1. Idi na sadržaj
  2. Idi na glavnu navigaciju
  3. Idi na ostale ponude DW-a

"EU je potrebna strategija za smanjenje energetske ovisnosti"

Gero Rueter/Azer Slanjankić26. septembar 2014

EU je zavisna od uvoza energenata. Na Evropskom forumu o sigurnosti energija u Briselu raspravlja se o izlasku iz te ovisnosti. Hans-Josef Fell tvrdi da je to moguće uz pomoć obnovljivih energija.

https://p.dw.com/p/1DLNi
Foto: WWEA / Birresborn

Deutsche Welle: Gospodine Fell, vi ste predsjedavajući forumom European Energy Security. Na ovoj konferenciji raspravlja se o strategijama za smanjenje ovisnosti Evrope od uvoza energenata. Koliko je EU uopšte ovisna od ovog uvoza?

Hans-Josef Fell: Ovisnost Evrope o uvozu energenata je u proteklih deset godina masivno porasla. 60 odsto potreba se zadovoljava uvozom. Evropa iz Rusije dobija 38 odsto zemnog gasa, oko 35 odsto nafte i 25 odsto kamenog uglja. Ekstremno visoka ovisnost vodi tome da EU ne može uvesti sankcije Rusiji koje bi bitno pogodile njen energetski sektor. Kako Rusija 80 odsto svojih prihoda ostvaruje prodajom energenata, onda je to jedini sektor privrede koji je osjetljiv na sankcije Zapada i gdje se odista može nešto postići takvim mjerama. Istovremeno, EU ima velike potrebe za energijom i takve sankcije bi njoj samoj nanijele veliku štetu.

Kako se Evropa može osloboditi takve ovisnosti?

Kod ovakve ovisnosti od Rusije, Evropa nema šansi da se bilo čim suprotstavi agresivnom ponašanju Rusije. Jedina mogućnost predstavlja razmišljanje na srednjoročne staze. Brzom i snažno sprovedenom strategijom koja podrazumijeva okretanje obnovljivim izvorima energije i povećanju efikasnosti u korištenju energije, može se prekinuti ta ovisnost. To će nam omogućiti energetsku i političku nezavisnost, bićemo slobodniji, bez straha, a privreda će i dalje funkcionisati.

Mnogi strahuju da bi Rusija mogla da zavrne ventile na gasovodima
Mnogi strahuju da bi Rusija mogla da zavrne ventile na gasovodimaFoto: picture-alliance/dpa/Gerry PennyMaxim Shipenkov

Koliko može da traje taj prelazni period?

Tehnologije za korištenje obnovljivih izvora energije su već sazrele za tržište. U roku od deset godina one bi mogle pokriti 60 do 70 odsto potreba. U tom slučaju bismo bili toliko nezavisni od uvoza energenata, da bismo izbjegli teške političke situacije u kojima djelujemo s pozicija ovisnosti. To bi bio cilj i za to je potrebno da se sprovedu određene političke mjere.

Da li je politika počela s provođenjem takvih mjera?

Ne. Trenutno se dešava nešto potpuno obrnuto. Vidimo da su usvojeni novi zakoni o obnovljivim energijama, a Evropska komisija vrši pritisak na Njemačku da ukine subvencije za obnovljive izvore energije. Evropska komisija čak razmatra podršku za nuklearne elektrane, mada je struja iz vjetra i sunca mnogo jeftinija. To je pogrešan put, prvenstveno zato što i uran za reaktore stiže dobrim dijelom iz Rusije i na taj način nećemo postići nezavisnost.

Ima li šanse za promjene?

Šansa je u društvima. U Njemačkoj, Austriji i skandinavskim zemljama mnoge firme i građani investiraju u obnovljive izvore. Mnogi ljudi to rade samo zato jer se boje da će ruski Gazprom tokom zime ponovo zavrnuti ventile na gasovodima. Oni ne žele da žive u strahu, žele da budu nezavisni i zato investiraju.

Povrh svega toga, obnovljive energije su trenutno u brojnim sektorima najjeftinije vrste energija, one su povoljnije od konvencionalnih izvora, a investicije se isplate već nakon nekoliko godina. Zbog toga postoji velika spremnost za promjene.

Njemačka je proteklih godina mnogo investirala u obnovljive izvore energije
Njemačka je proteklih godina mnogo investirala u obnovljive izvore energijeFoto: picture-alliance/dpa

Da li je taj trend i dovoljan za izlazak iz ovisnog položaja?

Kada je riječ o energetskim sistemima, trenutno smo na prelomnoj tački i nalazimo se na kursu prema obnovljivim izvorima energije. To se najbolje vidi u konvencionalnom energetskom sektoru. Onaj ko još uvijek investira u tu tehnologiju, taj pravi gubitke. Mnoge novoizgrađene termoelektrane na ugalj u Njemačkoj još uvijek nisu ni priključene na mrežu. To su investicione ruine, to su bačene milijarde eura. Veliki snabdjevači energijom su stoga pod finansijskim pritiskom. Za brzi prelazak na obnovljive izvore ipak je potrebna podrška politike. Na taj način ćemo poboljšati zaštititu klime i istovremeno biti manje zavisni od uvoza energenata.

Na ovom forumu u Briselu govori se o mogućim rješenjima. Koje impulse očekujete od ove konferencije?

Očekujemo da se mnogima konačno otvore oči. Evropa je ovisna o uvozu gasa i nafte iz drugih zemalja. To se može smanjiti izgradnjom obnovljivih izvora energije. Politika želi da postoji veća nezavisnost energetskog sektora. Kada se stvori spoznaja da je sve to moguće, onda će možda biti i više političkih aktivnosti u pravcu izgradnje obnovljivih izvora.

Ovoj konferenciji prisustvuje veliki broj političara sa istoka Evrope. Vidimo da je njihov način razmišljanja počeo da se mijenja. Oni shvataju da i na polju energija i politički mogu da postanu nezavisni uz pomoć obnovljivih izvora i povećanjem efikasnosti korištenja energije. Očekujemo da se ta spoznaja još brže raširi i po ostalm dijelovima Evrope.

Hans-Josef Fell je predsjedavajući konferencije European Energy Security Forum koja se održava u Briselu. Organizatori konferencije koja se održava 26.9.2014. su ukrajinski Tehnološki centar IBC i Energy Watch Group. Hans-Josef Fell je predsjednik organizacije Energy Watch Group. On je jedan od kreatora njemačkog Zakona o obnovljivima energijama (EEG), a bio je i jedan od eksperata za energetska pitanja u stranci zelenih u Bundestagu .