Duga noć u Berlinu
11. januar 2018.
Već je zvonilo na uzbunu. Jer ishod izbora za Bundestag bio je poznat još 24. septembra u tačno 18:05, a nemačka je javnost navikla da posle ritualnog natezanja od nekoliko nedelja dobije novu koalicionu Vladu.
No evo nas dobrano u januaru, nakon meseci koje su pojeli inaćenje, kalkulacije i zaludni pregovori Demohrišćana, Liberala i Zelenih o takozvanoj Jamajka-koaliciji. Ta je kombinacija živopisnih boja u međuvremenu otpisana i ostalo je na nemačkim Socijaldemokratama da, uprkos najslabijem rezultatu u istoriji, još jednom uskoče na mesto „mlađeg referenta“ Angele Merkel.
- pročitajte još: Oštrije sa kancelarkom
Sada su pregovori o nastavku takozvane Velike koalicije u „ciljnoj ravnini“, uveravaju političari Hrišćansko-demokratske unije i Socijaldemokratske partije Nemačke koji učestvuju u pregovorima. Razgovori su doduše još uvek u sondažnoj fazi gde se ispituje teren pre nego što se prione na mukotrpno sastavljanje koalicionog ugovora gde svaka reč, zarez i sintagma mogu biti predmet nadgornjavanja. Pa ipak, izgleda da više niko nema dilemu da će se dve gigantske stranke nemačke političke scene – obe posrnule – na kraju dogovoriti.
„Debeli balvani“
Ovaj četvrtak (11. januar) najavljen je kao poslednji dan preliminarnih razgovora, a učesnici su se do sada u najvećoj meri držali džentlmenskog sporazuma da ne brbljaju u medijima o onome što se dešava iza zatvorenih vrata. Tako je Mihael Grose-Bremer, poslanik demohrišćana određen da šturo izvesti medije o toku pregovora, rekao tek niz fraza o „teškim pregovorima“ i „debelim balvanima“ koje još valja ukloniti sa puta.
Neki su balvani već uklonjeni, a to znamo jer se nisu baš svi držali dogovorene omerte. Tako je Armin Lašet, demohrišćanski premijer najveće pokrajine Severne Rajne-Vestfalije, pre nekoliko dana javno rekao da je već postignut dogovor da se odbace klimatski ciljevi prema kojima je Nemačka do 2020. trebalo da smanji emisiju ugljen-dioksida za 40 odsto u odnosu na nivo iz 1990. Taj je cilj ionako bio teško ostvariv, ali njegovo zvanično precrtavanje znači da tokom vladavine novog izdanja Velike koalicije neće biti gašenja elektrana na ugalj.
Visoki funkcioneri SPD su se ljutnuli na Lašeta jer je ovo ispričao javno. Popuštanje u klimatskoj politici smatra se ustupkom demohrišćanima premda i mnogim socijaldemokratama odgovara da za sada ne zatvaraju elektrane što bi sigurno bilo skopčano sa protestima sindikata i otpuštanjem radnika.
Ako je verovati informacijama tabloida Bild, socijaldemokrate su pristale da progutaju još krupniju žabu kada je u pitanju izbeglička politika. Jedan od osnovnih uslova CDU, a posebno bavarske sestre CSU, bio je da se produži obustava spajanja porodice za izbeglice koje u Nemačkoj uživaju supsidijarnu zaštitu. Takvi su svi oni u čijim zemljama vlada građanski rat – Sirijci, Iračani, Avganistanci – i oni trenutno nemaju pravo da dovedu užu porodicu u Nemačku.
Poslednja šansa za Angelu Merkel
Ako se ta politika nastavi, biće to veliki ustupak koji socijaldemokrate čine rizikujući da razbesne liberalni deo svog biračkog tela.
„Malo klasne borbe“
Onda je dobro pitanje šta će SPD tražiti za uzvrat? A nema sumnje da će tražiti nešto krupno jer, osim partijskih delegata, konačni ulazak u koaliciju mora biti aminovan i na unutarstranačkom referendumu gde pravo glasa ima oko 430.000 članova stranke.
