Radikalizacija Lamije K.

Lamija K. bila je - i u tome se svi slažu - potpuno "normalna i neupadljiva" žena. A onda je 2014. godine spakovala stvari i zajedno sa dve kćerke otišla u Siriju. Kćerke su bile tinejdžerke kada ih je majka odvela u "Islamsku državu" koja je tada upravo proglasila kalifat i kada je grad za gradom podvodila pod svoju brutalnu kontrolu.

Na osnovu razgovora sa bivšim prijateljima i poznanicima o Lamiji se stiče utisak obrazovane 50-godišnjakinje, koja je razvedena i koja se sve više povlačila u sebe.

Ona potiče iz Rabata u Maroku. Njena porodica je pripadala srednjoj klasi. 1990-te je stigla u Nemačku; dobila je stipendiju i studirala germanistiku u Triru. A onda je upoznala muškarca koji je zbog nje prešao u islam i s kojim je dobila troje dece: jednog dečaka i dve devojčice.

U Triru, manjem univerzitetskom gradu, bilo je malo žena stranog porekla. Svi smo se poznavali, priča jedna Nemica takođe poreklom iz Maroka, s kojom se Lamija K. povremeno sastajala u gradu.

Ona je Lamiju opisala kao samouverenu ženu, koja nije bežala od konflikta i koja je otvoreno ispoljavala svoje mišljenje. Kao muslimanku, koja je u Nemačkoj skinula maramu i za praznike išla u džamiju. "Ali konzervativna ili radikalna - nikad nije bila." "Normalna", "neupadljiva", "liberalna", "otvorena" - tako su Lamiju opisivali svi koji su je poznavali.

Žena koja se odednom promenila

Porodica Lamije K. se iz Trira kasnije preselila u Majnc gde je njen muž radio. Tada je ona počela da se menja. Od liberalne i otvorene žene ona je postala pobožna a onda se i radikalizovala otišavši sa svojom decom u rat. "Ne mogu to da shvatim, to mi je nezamislivo", kaže bivša poznanica koja ne krije koliko je šokirana.

Lamija K. i njen suprug su se rastali kada su deca bila mala. Ona je na nekoliko meseci otišla sa njima u Maroko a onda se ponovo vratila ali ne u Majnc već - u Manhajm.

Zašto se tamo odselila - niko ne zna. Ovaj grad nije "Superhotspot" za islamiste. Možda je tamo imala prijatelje, nagađa jedna poznanica... Lamija K. i njena deca su živela povučeno, seća se jedna druga poznanica. Tek tada je počela da upada u oči sa svojim dugim, crnim suknjama i maramom ali i hendikepiranom kćerkom.

Radikalizacija u internetu

"Sa ljudima poput nas nije se upuštala u razgovore" kaže jedna žena poreklom iz Maroka, koja ne nosi maramu i rado oblači mini sukne i dodaje: "Ponekad sam imala utisak da se oseća usamljeno".

Lamija je, kako se čini, sve više živela u paralelnom svetu. Stalno je bila u forumima na internetu, gde je teroristička organizacija IS ciljano vrbovala nove ljude. Bili su u potrazi za ljudima na koje se lako može uticati i koji su nosili u sebi osećanja gneva, izolacije kao i kompleks niže vrednosti. Radikalizacija, kažu eksperti, može trajati mesecima pa i godinama. Ljudi iz muslimanskih i hrišćanskih porodica ali i onih koje nisu bile religiozne postajali su sledbenici IS. Pa tako i Lamija K. i njene kćerke. U avgustu 2014. krenuli su u Siriju dok je sin ostao u Njemačkoj. Njihov prvi cilj bila je Raka, navodni glavni grad samoproglašenog kalifata. Lamija je kasnije tražila da se preseli u Mosul, pošto je taj grad bio bolje snabdeven.

"To je tragedija, ne mogu da razumem šta se s njom desilo", kaže jedna Lamijina prijateljica. Kako je jedna samouverena žena mogla tako lako da potpadne pod uticaj drugih?

Slučaj Lamije K. je neobičan i zato što se ona radikalizovala u poznijem dobu. Većina od 1.000 državljana Nemačke, koji su od 2013. godine počeli da se priključuju IS, bila je stara između 20 i 25 godina, a veliki deo njih i znatno mlađi.

Nemačke vlasti polaze od pretpostavke da se trećina onih koji su se priključili terorističkim grupama u Siriji vratila u Nemačku. Među njima je i 50 žena. Ministarstvo unutrašnjih poslova, međutim, procjenjuje da je na ratnim područjima Sirije i Iraka još uvek 270 nemačkih žena i dece. A na desetine žena su sa decom u zatvorima ili logorima.

Među njima i Lamija K, njena starija kćerka Nadija P. i njena beba, čiji je otac jedan IS-terorista. Najmlađa kćerka, koja je zaostala u fizičkom i psihičkom razvoju, navodno je umrla u Iraku tokom jednog bombardovanja. DW nije mogao da utvrdi da li je ta informacija tačna.

