Poslednja haška suđenja

List Frankfurter algemajne cajtung podseća da je u četvrtak (14.7.) u Novom Sadu sahranjen Goran Hadžić, „nekada „predsednik“ samoprozvane „Republike Srpske Krajine“ u Hrvatskoj“. „Optužnica protiv njega podignuta je još 2004. godine, ali Hadžić je u Srbiji uhapšen tek 2011. godine. Do tada je imao podršku srpske tajne službe i kao poslednji od 161-og optuženog predat je Hagu. Suđenje je, međutim, već u aprilu 2014. godine moralo da bude prekinuto, jer je optuženi oboleo od raka. Tako će Hadžić sada u pravnom smislu u istoriju otići kao nevin.“

Tako 23 godine nakon odluke Saveta bezbednosti UN o formiranju suda za zločine u bivšoj Jugoslaviji preostaje izricanje još samo jedne presude, piše frankfurtski list: „Poslednji optuženi pred Tribunalom je Ratko Mladić, bivši general armije bosanskih Srba. Pod njegovom komandom i njegovim neumornim nadzorom, u julu 1995. godine u masakru u Srebrenici ubijeno je više od 7.000 bosanskih muslimana. Tribunal najavljuje da se sa presudom u slučaju Mladić može računati u novembru 2017. godine. Prema dosadašnjim iskustvima s vremenom koje je potrebno Haškom sudu, verovatno može da se računa da će rok biti probijen za godinu dana, ali na kraju će sa velikom verovatnoćom biti izrečena presuda. Do sada su Tribunal za Jugoslaviju, kao i bosanski Državni sud u Sarajevu zbog masakra u Srebrenici osudili 38 odgovornih na ukupno 637 godina zatvora. Niko ne može da zamisli da upravo Mladić, kao glavni organizator masakra, neće biti proglašen krivim. Pored njega, u Hagu se radi na još samo nekoliko slučajeva u kojima tužilaštvo ili optuženi ulažu žalbe protiv prvostepenih presuda“.

Slučajevi Karadžić i Šešelj

List piše da je ponovno suđenje u Hagu moguće samo ako se dođe do novih informacija koje su u vreme procesa bile nepoznate, a koje bi za konačnu odluku mogle da budu od posebne važnosti. „Pored eventualno Mladića, to se odnosi na još samo dva politički važna slučaja: Radovana Karadžića i srpskog nacionalističkog vođu Vojislava Šešelja. Karadžić, ratni predsednik bosanskih Srba u martu je osuđen na 40 godina zatvora, ali tu odluku ne želi da prihvati i protiv nje ulaže pravna sredstva, što stvari ne bi trebalo mnogo da promeni. Drugačije je u slučaju Šešelja za kojeg je tužilaštvo Tribunala tražilo kaznu od 28 godina zatvora, koji je međutim u martu oslobođen optužbi“.

Frankfurtski list podseća da je Šešelj u novembru 2014. godine pušten iz pritvora na lečenje od raka i dodaje da on sada puca od energije i da je svoju Srpsku radikalnu stranku – koja je za vreme njegovog odsustva izgubila na važnosti – na izborima u aprilu vratio u srpski parlament kao treću po jačini. „Šešelj je tamo između ostalog i član Odbora za kontrolu tajnih službi i ima pristup njihovim izveštajima. On SRS sada želi na napravi uspešnom i u Republici Srpskoj. Nazad u Hag, kako je najavio, u svakom slučaju neće ići. To bi mogla da bude dobrodošla municija za one snage u Hrvatskoj koje žele da blokiraju pregovore Srbije o pridruživanju EU. Nedovoljna saradnja sa Haškim tribunalom Srbiju je već koštala mnogo vremena na putu integracije sa Zapadom“, zaključuje Frankfurter algemajne cajtung.