Španija planira univerzalni dohodak za najsiromašnije
13. april 2020.
Prema novinskim izveštajima, govori se o 440 evra mesečno – toliko bi u Španiji mogli da dobijaju ljudi koji nemaju drugih prihoda. To je i dalje mnogo manje od slične socijalne pomoći u Nemačkoj koja, osim novca, uključuje i pokrivanje troškova stanovanja kao i dodatnu pomoć za decu.
Vlada socijaldemokrate Pedra Sančeza, koji je u koaliciji sa levičarskim Podemosom, bi uvođenjem ove vrste pomoći mogla da odgovori na posledice pandemije.
Španija je i pre krize imala državni dug od sto odsto BDP-a. Samo prošle godine je zaduženje poraslo za 33 milijarde evra, a ove godine bi, prema proceni instituta Funkas, država mogla da se zaduži za još sto milijardi zbog krize.
Socijalna davanja koja postoje međutim zaobilaze veliki broj ljudi koji su neformalno zaposleni ili rade na crno. Procenjuje se da između 20 i 30 odsto španskog BDP-a prolazi daleko od očiju poreskih vlasti. I pre krize je stopa nezaposlenosti bila vrtoglavih 15 odsto.
Zato se i, pomalo iznenađujuće, bivši španski investicioni bankar, a sada potpredsednik Evropske centralne banke Luis de Gindos založio za uvođenje minimalnog dohotka koji bi dobijali svi koji nemaju drugih prihoda.
Slom turizma
Havijer Moriljas, profesor ekonomije iz Madrida, pak upozorava da će država nužno morati da uštedi na nekim drugim socijalnim merama. Moriljas, čija je majka umrla od posledica korona-virusa, traži od Vlade da pokrene ekonomiju državnom potrošnjom. „Ne želim sada ideološke debate. Svi znamo da Sančezovi partneri u vlasti iz levičarskog Podemosa žele da uvedu univerzalni dohodak.“
Ali čini se da ipak preovlađuje raspoloženje da se ovakva vrsta pomoći uvede. Španski ministar rada Jolanda Dijaz računa da bi trenutno barem pet miliona od 47 miliona stanovnika Španije imalo pravo na takvu pomoć.
„To bi samo značilo da Španija nadoknađuje propušteno. Zemlje poput Francuske i Nemačke već godinama imaju osnovnu pomoć za najsiromašnije i najslabije u društvu“, rekao je Migel Otero iz madridskog trusta mozgova Real Instituto Elcano.
„Mnogo meseci nećemo imati normalan turizam. Obično godišnje dođe 84 miliona stranih turista u Španiju“, upozorava Otero na još jedan problem. „Bićemo srećni ako nam ove godine dođe osam miliona.“
Neki ekonomisti strahuju da bi, usred rasprave o tome kako će EU pomoći ugroženim zemljama, ostavilo lošeg utiska ako Španija uvodi dugoročne skupe socijalne mere.
Strah od prevaranata
Alvaro Rodrigez (47), samohrani otac koji zarađuje prodajući brzu hranu iz kamioneta, takođe je preko noći gotovo ostao bez prihoda. On očekuje da država nikoga ne ostavi na cedilu, ali je uveren da bi mnogi zloupotrebili pomoć. „Ljute me ljudi za koje znam da mogu da rade, ali ne rade ništa. Nemam razumevanja za one koji varaju sistem ili ne plaćaju porez.“
Neke procene kažu da bi, ukoliko se uvede, osnovna socijalna pomoć koštala 5,5 milijardi evra godišnje, što bi povaćavalo javni dug za 0,1 odsto. U vreme kada se pozajmljuju bilioni, ta suma je gotovo neprimetna.