Irska i Španija izašle ispod "kišobrana"

Da se ekonomija Evrope polako, ali sigurno, vraća na noge pokazuje činjenica da će dvije od pet država evozone, koje su zbog ekonomske krize zatražile finansijsku pomoć spolja, uskoro izaći iz programa pomoći. Očekuje se da 15. decembra Irska bude prva, a Španija, u januaru sljedeće godine, druga zemlja koja će bez dodatnih preventivnih sredstava izaći iz programa finasijske pomoći. Ove odluke vlada u Dabilinu i Madridu podržane su od strane ministra ekonomija i finansija svih članica evrozone.

„Želio bih da čestitam objema zemljam na ovom važnom trenutku za evrozonu. Obje države su pokazale snažnu predanost u implementaciji svojih programa pomoći. To je donijelo rezultate što pokazuju posljednji podaci sa finansijskih tržišta. Irci i Španci su prošli kroz težak period, ali sam ubijeđen da će se njihovi napori isplatiti u godinama koje slijede. Obje ove ekonomije nalaze se na putu oporavka“, izjavio je predsjednik evrogrupe i ministar finansija Holandije, Žeron Dajselblum, nakon sastanka ministra evrozone u Briselu.

Da je primjena programa pomoći za Irsku, koja je 2010. godine od EU i MMF-a dobila 67, 5 milijardi evra, bila uspješna pokazuje poboljšanje ekonomske situacije koja je zemlju vratila na put održivog privrednog rasta i porasta broja zaposlenih. U Španiji, koja je za sređivanje svog bankarskog sektora iskoristila 41, 3 milijarde pomoći evropskih i međunarodnih partnera, došlo je do jačanja likvidnosti banaka, ali pojačanog nadzora nad njima. U evrozoni ipak upozoravaju da je za sve važno da se i pored prvih signala privrednog oporavaka i izlazaka iz recesije ostane na putu reformi i da se osigura da se greške iz prošlosti ne ponove u budućnosti.

Grčka i dalje u problemima

Pored Irske i Španije i Kipar je dobio pohavle u Briselu. Zaključak je da program pomoći za Kipar dobro funkcioniše, da zemlja ispunjava zadate ciljeve na vrijeme i pravi napredak u oblastima rekapitalizacije i rekonstrukcije finansijskog sektora. Sa druge strane, Grčka i dalje nastavlja da zadaje glavobolje svojim evropskim partnerima. Iako je grčki ministar finansija, Janis Sturnaras, sa sastanku sa kolegama iz evrozone naglašavao da „niko ne može poreći napredak koji je Grčka napravila“, Atina je upozorena da radi na zatvaranju fiskalnog raskoraka u 2014. i 2015. godini, na nastavku strukturnih reformi i unapređenju rukovođenja procesom privatizacije u zemlji:

„Potreban nam je napredak u ovim oblastima kako bi mogli da napravimo valjan pregled situacije. Svjesni smo napora koje Grčka čini, ali posao još nije urađen do kraja. Da bi zemlja povratila održv privredni rast i otvorila nova radna mjesta mora da nastavi da primjenjuje program“, poručio je Dajselblum. Grčka je od 2010. godine, u cilju spašavanja zemlje od bankrota dobila 240 mijlijardi evra međunarodnih pozajmica.

Skromni privredni oporavak EU

Na sastanku ministra ekonomija i finansija 17 zemalja evrozone, evropski komesar za ekonomska i monetarna pitanja, Oli Ren iznio je i posljednje podatke o stanju ekonomije u EU koji pokazuju nastavak skromnog privrednog oporavka u Evropi.

„U trećem kvartalu ove godine bruto društveni proizvod u evrozoni povećao se za 0,1 odsto, odnosno 0,2 odsto na nivou EU. U prethodnom tromjesečju povećanje je iznosilo 0,3 procenta, u oba slučaja. Ako to uporedimo sa jesenjom prognozom Evropske komisije, privredni rast je niži od predviđenog“, izjavio je Rehn.

Više od očekivanog, u posljednja tri mjeseca rasle su privrede Letonije i Bugarske. Španija i Estonija nastavile su rast iz prethodnog kvartala, a i Portugal je ostao „u plusu“ što je potvrdilo izlazak i ove zemlje iz recesije.

Autorka: Marina Maksimović

Odgovorni urednik: Svetozar Savić