U igri su klasične socijaldemokratske teme poput podizanja maksimalne poreske stope za imućnije sa 42 na 45 odsto, zahtev za više investicija u infrastrukturu i pogotovo obrazovanje, reforma penzionog sistema… ali poznavaoci prilika veruju da će velika stvar kojom će SPD pokušati da poentira biti uvođenje „građanskog zdravstvenog osiguranja“.
Trenutno u Nemačkoj svi moraju da budu osigurani, pri čemu većina građana ima obavezno osiguranje. Službenici iz javnog sektora kao i mnogi boljestojeći, međutim, imaju privatno osiguranje koje ne samo da nudi više usluga, već ga i lekari više vole jer od takvih pacijenata bolje zarađuju. Tako je tokom godina de fakto stvoreno dvoklasno zdravstvo u kojem neki zakazuju preglede odmah i ulaze preko reda, a neki moraju da čekaju mesecima na termin i satima u čekaonici.
- pročitajte još: Kancelarka je skoro potrošila kredit
SPD bi sve to hteo da prelije u jedinstveno osiguranje, čemu se protive demohrišćani i lekarske komore. Izgleda da će se taj front taktički isplatiti SPD-u jer, prirodno, čak 62 odsto Nemaca podržava ujednačavanje prava svih osiguranika, dok se tome protivi svega 28 odsto.
Konzervativni Frankfurter algemajne cajtung piše da se SPD, posle ustupaka koje čini, s pravom nada da će u koalicioni ugovor moći da ugradi makar početak reforme zdravstvenog osiguranja. Ili, kako piše Noje osnabriker cajtung, „SPD-u treba malo klasne borbe kako bi kupila podršku svojih članova.“
Nakon prethodnih izbora 2013. godine je SPD podršku članstva kupio takođe jednom „klasnom“ temom – uvođenjem minimalne satnice koja važi (skoro) univerzalno za sva zanimanja i u celoj zemlji. To je bilo dovoljno iako je čitanje tadašnjeg koalicionog ugovora – od skoro 200 stranica – otkrilo da je SPD kao manji partner mahom pravio ustupke.
Upućeni jedni na druge
Ne treba iz vida izgubiti ni ličnu potrebu šefova tri stranke da zbiju redove, nekako naprave dogovor i tako spasu i svoje fotelje. Čini se da je Angela Merkel (CDU) tu u tek nešto boljoj poziciji od Horsta Zehofera (CSU) i Matina Šulca (SPD) utoliko što za nju na vidiku i dalje nema alternative.
- pročitajte još: Angela Merkel – dokle?
Do medija je procurela navodna izjava Šulca da, ako pregovori propadnu, i on može da pakuje kofere u stranci na čijem čelu nije ni punih godinu dana. Bavarski premijer Zehofer je već najavio da funkciju premijera predaje Markusu Zederu, ali će pokušati da još ostane makar na čelu stranke. Dok za Angelu Merkel nema srednjeg puta – ili po četvrti put kancelarka ili penzionerka.
Sveža ispitivanja javnog mnjenja pokazuju manje-više nepromenjenu snagu parlamentarnih stranaka u odnosu na ishod izbora, ali se nad pregovaračima poput Damoklovog mača nadvija eventualno ponavljanje izbora. Opšte je uverenje da njihov ishod ne bi bio bitno drugačiji, osim što bi desničarska Alternativa za Nemačku još malo ojačala, a onda bi koalicioni rulet morao da krene ispočetka. To je dodatni pritisak na CDU/CSU i SPD da se dogovore odmah.
Maštu je raspalila i vest od srede – iz prošlogodišnjeg budžeta je ostalo deset milijardi evra suficita. Šta bi sve sa tim parama moglo da se uradi! Socijaldemokrate bi da investiraju, Demohrišćani bi da vraćaju dugove ili smanjuju porez. To će biti jedna od tema u berlinskoj centrali SPD, takozvanoj „Kući Vilija Branta“, gde se u četvrtak sastaju pregovarači. Noć će biti duga.