Šta je to salafizam?
2. oktobar 2018.
Šta se podrazumeva pod pojmom salafizam?
„Salafizam“ je opšti pojam za moderni fenomen koji se manifestuje na različite načine. Generalno, pod salafizmom se podrazumeva pokušaj shvatanja i življenja islama na način na koji su to činile prve tri generacije muslimana. Reč salafizam potiče od arapske reči „salaf“, što je svojevrsna aluzija na pobožne pretke. Ali to samo po sebi ne razlikuje salafiste od većine muslimana, jer i oni važnu ulogu u svojoj veri pripisuju prvim trima generacijama muslimana.
Takozvani puristički salafisti pokušavaju da se orijentišu prema proroku Muhamedu i njegovim izjavama – i u toj ranoj fazi islama vide „zlatno doba“ svoje religije. Već u 19. veku, pojavljuju se reformski, teološki pokreti koji se protive ideji sekularizacije društva i pozivaju na povratak islamskim vrednostima. Današnji salafisti ne pozivaju se samo na sunu – način života proroka Muhameda i Kuran – oni odbacuju svako odstupanje od „prave vere“. Prema njihovom shvatanju, jedino važeće praktikovanje vere jeste ono iz rane faze islama, i ne dozvoljavaju nikakva odstupanja i obnove. Spoljni izraz svega toga, poput nošenja brade ili pantalona do gležnjeva, za neke od salafista su od esencijalnog značaja.
Po čemu se razlikuju različite struje?
Salafizam bi, ugrubo, mogao da se podeli u tri pravca: tradicionaliste, akcioniste i džihadiste. Tradicionalisti se pozivaju na čistotu verskog nauka. Oni pokušavaju da iz života isključe sve (prema njihovom viđenju) ne-islamske uticaje. U prvom planu im je pre svega individualna pobožnost i spiritualnost.
Drugi tip je politički salafizam. Njegovi poklonici svoje shvatanje islama ne nameću samo drugim muslimanima, već i kompletnom društvu. Pristalice političkog salafizma odbacuju demokratske procese, poput izbora. Ali ni to ne važi za sve njih. U Egiptu je, recimo, 2011. postojala i jedna salafistička, politička stranka.
Treća i najopasnija grupa salafista jesu džihadisti ili salafistički teroristi. Za razliku od većine salafista, oni se ne odriču upotrebe sile i u njoj vide legitimno sredstvo. Svoje religiozne i političke stavove žele da ostvare i uz pomoć nelegalnih sredstava. Pritom neprijatelja ne vide samo u Zapadu, već i u muslimanima koji su drugačijeg mišljenja. Upravo to odbacivanje drugačijeg shvatanja islama i tvrdnja da vera propada naziva se „takfir“. Time oni legitimišu nasilje i protiv svoje verske braće i sestara.
Brojke za Nemačku?
Prema mišljenju stručnjaka, salafistička scena u Nemačkoj beleži najbrži rast među svim strujama iz spektra islamističkih grupacija. Prema navodima Savezne službe za zaštitu ustavnog poretka, u Nemačkoj živi oko 10.800 salafista, prema podacima iz decembra 2017. Većina njih ubraja se one koji zastupaju politički salafizam i koji se angažuju u misionarstvu. Primer za to je, recimo, salafističko udruženje „Prava religija“, koje je nemački ministar unutrašnjih poslova pre dve godine najpre zabranio, pa raspustio. To udruženje postalo je poznato u Nemačkoj posebno kroz akciju „Čitaj“ (Lies), kada su po celoj zemlji delili besplatne primerke Kurana.
Većina salafističkih udruženja ne poziva otvoreno na nasilje. Neka jasno kažu da su protiv toga. Pokrajinska Služba za zaštitu ustavnog poretka u Severnoj Rajni Vestfaliji navodi podatak o ukupno 3.000 „pripadnika scene“ u toj nemačkoj pokrajini. Od toga, Služba za njih oko 780 navodi da su „spremni na nasilje“. U čitavoj Nemačkoj je prema podacima Saveznog kriminalističkog ureda, poznato oko 690 osoba koje se vode kao „islamisti koji ugrožavaju“. To su osobe za koje službe bezbednosti pretpostavljaju da bi mogle da počine politička krivična dela.
Sudeći po navodima Službe za zaštitu ustavnog poretka, proteklih godina oko 960 salafista iz Nemačke otputovalo je u Siriju i Irak. Od toga je petina bila – ženskog pola. Otprilike jedna trećina onih koji su putovali u te zemlje u međuvremenu se vratila u Nemačku.