Ko šta dobija iz Fonda za spas eura?

Pet zemalja evrozone će dobiti kredite, koje finansira ostalih 12 članica ove monetarne unije. Osim toga, tu su i hitni krediti od Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i bilateralni krediti država koje u plusu za one koje su u minusu. Ko zapravo koliko dobija da spasi svoje banke i izbalansira državni budžet?

Kipar: 23 milijarde

Prve tri od devet milijardi evra, iz Evropskog mehanizma stabilnosti (ESM) u Nikoziju stižu još ovog mjeseca. ESM je stalni fond za spasavanje evra. On snosi najveći teret najnovijih mjera spasavanja. Kipar dobija još jednu milijardu od Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Vašingtonu, u koji uplaćuju i zemlje Evropske unije. Još šest do deset milijardi evra Kipar će prikupiti eksproprijacijom štediša koji imaju više od 100.000 evra u određenim bankama. Rusija je Kipru i smanjila kamate na kredite. Sveukupno, Kipru treba 23 milijarde evra. ESM je za sada obećao pomoć u trajanju od tri godine.

Grčka: najmanje 350 milijardi

Evropska unija, pojedinačne države i Međunarodni monetarni fond obećali su Grčkoj 240 milijardi evra. Daleko najveći program pomoći stiže od EFSF, privremenog prethodnika stalnog fonda za spasavanje evra ESM. Od obećanih 142 milijarde EFSF je do sada isplatio 116, ostalo je dakle još 28 milijardi. Od pojedinačnih zemalja Grčka je dobila bilateralnih kredita u ukupnom iznosu 53 milijardi evra. Međunarodni monetarni fond je do sada isplatio 20 milijardi. Od kreditora iz privatnog sektora, Grčka je prikupila 107 milijardi evra, tako da je ukupna suma za spasavanje oko 350 milijardi evra. Sadašnji program za spasavanje finansiran je do kraja 2014. Grčka će ponovo biti u stanju da ima podnošljive dugove, koje će dakle moći sama da isplaćuje – tek 2020.

Irska: 85 milijardi

Krajem 2013. Irskoj ističe program za pomoć. Tada zemlja će ponovo moći da dobija kredite na finansijskim tržištima. Od 85 milijardi evra potrebnih da se bivši keltski tigar očisti svoj bankarski sektor, Irska je 17,5 milijardi evra sama donijela (državne imovina i penzioni fondovi). Preostalih 67,5 milijardi dolazi iz fondova Zajednice svih država članica EU (22,5 milijardi), iz EFSF fonda za spasavanje od 17 država evrozone (12,8 milijardi), od Međunarodnog monetarnog fonda (20 milijardi) i kredit od Velike Britanije (3,8 milijardi). Irska nije preuzela sva sredstva koja su joj na raspolaganju, kod EFSF je još uvijek skoro 5 milijardi evra.

Portugalija: 78 milijardi

S obzirom na broj stanovnika, Portugaliji treba najmanja pomoć od međunarodne zajednice. Kada se odobrenih 78 milijardi evra, raspodijeli po glavi stanovnika to iznosi oko 7000 evra po Portugalcu. Poređenja radi, u Grčkoj je riječ od oko 30 000 evra po stanovniku. Portugalija je do sada iskoristila nešto više od 60 milijardi evra iz programa spasavanje, koji je ravnomjerno raspoređen između EFSF-a, Evropske unije i Međunarodnog monetarnog fonda, sa po 26 milijardi evra.

Španija: poseban slučaj banke

Za dokapitalizaciju banaka Španija je zatražila ukupno do 100 milijardi evra iz ESM -a. Novac ide manje više direktno bankama, a ne u državni budžet, pa zato Španija ne mora da sprovodi tako oštre mjere štednje kao druge takozvane "programske zemlje" Irska, Portugalija, Grčka i Kipar. Od raspoloživih 100 milijardi Španija je preuzela oko 41 milijardu. Ako banke ne mogu da vrate pozajmljeni novac, španska vlada, kao žirant, dužan je da ga vrati zemljama donatorima, odnosno ostalim 16 članica evro-zone.

Fond za spasavanje još uvijek nije ispražnjen

Države koje primaju pomoć iz evropskog fonda za spasavanje, više u njega ne uplaćuju. To znači, što više država zatraži pomoć, tim više moraju da se „ispruže“ preostale članice evrozone. Njemačka garantuje 27 odsto kredita. Francuska 20 odsto, Italija 18. Do sada je iz fondova isplaćeno oko 205 milijardi evra EFSF(155) i ESM (50). Šef spasilačkih fondova, Klaus Regling, u aprilu je rekao da stalni fond ESM - čak i poslije plaćanja svih pomoći za Kipar – ima još oko 90 odsto od svojih 500 milijardi.

ESM i sam uzima kredite, na osnovu garancija sopstvenog kapitala garancija država članica, a zatim novac, povoljnim uslovima daje zemljama u krizi. Krediti ESM-a za Grčku, na primjer, dati su na rok do 30 godina. Da li će novac ikada biti vraćen, i kako – to je pitanje.

I Mađarska, Rumunija i Letonija su dobili hitne kredite tokom finansijske krize. Te zemlje nisu članice evrozone i zbog toga su dobile pomoć direktno od Evropske unije ili Međunarodnog monetarnog fonda. Mađarska je već otplatila kredite u ukupnom iznosu od 14 milijardi evra. Letonija počinje sa otplatom 4,5 milijardi evra u narednoj godini. Rumunija treba da počne da vraća svojih ukupno 19 milijardi evra od 2015. godine.

Autori: Bernd Riegert / Dijana Roščić

Odgovorna urednica: Zorica Ilić