Šansa za Demokrate
31. oktobar 2018.
Spoljna politika imala je veoma značajnu ulogu u predizbornoj predsedničkoj kampanji u SAD, a tako bi moglo da bude i sa kongresnim izborima koji se održavaju u novembru, mada na indirektan način.
„Izbori koji se održavaju na sredini predsedničkog mandata su obično odraz predsednikove popularnosti“, kaže Trevor Trel sa Univerziteta Džoržd Mejson. „Trampova spoljna politika nije dobro primljena u američkoj javnosti – i to je imalo loš efekat na njegovu popularnost“.
„Javni diskurs bi se izmenio“
I dok spoljna politika neće biti ključna tema na kongresnim izborima, rezultat tih izbora mogao bi da se na razne načine odrazi na spoljnu politiku Donalda Trampa. Ako Demokrate uspeju da oduzmu Republikancima kontrolu u Senatu, što nije baš verovatno ali nije ni nemoguće, to bi im dalo mogućnost uticaja na spoljnu politiku. Na primer, na Trampov način raskidanja i sklapanja trgovinskih ugovora, koji su najvažnija stavka Trampove političke agende. I zato bi poraz u Senatu za Trampa i Republikance bio pravi košmar.
„Kada je reč o javnom diskursu, on bi se bitno izmenio ako bi Demokrate preuzele kontrolu nad Senatom, jer bi oni svakako pokrenuli istražne postupke koji bi se bavili spornim potezima Trampove administracije, uključujući i promene u zakonskim odredbama o imigraciji“, kaže Frensis Li, stručnjak sa Univerziteta u Merilendu.
Bitni funkcioneri će se promeniti
Ne samo što bi Trampova imigrantska politika bila podvrgnuta detaljnom ispitivanju, već bi bila pokrenuta i nova istraga u vezi s optužbama da je Rusija imala važnu ulogu u Trampovoj predsedničkoj kampanji.
Ništa od toga ne bi promenilo pravac kojim se kreće Trampova spoljna politika, ali stvari bi postale složenije i Trampu bi bilo potrebno više vremena da sprovodi svoje odluke. U nekim slučajevima on bi sigurno morao da razmisli i o tome da li uopšte vredi ulagati napore i da li je politička cena koju bi morao da plati kako bi ostvario određeni spoljnopolitički cilj možda ipak previsoka.
Ovaj put se u Kongresu menjaju i nosioci različitih funkcija povezanih sa spoljnom politikom. Šef Komiteta za spoljne odnose u Predstavničkom domu, Republikanac Ed Rojs, napušta funkciju, baš kao i njegov pandan u Senatu, Republikanac Bob Korker. Pol Rajan, predsedavajući Kongresa, koji ima i ključnu ulogu u kongresnoj spoljnoj politici, takođe je najavio da ne želi više da bude na toj funkciji.
Važno i zbog popisa
No, u slučaju da Demokrate preuzmu jedan ili oba doma Kongresa, svakako bi mnogo više porastao njihov uticaj na unutrašnju politiku. Američki Ustav omogućava Kongresu mnogo veće mešanje u unutrašnju nego u spoljnu politiku. bio bi to pre svega kraj svih nadanja Republikanaca da će potpuno eliminisati reformu zdravstvenog sistema Baraka Obame.
Osim toga, uspeh Demokrata naterao bi Trampa da se s njim ophodi na mnogo umereniji način. Jer, njihova saglasnost bi mu bila potrebna pri odlučivanju o stvarima koje izgledaju banalno, ali su zapravo veoma bitne, na primer, o podizanju gornje granice državnog duga. Doduše, takva očekivanja su možda nerealna kada se radi o Donaldu Trampu, jer ne bi bilo nikakvo čudo kada bi on, na primer, čak pooštrio ton, u nameri da tako ostavi utisak na javnost i okrene je protiv Demokrata.
Nemali značaj kongresni izbori imaće i za popis stanovništva SAD koji će biti izvršen 2020 – jer na osnovu popisa (svakih 10 godina) određuju se izborni okruzi. U nekim saveznim državama, vlast može da „konfiguriše“ izborne okruge tako da to odgovara upravo njenoj stranci.