1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Šta je to trulo u Nemačkoj?

Pohl Ines Kommentarbild App
Ines Pol
1. septembar 2019.

Prvi septembar nije samo datum istorijske težine. Ove nedelje je i populistička AfD u dve pokrajine ostvarila svoj najbolji rezultat do sada. To pokazuje da se Nemačka muči sa sobom, piše Ines Pol, glavna urednica DW.

https://p.dw.com/p/3Or0h
Gartenzwerg mit Deutschlandflagge
Foto: picture-alliance/dpa/J. Stratenschulte

Prvog septembra 1939. su Nemci u zoru napadom na Poljsku započeli Drugi svetski rat. Sa milionima mrtvih, ranjenih, silovanim ženama, proteranima i svetom koji do danas pati zbog nacističkog rušilačkog besa.

Tačno osam decenija kasnije usred Nemačke dvocifrene rezultate beleži jedna stranka koja se za glasove bori prevashodno nacionalističkim repertoarom i rasizmom. U Saksoniji je stigla do 27 odsto glasova, u Brandenburgu do 23 odsto. To su najbolji rezultati od nastanka Alternative za Nemačku (AfD).

Tako je toj stranci za samo nekoliko godina uspelo da postane druga najjača snaga u svakoj od te dve istočne pokrajine. Nije neka uteha što desničarski populisti, uprkos prognozama, ipak nisu uspeli da postanu najjači ni u Saksoniji ni u Brandenburgu.

Šta dakle govori o Nemačkoj to što je ovakva partija uspešna i to uprkos ekonomski dobrim vremenima i ipak relativnoj političkoj stabilnosti? I šta tek dolazi ako se vremena promene i Nemačku možda zahvati drobilica globalne recesije?

Koliko su visoki bedemi, kolika je svest da u Nemačkoj nikada više na vlast ne sme doći jedna partija koja tako igra na kartu rasizma?

Izgubile su pre svega etablirane partije. Demohrišćani Angele Merkel i Socijaldemokrate su zabeležili najgore rezultate u ovim pokrajinama od ujedinjenja zemlje. Taj trend znači da će čak i u stabilnoj Nemačkoj biti sve komplikovanije sastavljanje vladajućih koalicija. Takođe, više ne funkcioniše sistem sa dve velike stranke koje skupljaju sve glasače od desnice do levice.

Sve to pokazuje koliko se Nemačka muči sa sobom, sa time kakva zemlja želi da bude. Kakav će kurs zauzeti u izbegličkoj politici, ali i u velikim privrednim i socijalnim pitanjima? Koliko Nemačkoj treba države, a koliko Evrope?

U prirodi istoriografije leži da se tek sa vremenske distance može opisati šta se u određenom momentu zapravo desilo. Utoliko se može samo nagađati da li će ovaj 1. septembar 2019. stajati u istorijskim čitankama i šta će tamo pisati.

Nema sumnje da ovaj uspeh daje krila AfD i na saveznom nivou. Ona je tu i neće tako brzi nestati. Druge stranke moraju da nađu odgovarajući odnos prema tome. Bilo bi fatalno da se na uspeh desničara odgovori arogancijom.

Ishod izbora je političkim funkcionerima brutalno stavio do znanja da nešto žestoko ne valja u zemlji. Bolje bi im bilo da pažljivo osluškuju i osmatraju šta to tera birače u ruke populista.

U istorijsku odgovornost Nemačke spadaju i neki principi kod kojih nema kompromisa. U to spada slobodno ispovedanje vere i pravo na azil za ljude u nevolji. Ti principi se nikada ne smeju žrtvovati, ma koliko koaliciona matematika postala komplikovana.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android