Ko to tamo ne glasa – zadovoljni ili nezadovoljni?

Svaki drugi državljanin EU glasao je na evropskim izborima u maju. Tek svaki drugi? Ili čak svaki drugi? Jer 2014. je izlaznost bila svega 42,6 odsto i zbog toga se može reći da je ovogodišnja izlaznost bila iznenađujuće dobra sa 50,6 odsto.

U svakom slučaju, optimisti vide rezultat kao veliki uspeh i pobedu demokratije – naročito u vreme Bregzita i evroskeptičnih vlada u zemljama poput Poljske i Mađarske.

Odlučujući faktor koji je uticao da ipak većina građana glasa verovatno je zaoštrena izborna kampanja između nadolazeće desnice i mejnstrim partija. Uz to, evropski izbori su se vrteli i oko pitanja klimatskih promena što je verovatno pokrenulo mnoge mlade birače.

Istraživači izbornog ponašanja su i pre ovog maja govorili o tome da izlaznost u Nemačkoj trajno raste – pogotovo na saveznim izborima. Istorijski minimum bio je 2009. godine sa 70,8 odsto, dok je 2017. izlaznost bila znatno veća: 76,2 odsto.

Čak i na pokrajinskim izborima postoji trend rasta, ali ipak ne u svakoj saveznoj zemlji. U Brandenburgu gde se u nedelju (prvi septembar) bira novi parlament, izlaznost je pala sa 67 posto u 2009. na 47,9 posto u 2014. godini. U Saksoniji gde se takođe glasa je pre pet godina zabeležen umereni pad s 52,2 na 49,1 odsto.

Ipak, politikolog Oskar Niedermajer očekuje promenu trenda na predstojećim izborima u dve pokrajine. Budući da je nekoliko stranaka u predizbornim anketama gotovo izjednačeno, trka je „vrlo otvorena“ i to utiče na mobilizaciju birača, kaže naš sagovornik.

Zašto zapad Nemačke bira drugačije?

I u Brandenburgu i u Saksoniji desničarska Alternativa za Njemačku (AfD) bi mogla da postane najjača politička snaga. To je scenario zbog kojeg politički posmatrači često postavljaju pitanje: zašto istok Nemačke bira drugačije? Pitanje se može i obrnuti: zašto zapad bira drugačije?

Niedermajer, govoreći o izlaznosti, kaže da su na zapadu ljudi češće članovi političkih stranaka, da partije imaju veći „organizacionu moć“. Niži odziv na istoku mogao bi se objasniti i činjenicom da veliki broj građana na zapadu ima već izgrađenu glasačku naviku, za razliku od građana na istoku.

Čini se da je na zapadu izraženija spremnost na kompromis na sam dan izbora – ljudi ipak idu i glasaju, iako možda nisu potpuno zadovoljni nijednom strankom. Istočni Nemci radije ostaju kod kuće.

Niedermajer pominje i „duge tradicije“ u bivšem DDR-u. Tu misli na ulogu današnje Levice koja je u izrasla iz bivše istočnonemačke državne stranke SED. Levica i dalje dobro stoji na istoku, delom jer je u čitavoj Nemačkoj postala partija protesta protiv etabliranih stranaka.

Međutim, od početka izbegličkog talasa 2015. godine deo protestnih glasača prešao je u tabor AfD.

Da li je slaba izlaznost dokaz krize demokratije? Mišljenja o tome su različita. Niedermajer ima obratnu logiku – slaba izlaznost kao „izraz zadovoljstva“ u stilu: zašto ići na birališta kad je sve u redu?  Tom logikom bi visok procenat glasalih ukazivao na krizu – ljudi žele drugačiju politiku.

Glasanje putem interneta?

Niži odziv na pokrajinskim izborima u poređenju sa izborima za Bundestag politikolog Nidermajer objašnjava sasvim jednostavno: o većini relevantnih tema odlučuje se na saveznom nivou. Kao važan izuzetak vidi obrazovnu politiku koja se u potpunosti određuje na nivou pokrajina – i sada, pred glasanje u Brandenburgu i Saksoniji, ta tema igra bitnu ulogu.

Niedermajer veruje da je veći odziv moguće postići modernim metodama, posebno onlajn-glasanjem. Ipak, strah od hakera je prevelik. „Još mnogo toga treba učiniti za bezbednosti“, kaže Nidermajer.

Još je skeptičniji prema glasanju putem pošte, koje je u Nemačkoj sve popularnije. Jer građani mogu da kovertiraju svoj glas već nekoliko dana pre izbora, a u tih nekoliko dana, kaže Nidermajer, na političkoj sceni može da se dogodi svašta. Recimo u tim danima se vode ključne predizborne debate kandidata na televiziji. „Ali tada je odluka već doneta“, upozorava ovaj istraživač izbora.

Mnogi čak kažu da je glasanje poštom u suprotnosti sa načelom jedinstva izbora gde piše da svi treba da glasaju „pod jednakim uslovima“. Kada glasanje poštom nije izuzetak – recimo za vojnike koji su u inostranim misijama – već sve više pravilo, to načelo je ugroženo, kaže Nidermajer.

Brojke to i pokazuju – pre dve godina na saveznim izborima je poštom glasalo 28,6 odsto ljudi. Taj udeo je triput veći nego 1990. godine.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android