Kampanja po Šešeljevim notama

Jedan partijski miting u sportskoj dvorani u Kraljevu – zvezda je ovde, nema sumnje, Aleksandar Vučić čije je partija organizovala autobuski prevoz pristalica. Došlo je 4.000 ljudi. Plaćeni tapšači vitlaju stranačkim barjacima. Čitava predizborna kampanja Srpske napredne stranke gravitira oko premijera Vučića. Njegove poruke su jednostavne – on je najbolje rešenje za zemlju, on će pobediti i „živela Srbija“.

Svetska banka kaže da su privredni pokazatelji nešto bolji i da investitori ponovo dolaze. Trgovinski bilans sa inostranstvom je skoro uravnotežen. Ponešto se smanjila i nezaposlenost, koja je i dalje dramatična: zvanično 18 odsto ljudi nema posao, nezvanično, priča se, brojka je veća. Prema jednom aktuelnom ispitivanju javnog mnjenja, nezaposlenost i korupcija najveći su problemi srpskih građana.

Vučić ima odgovor na to, tvrde njegove pristalice u Kraljevu. Jedan kaže da je premijer odlično vodio zemlju i da treba da ostane na funkciji „da bismo išli napred“. Jedan rudar među pristalicama premijera kaže da je spreman da i sam podnese teret oporavka zemlje. Vučić mu se, kaže, dopada jer je iskren, ne obećava previše i donosi stabilnost. „Redovne plate, čak i ako su manje. Najvažnije je da stižu.“

Konkurent iz prošlosti

S druge strane, Vučić vlada sve autoritarnije. Novinari se žale na meku, posrednu cenzuru preko tržišta oglašavanja koje je pod kontrolom države ili ljudi bliskih vlasti. U vladi osim Vučića ne postoji niko. On je sve.

Doduše, Vučić neprestano govori o reformama, ali stalno nalazi i izgovore, opisuje luksemburški profesor Florijan Biber, koji u Gracu vodi Centar za studije o jugoistočnoj Evropi. „Jednom je kriv sopstveni narod koji tobože neće reforme. Onda ima problema sa EU. Pa onda teškoća sa Rusijom. Onda su tu unutrašnji neprijatelji, kritički mediji. Uvek se nađe neki protivnik reformi.“ Deluje da Vučić sam fabrikuje navodne prepreke kako bi „sebe mogao da predstavi kao rešenje“, smatra Biber.

Sada Vučić međutim ima i konkurenta koji dolazi iz njegove sopstvene prošlosti. Radikal Vojislav Šešelj aktivan je u kampanji, a vetar u leđa dobio je iz Haga gde je ovaj ratni huškač i organizator paravojnih trupa oslobođen u prvoj instanci.

Šešelj na mitinzima glasno pita da li je to možda Hag potvrdio legitimitet njegove velikosrpske ideje? Sada je na nama, viče Šešelj hiljadama pristalica, da ostvarimo te ideje. „Demokratskim sredstvima. Vi znate da sam ja veliki demokrata.“ Radikalima dobro ide u kampanji. Prema nekim anketama bi možda mogli da postanu i treća najjača snaga u parlamentu.

Vučićev deo krivice

Šešelj određuje ton kampanje i time usmerava i Vučića, smatra politikolog Dušan Janjić. On kaže da Šešelj privlači nazad veliki deo birača koji su, zajedno sa Tomislavom Nikolićem i Vučićem, najpre otišli pod zastavu naprednjaka. „Šešelj će stalno provocirati i postaće hronični problem na sednicama parlamenta“, smatra Janjić.

Šešeljeve ideje – za Rusiju i protiv EU – bile bi za Vučića manje neprijatne da nije njihove duge zajedničke istorije. Još 2008. je Vučić predvodio proteste zbog izručivanja Radovana Karadžića Haškom tribunalu. Nedugo potom je naprasno otkrio svoju ljubav prema EU.

U intervjuu za nemački javni servis Vučić priznaje „svoj deo krivice“ jer zna da nacionalističke ideje „lako padaju na plodno tle“. Ipak, ne sme biti igre sa budućnošću Srbije, kaže premijer. „Srbija poštuje teritorijalni integritet svih svojih suseda.“ Srbija želi da se promeni i „postane bolja zemlja koja privlači investitore. Fabrike donose plate i hleb i time budućnost za našu decu.“