Černobilj i dalje bez omotača
26. april 2018.
U novembru 2016. činilo se da je sve gotovo. Iznad betonskog sarkofaga koji prekriva četvrti blok razorenog reaktora elektrane u Černobilju podignuta je nova zaštitna kupola visoka 100 metara. Tu vest su preneli gotovo svi svetski mediji.
Novi omotač je namenjen da zaštiti stari sarkofag od kiše, snega i vetra i da jednog dana omogući da se havarisani reaktor razmontira. Evropska banka za obnovu i razvoj je za tu svrhu izdvojila 2,1 milijardu evra. Ali nakon godinu i po dana ukrajinska Agencija za nuklearnu energiju kaže da zaštitna kupola još uvek nije „puštena u rad“.
Šta znači „puštanje u rad“?
Natalija Ribalka je šefica institucije zadužene za odlaganje radioaktivnog otpada u Kijevu. U razgovoru za DW ona kaže da su mnogi mislili da je stvar završena izgradnjom zaštitne kupole. „Ali predstoji nam još puno posla do završetka ovog projekta“, naglašava ona.
Da bi moderni zaštitni omotač ispunio svoj zadatak neophodno je ugraditi veliki broj tehničkih instalacija, poput ventilacije, dizalica za predstojeću demontažu starog sarkofaga, aparata za praćenje radioaktivnog zračenja i temperature, strujnih kablova, kanalizacije, gromobrana, zaštite od požara i mnogih drugih sistema. Kupola će biti „puštena u rad“ tek kada se sve to okonča, kaže Ribalka.
Iako tehnički uređaji još uvek ne rade, to ne utiče na bezbednost elektrane u Černobilju, tvrdi Tamara Suško, koleginica Natalije Ribalke u ukrajinskog Agenciji za bezbednost nuklearne energije. Ispod novog omotača i dalje funkcionišu stari sistemi za kontrolu betonskog sarkofaga.
„U černobiljskoj elektrani svi shvataju bezbednost veoma ozbiljno“, kaže Suško. Nadležni prate fizičko stanje građevine, radioaktivno zračenje i vibracije tla. „Nove tehnologije ispod zaštitne kupole davaće nam rezultate tokom razgradnje sarkofaga“, dodaje ona.
Ekolozi se brinu
Nadležni u Ukrajini kažu da nova kupola već ima pozitivan efekat. Radioaktivno zračenje je smanjeno i sarkofag je zaštićen od padavina, što znači da voda više ne prodire kroz pukotine na betonskom omotaču. Više se ne stvaraju radioaktivne tečnosti i vetar više ne raznosi ozračenu prašinu.
Aktivistkinja za zaštitu prirodne sredine Irina Holovko ostaje skeptična. Iako je betonski sarkofag ojačan, i dalje postoji mogućnost urušavanja. „Ako popuste nestabilni segmenti sarkofaga, dići će se radioaktivna prašina. Kupola će to donekle zaustaviti. Ali, budući da ventilacija i dalje ne funkcioniše, zračenje bi moglo da se proširi van kupole“, kaže Holovko za DW.
Njena organizacija za zaštitu prirodne sredine Ekodija nema pristup preciznim podacima, dodaje Holovko. „Ali znamo da ima nestabilnih segmenata“, tvrdi ova aktivstkinja.
Traže se radnici za Černobilj
Tamara Suško kaže da je zračenje ispod kupole glavni krivac za probijanje rokova. Radijacija je još uvek jaka na zidovima sarkofaga za koji je pričvršćena zaštitna kupola i ljudi tu ne smeju da provode isuviše vremena. „Jonsko zračenje se redovno kontroliše od početka radova, ali na određenim mestima je veće od očekivanog“, kaže Suško. Kada su vrednosti povišene, uslovi rada moraju da se prilagode zračenju i nadležni moraju da preduzmu odgovarajuće zaštitne mere. „Za to je potrebno vreme“, kaže Suško.
U opasnim zonama sarkofaga radnici rade između 10 i 30 minuta. U drugim područjima zadržavaju se najviše jedan sat. Po zvaničnim propisima agencije za nuklearnu energiju, dozvoljena doza zračenja u černobiljskoj elektrani je 14 milisieverta (mSv) godišnje. Ukrajinski zakoni predviđaju i veću dozu za pojedince uz saglasnost Ministarstva zdravlja. „Za određene zaposlene dopuštene su doze između 30 i 35 mSv godišnje“, kaže Ribalka.
Holovko dodaje i da radnici moraju često da se menjaju „ako je zračenje pojačano“. Početkom ove godine nije bilo dovoljno radnika da se završe radovi na kupoli. Zbog toga je puštanje u rad ponovo odloženo.
Međunarodni konzorcijum Novarka, zadužen za izgradnju kupole, u martu je objavio da traži dodatno osoblje. Zvaničnica Tamara Suško smatra da se radovi neće završiti u predviđenom roku. „To je planirano za kraj marta“, kaže Šuško, ali dodaje da projekat verovatno neće biti gotov pre septembra ili čak pre kraja ove godine.