Švedska u NATO: Turska se ponovo okreće Zapadu?

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan uspeo je da zapanji Zapad dva puta u jednom danu: prvo dodatnim zahtevom za članstvo Švedske u NATO, a zatim iznenađujućim kompromisom u poslednjem trenutku.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg saopštio je u ponedeljak (10. jul) da je Erdogan pristao da turskom parlamentu „što je brže moguće“ prosledi kandidaturu Švedske za pridruživanje vojnom savezu.

Pre nego što je ta potvrda Ankare objavljena, Erdogan je napravio poslednji potez koji je iznenadio sve. Na konferenciji za novinare u Istanbulu uoči odlaska na samit NATO u Viljnusu, postavio je još jedan uslov za članstvo Švedske u Alijanse. Rekao je da je njegova zemlja čekala na kapiji Evropske unije više od 50 godina i poručio Briselu: „Utrite put Turskoj u Evropsku uniju, a onda ćemo mi utrti put Švedskoj, kao što smo utrli put za Finsku.“

Zbunjen time, Brisel je odbacio Erdoganov zahtev, ističući da su NATO i EU odvojeni procesi. Međutim, u zajedničkom saopštenju objavljenom nakon sporazuma o NATO, navodi se da će Švedska „aktivno podržati napore za oživljavanje procesa pridruživanja Turske Evropskoj uniji, uključujući i modernizaciju carinske unije EU i Turske i liberalizaciju viznog režima“.

Da li se Turska ponovo okreće Zapadu?

Iako su provladini mediji u Turskoj podršku Švedske prikazali kao pobedu Erdogana, stručnjaci kažu da to za Ankaru i nije nekakvo novo dostignuće, jer je Švedska ionako bila jedna od zemalja u EU koja je bila naklonjena članstvu Turske.

Ipak, Ozgur Unluhisarcikli, direktor kancelarije nemačkog Maršalovog fonda u Ankari, smatra da se Erdoganov potez može smatrati važnom porukom. „Mislim da Erdogan nakon izbora traži pozitivnije odnose sa SAD i Evropom, i želi da ga oni prihvate. Uzmite na primer njegove reči o utiranju puta ka EU. On zna da se u vezi s tim ništa neće desiti, ali ono što on želi da kaže je: ’Nemojte da me isključujete’“, kaže Unluhisarcikli.

Druga teorija glasi da Turska, zbog rekordne stope inflacije i strmoglavog pada lire, pomera svoju politiku ravnoteže između Rusije i Zapada u korist Zapada uglavnom iz ekonomskih razloga.

Ankara bi mogla da stekne ekonomske prednosti modernizacijom carinske unije sa EU. To podrazumeva proširenje na poljoprivredne proizvode, uslužni sektor i državne nabavke, uključujući i industrijske proizvode. Takođe, turska preduzeća nastoje da se zaštite od sofisticiranih trgovinskih sporazuma EU s trećim zemljama.

Turski put ka EU i kršenje ljudskih prava

Pregovori Ankare o pristupanju Evropskoj uniji, koji su počeli 2005. godine u Briselu, nisu postigli konkretan napredak. Zastali su naročito nakon pokušaja državnog udara u julu 2016, jer su antiterorističke mere koje je preduzela Ankara dovele do kršenja ljudskih prava.

Posmatrači u Evropi tvrde da za nekakvo značajno oživljavanje odnosa Turske i EU sa perspektivom članstva, Ankara najpre mora da normalizuje svoje odnose sa Savetom Evrope (SE), međunarodnom organizacijom osnovanom da u Evropi podržava ljudska prava, demokratiju i vladavinu prava. Ona je nezavisna od EU, ali nijedna zemlja se nikada nije pridružila EU, a da prethodno nije bila članica Savetu Evrope.

Turska jeste članica Saveta Evrope, ali taj odnos je poslednjih godina bio težak. Ankara, recimo, nije poštovala odluke Evropskog suda za ljudska prava, najpoznatijeg tela Saveta Evrope, da „odmah oslobodi“ Osmana Kavalu, turskog aktivistu i filantropa koji je u zatvoru od 2017, i Selahatina Demirtaša, istaknutog kurdskog političara koji je u zatvoru od 2016.

Ukoliko ne bude napretka u slučaju Kavala, Savet Evrope će ove jeseni pokrenuti diskusiju o mogućim sankcijama Turskoj. Ankara, dakle, mora mnogo više da uradi u procesu pristupanja EU, od samog odobravanja članstva Švedske u NATO.

Da li će Ankara dobiti F-16 od Vašingtona?

U svakom slučaju, putovanje Turske ka EU nije stvar bliske budućnosti, ali odluka Ankare o Švedskoj mogla bi da bude novi početak u odnosima sa Vašingtonom.

Nedavni diplomatski kontakti sa Sjedinjenim Državama takođe su doprineli konsenzusu o Švedskoj postignutom u Vilnjusu. Američki predsednik Džozef Bajden pozdravio je odluku svog turskog kolege.

„Spreman sam da radim s predsednikom Erdoganom i Turskom na jačanju odbrane i odvraćanja u evroatlantskoj oblasti“, poručio je Bajden u saopštenju koje je objavila Bela kuća.

I još jedna važna vest stigla je iz Viljnusa uoči samita. Američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven rekao je da će SAD verovatno početi s transferom aviona F-16 Turskoj – u konsultaciji sa Kongresom.

Iako i Ankara i Vašington tvrde da između ta dva pitanja nema nikakve veze, razvoj događaja ipak je bio povod za diskusije o tome da li je Erdoganovo povlačenje iz blokade švedskog puta ka NATO Turskoj omogućilo da bude korak bliže dogovoru o F-16.

Ankara ponavlja da želi da kupi 40 novih lovaca F-16 kompanije „Lokid Martin“ i oko 80 kompleta za modernizaciju svojih postojećih vojnih aviona. Međutim, uprkos Bajdenovim naporima da po tom pitanju dobije podršku Kongresa, neki članovi Kongresa, a posebno predsednik Odbora za spoljne poslove Bob Menendez, nisu uvereni u to – pre svega zbog toga što je Turska kupila ruske raketne sisteme S-400, ali i zbog Turske blokade Švedske.

Nakon što je Erdogan sada dao zeleno svetlo za članstvo Švedske u NATO, Menendez je poslao opreznu, ali optimističnu poruku. Američki senator je rekao da, uprkos rezervama, o tom pitanju razgovara s Bajdenovom administracijom i da bi u narednih nedelju dana mogao da odluči o tome kakav mu je stav po pitanju borbenih aviona.

„Ako oni [Bajdenova administracija] mogu da pronađu način da obezbede da prestane agresija Turske na njene susede, u čemu poslednjih nekoliko meseci vlada zatišje, onda je to sjajno. Ali, to mora biti trajna realnost“, rekao je Menendez.

„F-16 možda neće stići odmah, ali verovatno je da su pružena snažna uveravanja da će na kraju ipak biti isporučeni“, tvrdi Asli Ajdintašbaš, bivša novinarka iz Turske, u svom tekstu za „Vašington post“. Prema njenom mišljenju, moglo bi da dođe do „šireg resetovanja“ ako i Turska i Zapad odigraju svoje karte kako treba.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.