Saksonija i Brandenburg: Desničari jaki, ali nisu najjači
1. septembar 2019.
Prema anketarima Infratest dimapa, u Saksoniji je 32 odsto birača dalo glas Demohrišćanima (CDU). Slede AfD sa 27,5 odsto, Levica sa 10,5 odsto, Zeleni sa 9 odsto, Socijaldemokrate sa 8 odsto, dok se Liberali kotiraju na 4,8 odsto – dakle taman ispod cenzusa.
U Brandenburgu su pobedile Socijaldemokrate sa 27,5 odsto. Slede AfD sa 22,5, Demohrišćani sa 15,5, Levica sa 11, Zeleni sa 10, dok se konzervativni Slobodni birači kotiraju na 5 odsto. Liberali bi i ovde mogli da ostanu na 4,8 odsto.
Znatno povećana izlaznost u odnosu na izbore od pre pet godina ukazuje da je tesna trka izvela mnoge na birališta. U obe pokrajine je prošli put glasalo neüto manje od polovine biračkog tela, a sada je u Brandenburgu izašlo 59, a u Saksoniji 65 odsto što se smatra solidnom izlaznošću za pokrajinske izbore.
Za mesec dana se glasa i u Tiringiji, još jednoj istočnoj pokrajini u kojoj Levica u vidu Boda Ramelova ima svog jedinog premijera od ujedinjenja Nemačke.
Zeleni spašavaju stvar?
Koaliciona matematika biće manje zanimljiva nego što se očekivalo. Ukoliko se brojke ne budu menjale, biće dovoljno da Zeleni u obe pokrajine uskoče u koalicije i tako donesu većinu. Ta stranke je trenutno u naletu na saveznom nivou, pa je ovaj put lako preskočila cenzus i na istoku zemlje gde tradicionalno ima težak posao.
Brandenburgom je do sada vladao premijer Ditmar Vojdke (SPD) u koaliciji sa Levicom. U Saksoniji je na vlasti bio demohrišćanin Mihael Krečmar u koaliciji sa Socijaldemokratama.
„Pobedila je prijateljska Saksonija. Ovo je zvilja dobar dan za našu pokrajinu“, rekao je Krečmar.
„Verujem da moramo više da komuniciramo sa ljudima. Mislim da bi bilo dobro da budemo na ulici i slušamo šta imaju da kažu“, rekao je Vojdke, locirajući jedan od razloga za rast desnice.
Pre izbora su sve ostale stranke isključile mogućnost saradnje sa desničarima. Konzervativna Hrišćansko-demokratska unija uz to najavila je da neće u koaliciju ni sa Levicom.
Najavljivala se mogućnost da ovi izbori uzdrmaju i Veliku koaliciju koju na saveznom nivou predvodi Angela Merkel. Njeni partneri Socijaldemokrate će kroz mesec dana rezimirati dosadašnji rad vlade. No ishod ovih izbora jeste doneo novi pad Demohrišćana i Socijalmodekrata, ali je taj pad manji nego što su se pribojavali.
AfD još čeka na pobedu
Ankete su pre današnjih izbora najavljivale tesnu trku i mogućnost da Alternativa za Nemačku (AfD) po prvi put pobedi na nekim pokrajinskim izborima. To bi ujedno bilo prvi put u posleratnoj Nemačkoj da stranka radikalne desnice dobije izbore na ovom nivou. Premda do toga nije došlo, AfD je ponovo znatno ojačala.
AfD je najjača stranka istoka zemlje, ako se posmatra svih pet pokrajina koje su nekada sačinjavale DDR. Ukupno im ankete daju 14 odsto podrške u celoj Nemačkoj jer na Zapadu ni izbliza ne stoje dobro kao na istoku.
„Mnogi ljudi iz bivšeg DDR-a su razočarani. Oni osećaju da ih većinsko društvo na zapadu ne razume“, rekla je ranije za DW sociološkinja Judit Enders. To ima veze s činjenicom da istočni Nemci čine samo 17 odsto ukupnog stanovništva zemlje. Ali još je, kako ističe, nedostaje njihovog prisustva u čitavom nemačkom društvu.
Istočni Nemci zauzimaju samo 1,7 odsto visokih pozicija u nemačkoj privredi, politici i administraciji. Nakon ponovnog ujedinjenja, socijalističku elitu DDR-a zamenili su zapadni Nemci. Ta elita reprodukuje se i danas, čak i nakon 30 godina, kaže Endersova.
nr (dpa, dw)