Šolc ide kod Bajdena: Tema je Tramp

Šolc se pred američkim predsednikom može pohvaliti nedavnom odlukom Evropske unije da pomogne Ukrajini sa ukupno 50 milijardi evra do 2027. godine. „To je dobra poruka u pravcu SAD“, veruje nemački kancelar.

S druge strane, američki predsednik Bajden jeste obećao Ukrajini da će je podržati u ratu protiv Rusije „koliko god je dugo potrebno“, ali je već iscrpio opcije koje mu stoje na raspolaganju bez odobrenja Kongresa i Senata.

A tamo se i pomoć Ukrajini pretvorila u nadmetanje Trampovih republikanaca protiv ovog američkog predsednika.

„Zašto? Iz jednostavnog razloga: Donald Tramp. Zato jer Donald Tramp misli da mu to politički šteti“, srdio se Džo Bajden. Vašington zna da je Ukrajina zavisna od američke pomoći. „Sat oktucava svake nedelje, svakog meseca koji prolazi bez nove pomoći“, rekao je Bajden, dodajući da to jedino koristi Vladimiru Putinu.

Nemačka je daleko od moći SAD

Olaf Šolc s tih evropskih 50 milijardi želi pozitivnim primerom da „podmaže“ američke kongresmene kako bi konačno prestala blokada u Vašingtonu.

„Od toga neće biti ništa“, procenjuje Hening Hof iz nemačkog Društva za spoljnu politiku. „Republikanci iz računice predizborne bitke nisu spremni da pomognu Bajdenovoj vladi. Trenutno se čini da će SAD potpuno otpasti kao podrška Ukrajini.“

SAD su daleko najveći isporučilac oružja Kijevu. Ukrajinski predsednik Zelenski želi da u tom slučaju Nemačka preuzme vodeću ulogu, a i nemački kancelar je upozorio sugrađane da će Nemačka možda morati da uskoči na mesto SAD.

Ove godine je u nemačkom budžetu predviđeno preko sedam milijardi evra pomoći, ali ako SAD otpadnu, moglo bi biti još većih opterećenja za ionako nategnutu nemačku blagajnu.

I nemački kancelar upozorava: Nemačka je vojna sila tek srednje veličine i ne može nadomestiti izostanak velesile kao što su SAD. „Tu odgovornost Nemačka sigurno ne može da snosi sama“, slaže se i opozicioni lider demohrišćana Fridrih Merc.

Jedina opcija je zajedništvo Evropske unije, ali je i ono ugroženo. I ovih pedeset milijardi evra pomoći je jedva prošlo zbod nećkanja Mađarske i Slovačke.

I u Nemačkoj je sve glasnije protivljenje pomoći Ukrajini, a to će se možda i pokazati na izborima za Evropski parlament ovog juna, a onda slede i izbori u više nemačkih pokrajina.

Protiv je najpre Alternativa za Nemačku, ali i nedavno osnovana partija „Savez Sara Vagenkneht“ kritikuje pomoć Ukrajini i traži ustupke Rusiji.

Hoće li Ukrajina u NATO?

Šolc i Bajden su potpuno složni da prijem Ukrajine u zapadni odbrambeni savez još nije na dnevnom redu i to će se najverovatnije i zvanično čuti na sastanku na vrhu NATO ovog leta u Vašingtonu.

Zagovornici prijema su i neke članice, najpre države Baltika, ali i Poljska, no ovaj američki predsednik je još prošle godine upozorio od mogućeg „preranog“ prijema Ukrajine u NATO već i zbog toga što Kijev „još nije spreman“.

Američki ministar spoljnih poslova Entoni Blinken je prilikom susreta s glavnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom izjavio da će Ukrajina „biti članica NATO“, ali nije ništa rekao, kad će to biti.

Posebno među starim članicama NATO je rašireno uverenje da Ukrajina može biti primljena, ali tek nakon okončanja rata. Jer, inače bi odmah na snagu morala da stupi tačka sporazuma o međusobnoj vojnoj podršci, što praktično znači svetski rat.

No i ova opcija je izuzetno opasna, smatra bivši glavni sekretar NATO, Anders Fog Rasmusen: „U osnovi uzevši, to daje Putinu mogućnost veta i istovremeno mu širom otvara vrata da bez ikakvih granica nastavi neprijateljstvo prema Ukrajini“, piše portal Foreign Policy.

No ključno pitanje je ko će biti u Beloj kući nakon američkih izbora ovog novembra.

Šolc sad tamo dolazi Džou Bajdenu, američkom demokrati s kojim ima manjih nesuglasica, ali koje se ne mogu uporediti sa pozicijom koju je imao – i još uvek ima Donald Tramp.

Berlinu je jasno da je sasvim realno da Tramp opet bude američki predsednik, ali Šolc ipak nema nameru da se sastane i sa njim prilikom ove posete.

Barem u tome ima podršku građana Nemačke. Prema ispitivanjima portala YouGov, 55 odsto upitanih to smatra ispravnim, ali isto tako 52 odsto upitanih smatra da se nemačka vlada dovoljno priprema za mogući povratak Trampa.

Kolika šteta može biti?

Donald Tramp je već u prethodnom mandatu pokazao da je impulsivan u odlukama pa tako i nepredvidljiv. Prilikom par susreta Trampa i Putina, zapravo se nije videla srdačnost koja se mogla očekivati, ali je još manje verovatno da će Tramp pružiti podršku Zelenskom i Ukrajini.

Bivši američki predsednik je uvek iznova prozivao i Nemačku, ali barem ti njegovi tadašnji argumenti više ne stoje, smatra Hening Hof. Tramp je Nemačku i druge članice NATO optuživao što za odbranu izdavajaju bitno manje od propisanih dva odsto BDP-a, što je u slučaju Nemačke ove godine čak i preko tog iznosa.

Druga optužba je bio nemački trgovinski suficit u odnosima sa SAD, ali i on je sad bitno manji zbog nemačkih ekonomskih teškoća.

Pogotovo u ovim okolnostima nad glavom vidi svojevremena najava Trampa da je čitav NATO „nepotreban“ i da SAD nemaju nameru da ostanu u tom savezu gde više daju nego što imaju koristi.

Nemački spoljnopolitički stručnjak upozorava da barem to neće zavisiti od stanovnika Bele kuće, jer odlazak SAD iz NATO mora da odobri dvotrećinska većina u Kongresu – što je veoma malo verovatno.

Hof upozorava da bi Tramp ipak imao mnogo opcija da sreže angažman SAD u vojnom savezu, počev od američkog bezbednosnog jemstva za Evropu. A Evropljani su u tom slučaju još uvek loše pripremljeni: „Stanje je ozbiljno, a vidimo da dolaze teška vremena.“