Slučaj za iračko pravosuđe

Lamija K. i Nadija P. su zajedno sa grupom drugih žena i dece zarobljene 2017. u Iraku - irački vojnici su nakon teških borbi oslobodili Mosul od terorističkog režima IS. Lamija je sa kćerkom i bebom prebačena u zatvor u Bagdad. Početkom godine je nju specijalni sud osudio na smrt zbog "logističke podrške" terorističkoj organizaciji IS. U aprilu je ova kazna preinačena u kaznu doživotne robije.

Onda je, početkom avgusta, i njena kćerka Nadija osuđena na doživotnu robiju. Tokom procesa ona je, kako su pisale novinske agencije, negirala da je verovala u ideologiju IS. Potvrdila je međutim da je od IS dobijala mesečnu platu. Mesečna davanja su, prema informacijama DW, dobijale i druge žene.

Nadijin branilac je istakao da je ona bila maloletna u vreme kada je optužnica tereti za veze sa IS. Njeno venčanje sa jednim džihadistom branilac je nazvao "silovanjem koje je počinila jedna naoružana grupa a nikako svesno donetom odlukom".

Organizacije za ljudska prava kritikovale su ova suđenja koja se odvijaju po hitnom postupku a ponekad traju i po svega nekoliko minuta. Često se branilac i žena kojoj se sudi prvi put vide - u sudnici. Sudije se jedva trude da sakupe dokaze, kaže Belkis Vile, ekspertkinja za Irak iz Hjuman rajts voča koja redovno prati suđenja u Bagdadu.

Optužene su se dobrovoljno priključile IS-u

Problem je što iračke vlasti polaze od pretpostavke da su optužene dobrovoljno doputovale u Siriju ili Irak kako bi se priključili IS-u. "Stoga u iračkom pravosuđu postoji snažna tendencija da se strankinje oštrije kazne", kaže Belkis Wile za DW. "Oni to objašnjavaju ovako: jedno je kada se probudiš i vidiš da je IS preuzeo kontrolu nad tvojim selom a potpuno je drugo ako si se odlučila da napustiš svoju zemlju i dođeš u Siriju kako bi se priključila IS-u."

Belkis Vile je ubeđena da iračko pravosuđe ne pravi razliku i ne postupa blaže jer se radi o ženama. "Onaj ko je bio na području IS-a je za iračke vlasti automatski kriv i to važi i za žene". Sudije ne pokazuju interes da ispitaju da li je neko protiv svoje volje doveden u Siriju ili Irak. To je dovelo do toga da su ljudi koji su ubijali za IS dobili iste kazne kao i osobe koje su se udavale za teroriste i s njima dobijale decu.

Lamija je tokom saslušanja rekla da je svog supruga upoznala preko interneta i da joj je on pričao kako je divan život u kalifatu. "Mislila sam da je to teritorija na kojoj je islam pravedan", dodala je. Ali tu postoje sumnje, jer je Službi za zaštitu ustavnog poretka njeno opredeljenje i ranije bilo poznato.

Strašna tragedija

Prema informacijama novinske agencije APF, irački sudovi su osudili na smrt 300 ljudi, među njima 100 stranaca, zbog pripadnosti u IS-u. Isto toliko je navodno osuđeno na doživotnu robiju. Službenih podataka još nema. Presude izrečene ženama IS-a i njihovoj deci su veoma osetljiva tema: Irak je suverena država i nemačke diplomate ne žele da stvore utisak da traže poseban tretman za svoje građane. Tako nemačke diplomate prate sudske procese i ako se izreknu smrtne presude pokušavaju da oprezno iza kulisa izdejstvuju ublažavanje kazne. Iračke diplomate su svesne da Nemačka ima problem sa smrtnom kaznom i čine sve da izbegnu komplikovane situacije, kažu poznavaoci prilika.

Ministarstvo spoljnih poslova zalaže se da osuđeni bar izdržavaju kaznu u Nemačkoj i trude se da vrate njihovu decu. Oni to međutim ne oglašavaju na sva zvona. DW ne sme da objaviti tačan broj žena o kojima se brinu nemački konzulati u Bagdadu i Erbilu.

Istovremeno se u Nemačkoj vodi istraga protiv žena IS-a - ove godine je to visoka dvocifrena brojka - kaže portparolka Generalnog tužilaštva. Nemačko pravosuđe, a taj stav se kristalizovao prošle sedmice, smatra da činjenica da su žene živele na području pod kontrolom IS nije dovoljna da se one krivično gone. Da bi im se vodili procesi, moralo bi da se dokaže da su aktivno učestvovale u diskusijama na portalima ili da su bile deo šerijatske policije.

I dalje ne mogu da shvatim kako je to moglo da se desi", kaže jedna od Lamijinih poznanica i zaključuje: "To je strašna tragedija!"

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android