Ukrajini treba još oružja: Da li Zapad menja strategiju?

Nekoliko visokih vojnih funkcionera NATO-a je u januaru gotovo istovremeno upozorilo da se savez mora pripremiti za sukob s Rusijom.

„Moramo biti jasni u tome da se ne podrazumeva da živimo u miru“, upozorio je holandski admiral i predsednik Vojnog odbora NATO-a Rob Bauer na konferenciji za štampu nakon dvodnevnog sastanka tog tela krajem januara.

U kontekstu ruske agresije na Ukrajinu, uoči druge godišnjice u februaru, Norvežanin Erik Kristofersen rekao je da sada postoji „mogućnost, koja će trajati možda jednu, dve ili tri godine, tokom koje moramo investirati još više u odbranu“. Ovu izjavu  zapovednika norveških Oružanih snaga prenosi dnevnik iz Osla Dagbladet.

A u susednoj Švedskoj, vrhovni zapovednik Mikael Bilden pozvao je svoje sunarodnike i političare da „pređu s razumevanja na akciju“.

Apel vojske upućen političarima

Stručnjaci to vide kao apel vojske političarima u Evropi da promene strategije u sukobu s Rusijom. Nada u brzi završetak rata u Ukrajini uz pomoć zapadnih isporuka oružja s jedne strane i sankcija protiv ruske ratne ekonomije s druge nije se ispunila, kaže u razgovoru za DW nemački stručnjak za bezbednost Niko Lange.

Ono što zabrinjava vojsku i analitičare prvenstveno je nedostatak municije, nove vojne opreme i stanje proizvodnih kapaciteta u Evropi.

Ovde je potencijal vojnog odvraćanja NATO-a usko povezan s isporukama oružja Ukrajini. EU je prošle godine obećala Ukrajini isporuku milion granata do marta. Plan je propao.

Prema rečima stručnjaka za Ukrajinu i Rusiju Langea, koji radi i za Minhensku bezbednosnu konferenciju, nemačka vlada je, na primer, prekasno dala proizvođačima garancije o preuzimanju. „To se sada radi nakon dve godine“, kaže Lange.

Pri tome su, kako kaže, potrebe velike ne samo u Ukrajini, već i u ispražnjenim skladištima municije zemalja NATO-a.

Ulaganja u dronove, municiju, borbena vozila

U najgorem slučaju, NATO ima samo pet godina da se naoruža kako bi vojni potencijal još uvek bio dovoljan za uspešno odvraćanje mogućeg napada na teritoriju NATO-a.

Gustav Gresel iz Evropskog saveta za spoljne odnose piše u nedavnoj analizi: „Zapad, a posebno Evropljani, moraju izvršiti reviziju svojih finansijskih propisa i stvoriti velike prednosti kako bi radikalno podstakli proizvodnju dronova, municije, oklopnih borbenih vozila i još mnogo čega.“

Gresel smatra da je došla do granica strategija snabdevanja Ukrajine prvenstveno poznatim oružjem sovjetske proizvodnje iz skladišta država istočne i srednje Evrope.

On kaže da jednostavno nema više ničega. Proizvodnja oružja mora se, kako kaže, masovno povećati – za Ukrajinu kao i za države NATO-a u Evropi.

Taktičko povlačenje Ukrajine s već oslobođene zemlje?

U ovoj drugoj ratnoj zimi u Ukrajini, visoki oficiri i analitičari prvenstveno se fokusiraju na inferiornost ukrajinskih oružanih snaga u artiljerijskoj borbi s Rusijom, koja očito može popuniti praznine i isporukama iz Severne Koreje. Dok Ukrajina mora da štedi municiju.

Odnos je trenutno jedna ispaljena ukrajinska granata na pet ruskih, kaže analitičar Mihael Kofman iz američkog Centra za pomorsku analizu (CNA) u aktualnom podkastu u seriji „War on the Rocks“. Postoje analize koje govore o odnosu jedan prema deset.

Kofman smatra da je moguće da će Ukrajinci morati da se povuku duž istočnog fronta iz grada Avdijevke, u kojem se vode borbe, te da postoji opasnost od velikog ruskog napada severnije, u gradu Kupjansku.

Time postaje sve jasnije da oklevanje u pogledu municije i vojne opreme u poslednje dve godine sada dovodi do toga da Ukrajina mora da se povuče iz delova zemlje koje je već oslobodila, rekao je Kristian Meling u nedavnom radijskom intervjuu.

Promena strategije?

Međutim, neposredno pre Minhenske bezbednosne konferencije, na kojoj će se i ove godine sredinom februara okupiti brojni zapadni vojni stručnjaci, Niko Lange zapravo vidi početak promene strategije.

Ona je, kako kaže, podstaknuta vojnom situacijom u Ukrajini i analizama zapadnih vojnih krugova, koji takođe prate potrebe za naoružavanjem sopstvenih oružanih snaga.

Ono što je važno je „dugoročna, strukturisana izgradnja kapaciteta ukrajinskih oružanih snaga, kojom se sada bavimo“, rekao je nemački general-major Kristian Frojding u intervjuu za RND.

Zapravo, ukrajinske oružane snage takođe izveštavaju i o uspesima protiv ruske nadmoći: ciljanim vazdušnim napadima na ruske radarske položaje, baze i rute snabdevanja na Krimu i južnoj Ukrajini.

„Ono što je odlučujuće“, napisao je ukrajinski glavni komandant Valerij Zalužni u analizi za američku televizijsku kuću CNN početkom februara, „jeste da bespilotni sistemi – poput bespilotnih letelica – zajedno s drugim naprednim vrstama oružja predstavljaju najbolju opciju za Ukrajinu da ne bude uvučena u rovovsku bitku u kojoj nemamo prednost.“

Za 50 zemalja, predvođenih sa SAD, koje podržavaju Ukrajinu, to znači isporuku sve više i više modernog oružja.

SAD od početka februara snabdevaju ukrajinske trupe takozvanim GLSDB preciznim bombama proizvođača Boing-Sab s dometom od 150 kilometara. To znači da je glavna ruta snabdevanja ruske vojske na obalskom pojasu između Krima i južnog ukrajinskog grada Marjiupolja u dometu Ukrajine.

Niko Lange to potvrđuje u razgovoru za DW pozivajući se na informacije iz bezbednosnih krugova. Kijev se, kako kaže, ovom preciznom oružju nadao više od godinu dana.

Za Ukrajinu se „u ovom trenutku događa nekoliko stvari koje idu u dobrom smeru“, rekao je Lange u intervjuu za DW.

„Da li će promena strategije koju pokreću zapadni i ukrajinski vojni stratezi dopreti i do političara u Evropi, koji naposletku moraju obezbediti finansiranje isporuke oružja Ukrajini u godinama koje dolaze, kao i povećanje evropske proizvodnje oružja – to ostaje da se vidi“, rekao je Lange.