Čovek koji nije svestan svoje krivice

U članku nemačke novinske agencije dpa pod nazivom „Ratko Mladić – nepopravljivi krvnik Balkana“ navodi se da se 75-godišnjem bivšem generalu vojske RS sudi za najveći ratni zločin u Evropi nakon Drugog svetskog rata. „Na vrhuncu svoje vojne moći, bosansko-srpski general zauzeo je Srebrenicu, zaštićenu zonu UN na istoku Bosne. Plavi šlemovi nisu pružili nikakav otpor. Oko 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka ubijeni su u danima nakon 11. jula 1995. godine.“

„Mladić danas ima 75 godina i najverovatnije je da će zbog genocida u Srebrenici ostatak života provesti u zatvoru. Pred sudom je već dobrih pet godina. Dok sedi na optuženičkoj klupi ne nosi uniformu, već bejzbol-kapu i često demonstrativno iz dosade lista novine. On po svemu sudeći želi da stavi do znanja sledeće: ovaj sud – ’produženu ruku NATO’ – on ne poštuje. Naređenja ne prihvata, odbija da skine kapu ili da ustane i pri tom se zlobno krevelji. Taj čovek nije svestan svoje krivice. Naprotiv, on je apsolutno uveren da je postupao moralno i u vojnom smislu briljantno. On i dalje veruje, kako kaže, u ’pravednu, nacionalnu stvar’ i sebe vidi kao ’zaštitnika svog naroda’ od ’Turaka’. A ’Turcima’ naziva desetine hiljada žrtava – mučenih i ubijenih muslimana“, piše agencija dpa.

Oberbajeriše folksblat u članku pod nazivom „Srebrenica: večno otvorena rana“, između ostalog prenosi: „Genocid i progon bosanskih muslimana pod ciničnim pojmom 'etničko čiščenje' bili su deo kampanje stvaranja Velike Srbije. Jugoslovenski predsednik Slobodan Milošević takođe je delom odgvoran za to. Da li međutim, sudski procesi u Hagu pomažu u suočavanju sa zločinima iz prošlosti? Tužilac Serž Bramerc odmahuje glavom: ‚U Srbiji još uvek ima političara koji negiraju genocid. Kako onda može da dođe do pomirenja?'“

Srbija se teško nosi sa svojom prošlošću, piše dalje nemački list, „Ratko Mladić je još uvek za veliki broj stanovnika Srbije ratni heroj koji je svoj narod u Bosni želeo da zaštiti od propasti. Majice s njegovim likom još uvek se mogu kupiti u mnogim suvenirnicama u Beogradu. Haški tribunal je u Srbiji simbol za neprijatelja. Premijerka Ana Brnabić nedavno je izjavila da je Sud jednostrano radio protiv Srbije. To samo može da zaoštri odnose, a ne da dovede do pomirenja“, zaključuje Oberbajeriše folksblat.

Mediji bez zaštite

Novinari iz Srbije i sa Kosova upozoravaju na lošu situaciju kada je reč o slobodi medija u njihovim zemljama, ali nije mnogo bolje ni u Bugarskoj, zemlji-članici Evropske unije, piše bečki Viner cajtung u izveštaju sa konferencije o medijima u zemljama Zapadnog Balkana koja je nedavno održana u Tirani.

„Dok pričamo ovde u Tirani, u Srbiji se guše nezavisni mediji, izjavila je na konferenciji Tamara Skrozza, novinarka nedeljnika ’Vreme’. Ona je optužila Evropsku uniju, sa kojom njena zemlja vodi pregovore o pristupanju, da izdaje sopstvene vrednosti. Naime, dok se neki mediji finansijski iscrpljuju, a neki novinari zastrašuju, zvaničnici Evropske unije i dalje posećuju Beograd i sastaju se predstavnicima Vlade i predsednikom Srbije. Sloboda štampe morala bi da bude jedna od tema na tim sastancima.

Ipak, postoji još jedan aspekt: Evropska komisija redovno sagledava situaciju u medijima. U svojim izveštajima o napretku na Zapadnom Balkanu, ona se uvek bavi i slobodom štampe. Na kraju krajeva, poštovanje osnovnih prava suštinski je uslov za prijem u evropsku zajednicu. To da u Srbiji još uvek postoji potreba za akcijom, u izveštajima može jasno da se iščita.

„Srbija nije jedina zemlja u kojoj novinarima otežavaju posao. Predstavnici iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore i sa Kosova takođe ukazuju na represiju, finansijske probleme, pretnje i nesigurne radne uslove. Prema godišnjoj rang-listi slobode štampe koju sastavlja organizacija ’Reporteri bez granica’, balkanske zemlje, uključujući i Rumuniju i Bugarsku, ove godine nalaze se između 46. i 111. mesta, na kojem se nalazi Makedonija. Na listi je rangirano 180 zemalja, pri čemu je Severna Koreja na samom dnu, a na prvim mestima su Norveška, Švedska i Finska.

Mnogo gora od njih je članica EU Bugarske, koja je na 109. mestu. Situacija u Crnoj Gori je, čini se, malo bolja: ta zemlja se nalazi na 106. Mestu, a ostali kandidati za članstvo u EU, Srbija i Albanija, su na 66. i 76. Mestu. Srbija je pritom pala za sedam mesta u odnosu na prethodnu godinu i sada je odmah ispod Bosne i Hercegovine. Kosovo se nalazi na 82. mestu rang-liste ’Reportera bez granica’.“

„Slobodu štampe mnogi vide kao nekakvo pitanje luksuza, rekla je na konferenciji u Tirani kosovska ekspertkinja za pravne aspekte u oblasti medija Flutura Kusari. Zato je među ljudima u tim zemljama rašireno mišljenje da je obezbeđivanje nekih drugih prava važnije od onih koja se odnose na medije. Ali slobodni mediji i demokratija su dve nedvojive stvari. A to važi naravno i za zemlje članice Evropske unije“, zaključuje se u tekstu „Viner cajtunga“.

Priredila Aida Salihbegović-Softić

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android