Islamisti – izazov za pravnu državu

„Toliko, kao nikada pre“ – tim rečima je nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer u septembru ove godine opisao koliki je broj islamista od kojih postoji opasnost u Nemačkoj. Konkretno, rekao je ministar, u pitanju je 520 osoba.

Otada je njihov broj još i povećan. Nemačke službe bezbednosti trenutno barataju brojkom od 549 ljudi od kojih preti opasnost – to je u sredu (21.12.) u Berlinu izjavio portparol Ministarstva unutrašnjih poslova.

Kao one osobe od kojih preti opasnost, De Mezijer je u septembru definisao osobe „kod kojih određene činjenice opravdavaju pretpostavku da će počiniti politički motivisano krivično delo od velikog značaja“. Pored toga, tu su i 360 dodatnih osoba koje nemačke savezne pokrajine označavaju kao tzv. „relevantna lica“ – dakle osobe koje bi možda mogle da pruže podršku priliko izvođenje teških političkih krivičnih dela.

Opasnost iz više pravaca

Terorističke pretnje trenutno stižu iz dva pravca, kaže ministar unutrašnjih poslova: s jedne strane, od onih koji su iz inostranstva prokrijumčareni u Evropu kako bi tu vršili teroristička krivična dela. S druge strane, od fanatizovanih pojedinaca iz same Nemačke. Njihova identifikacija predstavlja veliki problem, jer oni jedva i da komuniciraju sa drugim osobama. U svakom slučaju, obe grupe su opasne. „I opasnost od njih je, na žalost, realna,“ kaže De Mezijer.

Služba za zaštitu ustavnog poretka u svom godišnjem izveštaju za 2015. godinu navodi dve dodatne grupe iz kojih mogu da se regrutuju oni koji predstavljaju opasnost po bezbednost, a to su povratnici sa područja na kojima se vodi „džihad“ i oni koji su sprečeni da otputuju u krizna područja na Bliskom istoku. U izveštaju se navodi da opasnost postoji zbog migracija ka Evropi: „S obzirom na stalna migraciona kretanja ka Nemačkoj, može se poći od toga da bi među izbeglicama mogli da se nađu aktivni bivši članovi, pomagači ili simpatizeri terorističkih organizacija, kao i pojedinci s ekstremističkim stavovima i/ili islamistički motivisani ratni zločinci.“

U izveštaju se kao posebno opasne navode poteškoće sa, u Nemačkoj etabliranim salafističkim pokretima. Oni u Nemačkoj, za razliku od islamskih zemalja, ne moraju da imaju bilo kakvih obzira prema muslimanskoj tradiciji. Drugačije rečeno: lideri pokreta mogu da formiraju ideološko-religijsku atmosferu prema sopstvenim ubeđenjima. S obzirom na to da Nemačkoj nedostaju etablirani teološki autoriteti, tu ulogu preuzimaju divlja tumačenja teologije.

Arhitekte pojedinih grupa, mogu da religijske i političke želje odrede prema sopstvenom nahođenju i da ih prilagode svojim potrebama. Takva „divlja“ teologija ima svoje prednosti, jer može da se prilagodi potrebama potencijalnih članova. Ona je fleksibilna i može mnogo lakše da odgovori na brojna očekivanja, nego etabliran i kodifikovan nauk.

Kompleksan socijalni profil

Regrutovanje novih članova stalno se unapređuje, kaže politikolog i sociolog Martin Kal sa Instituta za mirovna istraživanja i bezbednosnu politiku pri Univerzitetu Hamburg (IFSH). Krugovih potencijalnih džihadista obuhvataju osobe sasvim različitih profila: „Reč je, najčešće, o mlađim muškarcima muslimanske vere. To je već skoro čitav sociološki presek“. Što se tiče obrazovanja i uspeha, postoje tendencije koje se stalno ponavljaju. Većina počinilaca tako uglavnom dolazi sa donjih društvenih lestvica. „Uprkos tome, postoji široka socijalna slojevitost“, naglašava Kal.

Tako recimo, kaže hamburški sociolog, ne možemo reći da su osobe koje dolaze iz socijalno loših uslova posebno opasne. „Postoje i džihadisti koji stižu iz dobrih socijalnih prilika“.

Faktori radikalizacije

Istovremeno, Savezni ured za borbu protiv kriminala (BKA), u studiji objavljenoj u oktobru 2016. godine, upućuje na neke fenomene koji se intenzivno pojavljuju tokom procesa radikalizacije. Nemačke službe bezbednosti procenjuju da su od 2014. godine u Siriju i Rak otišle 572 osobe. Tu se ubrajaju i kontakti u određenim džamijama (48%), posete džihadističkim stranicama na internetu (44%), tzv. seminarima o islamu (27%) ili akcijama podele Kurana, kao što je organizacija projekta „Čitaj!“ (24%). Otprilike petina radikalizuje se preko članova porodice.

Vlasti su zabrinute zbog rada organizacija kao što je u međuvremenu zabranjeno, udruženje „Prava religija“ (DWR). Ta organizacija je, kako je u svom izveštaju 2015. godine navela Služba za zaštitu ustavnog poretka, očigledno sarađivala sa džihadističkim grupacijama. „Upadljivo je da se nemali broj učesnika akcije podele Kurana pod nazivom ’Čitaj!’, toliko radikalizovao da su otputovali u Siriju ili Irak kako bi se priključili džihadu.“

„Nema jednostavnog rešenja“

Motivi i putevi tokom procesa radikalizacije, do izvođenja nasilnih dela, su brojni. Oni se u biografiji svake radikalizovane osobe uvek slažu na neki novi način. Zbog toga su, kaže politikolog i sociolog Martin Kal, službe bezbednosti pred velikim problemima. „Protiv toga ne postoji jedan lek.“

Na međunarodnom nivou sada postoji talas nasilja. Ono animira čitav niz osoba da, ili da se svrstaju među simpatizere džihadista, ili da im se priključe. Odvratiti te osobe od njihovih namera i njihove slike sveta je dugotrajan i kompleksan poduhvat, kaže Kal. „Za neke probleme ne postoje jednostavna rešenja – i takva ne sme da obeća ni nauka, ni politika.“