?“, kaže Micenih.
Tarek M, izbeglica iz Alepa, veoma je pesimističan. Običnim građanima u Siriji je, kaže, skoro nemoguće pomoći. „Novac ne dolazi do običnih ljudi kojima je potreban nego ide u ruke Asadovih prijatelja.“ On sam, kaže, ne može ni da pomisli na povratak jer je uveren da bi bio strpan u zatvor zbog izbegavanja vojne obaveze.
Ekspert za Bliski istok Štajnberg nemačko učešće u obnovi Sirije, bez obzira pod kakvim okolnostima, smatra pogrešnim. Ni Damask, ni Teheran, a ni Moskva Nemačku ne bi nikada više uzeli za ozbiljno kao spoljno-političkog aktera. Iran i Rusija žele da stabilizuju Asadov režim, a „mi bismo time pomogli ratne ciljeve zločinaca“.