Šta će raditi buduća koalicija?
12. januar 2018.
Predsednici tri stranke koje učestvuju u pregovorima usaglasili su zajednički papir i time uspešno okončali takozvanu prvu fazu pregovora, javljaju agencija dpa i magazin Špigel. Angela Merkel (CDU), Horst Zehofer (CSU) i Martin Šulc (SPD) preporučiće svojim strankama da krenu u drugu fazu razgovora u kojoj treba razraditi detalje koalicionog ugovora. Time deluje izvesno da će aktuelna Velika koalicija biti produžena i u narednom mandatu.
Evo ključnih tačaka dogovora:
- reforma zdravstvenog osiguranja prema kojoj će poslodavci ponovo plaćati polovinu osiguranja za zaposlene
- penzije će zakonski biti zagarantovane tako da iznose najmanje 48 odsto prosečne plate, što je današnji nivo
- neće biti povećanja poreskih stopa što je ranije tražio SPD. Građani će plaćati za 0,3 odsto bruto-plate manje plaćati osiguranje za slučaj nezaposlenosti. Solidarni doprinos za istok Nemačke biće smanjen za deset milijardi evra ukupno i to postepeno, do 2021. godine
- izbeglice iz građanskih ratova koje u uživaju zaštitu u Nemačkoj moći će ponovo da dovedu svoje porodice, ali tako da u zemlju po tom osnovu dolazi najviše 1.000 ljudi mesečno. Ukupan broj izbeglica ne sme preći 180.000 do 220.000 godišnje
- planirana je izgradnja 1,5 miliona stanova javnim novcem
- zapošljavanje dodatnih 15.000 policajaca, polovina od tog broja u nadležnosti pokrajina
- zapošljavanje dodatnih 8.000 negovatelja starih lica
- dečiji dodatak se podiže za 25 evra tokom mandata Vlade
- jačanje EU pre svega kroz saradnju sa Francuskom na jačanju evra. Proširenje EU se ne pominje eksplicitno.
Funkcionerka SPD Dorote Ber je potvrdila da je papir formulisan. U međuvremenu su mediji preneli ceo dokument od 28 stranica i adresira sve važne teme oko kojih su poslednjih dana vođeni mukotrpni pregovori. Poslednji sastanak koji je počeo u četvrtak trajao je oko 20 sati, sve do petka do 8:40 ujutru.
Po onome što je procurelo do medija, najveća energija je na kraju uložena da se razni dogovoreni projekti buduće vladajuće koalicije svedu u finansijski prihvatljive okvire. Procenjuje se da će Vlada – nakon raspoređivanja budžeta na redovne izdatke i ranije preuzete obaveze – imati manevarski prostor od 45 milijardi evra za naredne četiri godine, što se može zahvaliti masnom suficitu nemačkog budžeta.
Navodno su dogovorene mere i želje koalicionih partnera tražile oko sto milijardi, te su šefovi stranaka morali da nađu kompromis i otpišu deo projekata. Među skupljim poduhvatima je razgovarano o investicijama u obrazovanje, uvođenju solidarne penzije, podršci lokalnim samoupravama. Demohrišćani insistiraju na takozvanoj crnoj nuli, to jest da nemački budžet ne sme nijedne godine beležiti deficit te da se ukupni dugovi moraju smanjivati.
Zavisi od SPD
Ranije je postalo poznato da su socijaldemokrate, nakon najslabijeg izbornog rezultata u istoriji, već napravile određene ustupke demohrišćanima po pitanju zaštite klime i izbegličke politike. Ostalo je veliko pitanje šta će SPD tražiti za uzvrat, o čemu je DW u četvrtak detaljno pisao.
Poljuljani lider socijaldemokrata Martin Šulc morao je u okviru svoje stranke da pristane na visoke prepreke za formiranje nove Velike koalicije. Tako će 21. januara delegati SPD odlučiti da li će se ući u drugu fazu razgovora čemu se protive omladina stranke i pojedini pokrajinski odbori. Tek ako do finalnog dogovora dođe, o svemu će na unutarpartijskom referendumu odlučiti preko 430.000 članova SPD.
U taboru dve demohrišćanske stranke nema takvih dilema, tako da se sada pre svega gleda u pravcu socijaldemokrata.