Loša vremena za džeparoše, odlična za prevarante
13. april 2020.
Javni prevoz, železničke stanice, trotoari i trgovi prilično su prazni ovih dana. Zabranjena su okupljanja, mnogi ljudi rade od kuće. To su loša vremena za mnoge kriminalce.
Još nema zvanične statistike kako se mere izolacije tokom pandemije održavaju na stopu kriminala u Nemačkoj, kažu u Saveznom zavodu za kriminalistiku na upit DW. Pa ipak, nekih naznaka ima, kako nam je rečeno u pokrajinskim ministarstvima unutrašnjih poslova.
U najmnogoljudnijoj pokrajini Severnoj Rajni-Vestfaliji znatno je opao broj prijava zbog provala i džeparenja u periodu od 1. marta do 5. aprila u poređenju sa istim periodom prošle godine. Tako su provale u stanove pale za trećinu sa 2.483 na 1.620. Džeparenja je dvostruko manje – 1.857 u poređenju sa 3.592.
Pokrajinski zavod za kriminalistiku Donje Saksonije je upoređivao sedmicu između 30. marta i 5. aprila – kada su već važila stroga pravila izolacije – sa istom sedmicom prošle godine. Kažu, ima 45 odsto manje nanošenja telesnih povreda, 50 odsto manje provala i preko 90 odsto manje džeparenja.
Objašnjenje je jasno – džeparenja su u vreme držanja fizičkog odstojanja i izbegavanja gužvi skoro nemoguća misija. Provalnici ređe obijaju stanove jer je većina ljudi sve vreme u kućama.
„Kad su zatvoreni kafići, diskoteke i pivnice tamo onda nema tuča“, kaže nam Kristijan Fajfer, jedan od najpoznatijih kriminologa Nemačke. On procenjuje da će se pad stope kriminala videti i kod delikata u vezi sa drogom jer se trgovina narkoticima takođe često obavlja u javnom prostoru.
Kreativni prevaranti
No, kako kaže jedna nemačka poslovica: muka natera čoveka da bude kreativan. Tako su i kriminalci nanjušili druge prilike. U Severnoj Rajni-Vestfaliji je privremeno obustavljena isplata pomoći ugroženim malim privrednicima jer su svoje prsti umešali prevaranti.
Nadležni upozoravaju na novu verziju prevare sa starim ljudima – prevaranti zovu i izdaju se za unuke koji su oboleli od korona-virusa pa traže novac za lečenje. Ili zvone na vrata prerušeni u medicinsko osoblje koje tobože treba da testira ukućane na koronu, a onda kradu.
Sebastijan Fidler, predsednik Saveza nemačkih kriminalističkih službenika, kaže da je uspostavljeno mnogo lažnih portala na kojima se nude sredstva za dezinfekciju, lekovi ili maske. Mušterije uplate novac, ali nikada ne dobiju robu.
Ili je dobiju – ali su u pitanju plagijati. Ta vrsta prevare je još opasnija jer ljudi mogu pomisliti da su efikasno zaštićeni od virusa. „Kriminalci takvom robnom piraterijom ostvaruju neopisive profite – i to na račun tuđeg zdravlja“, kaže Fidler za DW.
Kriminolog Fajfer upozorava na još jednu mogućnost: „Kada recimo barovi dožive bankrot, mafija može da ih jeftino kupi i ubuduće koristi za pranje novca.“
Fidler veruje da će se pojačati i zelenašenje, kao tradicionalna grana organizovanog kriminala. Jer, mnoge male firme će biti u finansijskim teškoćama. „Ili će im pozajmljivati novac po suludim kamatnim stopama ili će preuzimati čitave firme“, kaže on. „Uopšte, čini mi se da se kriminal premešta u tamnu zonu.“
Jer, dok ljudi obično ne oklevaju da pozovu policiju kada ih neko odžepari ili im provali u stan, daleko je veći broj neotkrivenih slučajeva iznude ili pranja para. Sva je prilika da će policijske statistike zvanično pokazati veliki pad broja krivičnih dela, ali da nećemo moći da budemo sigurni u pouzdanost tih brojki.