Šamar od partijskih drugova

Socijaldemokratska partija Nemačke nastavlja da luta. Šef stranke i vicekancelar Zigmar Gabrijel potvrđen je na predsedničkom mestu, ali sa samo 74 odsto glasova delegata na partijskom kongresu u Berlinu. To se smatra sramotno lošim rezultatom. Nemački mediji pišu o „šamaru“ i „hladnom tušu“ za Gabrijela koji se zamerio pre svega levom krilu stranke zbog zalaganja za sporni trgovinski sporazum EU i SAD i jačanje prava tajnih službi da prikupljaju i čuvaju razne privatne podatke o građanima. Da stvari budu gore po SPD, Gabrijel je za sada jedini glasno zatražio kandidaturu za kancelara na izborima 2017. godine, mada poznavaoci prilika kažu da bi ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer bio daleko jači takmac Angeli Merkel.

„Partija nije ubeđena da je Gabrijel osoba koja može da joj vrati stari sjaj“, piše Fraje prese (Kemnic). Stranka koja je do sada dala tri kancelara – Vilija Branta, Helmuta Šmita i Gerharda Šredera – već dugo ne može da probije magičnu granicu od 25 odsto podrške, što je premalo da bi postali stožer neke vladajuće koalicije. No, kako list dalje piše, trenutno kao da niko ne izaziva 56-godišnjeg Gabrijela, koji je već šest godina na čelu stranke. „Izgleda da se SPD pomirio s tim da se u eri Merkelove ne isplati punom snagom boriti za kancelarsko mesto.“

Frankfurter rundšau piše da je ishod glasanja na partijskom kongresu „jednak političkom samoubistvu. Sada građani treba da glasaju za partiju koja ne veruje sopstvenom predsedniku?“ Badiše cajtung navodi da je Gabrijel ponižen u najnezgodnijem mogućem trenutku. „Milion ili više potražilaca azila, strah od terorizma, deo Evrope klizi udesno – u takvoj situaciji građani od politike očekuje pre svega pouzdanost.“ List piše da je upravo SPD u jednom trenutku delovao stabilnije od demohrišćana, većeg partnera u vladajućoj koaliciji, gde na sve strane tinja protest protiv izbegličke politike Angele Merkel. No sada je jasno da ni u SPD-u nema jedinstva.

Švebiše cajtung navodi da je Gabrijel zaslužio packu koju je dobio. „Za šta se zalaže SPD, šta je njegovo težište? Gabrijel nema odgovor na to pitanje. I na kongresu je delimično ostalo nejasno šta on zapravo hoće. (…) SPD nestaje iza Angele Merkel koja svojom politikom makar uzburkava duhove – pozitivno ili negativno. Socijaldemokratama, međutim, nedostaje velika tema. Pri tome, ima mnogo socijaldemokratskih tema koje čekaju na odgovore. Od sve neophodnije reforme socijalnog sistema do budućnosti rada.“

No Gabrijel se nije dao pokolebati i izgleda da nema nameru da koriguje svoj kurs. On je u govoru na kongresu nastupio manje kao partijski šef, a više kao ministar privrede, primećuje Flengsburger tageblat. „Hvali porodične preduzetnike i protivi se povećanju poreske osnovice i ponovnom uvođenju poreza na imovinu. Takvim pozicijama bliskim privredi Gabrijel baš i neće zagrejati srca partijskih drugova.“ Konzervativni Velt piše da je pledoajeom za slobodnu trgovinu Gabrijel već protiv sebe okrenuo mnoge u partiji, a da manjoj podršci doprinosi i njegov grubi način komunikacije. Njegov govor nakon reizbora „zvučao je kao da hoće još odlučnije da se zalaže za unutrašnju bezbednost, restriktivnu izbegličku politiku i radnu sredinu društva“.

Sve to neće SPD-u doneti ništa, smatraju u minhenskom Merkuru. „Šef partije ima deficit empatije, ali i programski deficit: ne može da objasni kakvim to programom želi da se na centru političkog spektra izdvoji od CDU i pokrene većinu Nemaca da glasaju za socijaldemokratiju. U izbegličkom pitanju se tek u nijansama razlikuje od Merkelove. I u borbi protiv terorizma Gabrijel ne nudi alternativni koncept u odnosu na kancelarku. Merkelova dakle ne mora da strahuje od potencijalne crveno-zelene koalicije. Ona može potpuno da se skoncentriše na pobunjenike u sopstvenim redovima.“