Ćirilica pred sudom

Problem dvojezičnosti kulminirao je krajem 2013. godine kada je u Vukovaru počelo postavljanje dvojezičnih natpisa koji su od tada više puta skidani i, uz sukobe s policijom, razbijani u organizaciji braniteljskih udruženja, ali i desnog krila političke opozicije.

Vodeći među njima, Stožer za obranu hrvatskog Vukovara, prikupio je i potpise za pokretanje procedure kojom bi se raspisao referendum, a kojim bi se izmenio član Ustavnog zakona o pravima nacionalnih manjina na ravnopravnu upotrebu jezika i pisma. Umesto dosadašnjeg udela od 30 odsto pripadnika manjine na području lokalne samouprave, državne uprave i pravosuđa, Stožer je zatražio da se prag digne na 50 procenata. Svoje zahteve potkrepio je Evropskom konvencijom o zaštiti nacionalnih manjina, prema kojoj je svaka država slobodna da to područje uredi sopstvenim zakonima. U avgustu 2014. godine, Ustavni sud Hrvatske odlučio je da referenduma ipak neće biti, pri čemu je naglasio da za rešavanje nastalih problema ne postoji drugi način osim političkog dijaloga u dobroj veri, ma kako neugodan on mogao da bude.

Politički dijalog po naredbi suda

Zato su ustavne sudije Gradskom veću Vukovara dale godinu dana da odredi u kojim bi četvrtima dvojezični natpisi trebalo da budu postavljeni, uvažavajući istovremeno „potrebe većinskog hrvatskog naroda koje izviru iz još uvek živih posledica velikosrpske agresije početkom devedesetih godina dvadesetog veka, kao i potrebu pravednog i pravilnog tretmana srpske nacionalne manjine na području Grada Vukovara“. I Vlada je dobila isti rok da u Sabor uputi izmene i dopune Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma nacionalnih manjina s kojima će urediti odgovarajući pravni mehanizam za slučajeve kada predstavnička tela jedinica lokalne samouprave ne sprovode obaveze iz tog zakona, odnosno opstruiraju njegovo sprovođenje.

I dok se Vlada odlučila za model prema kojem će moći da raspusti lokalna predstavnička tela koja izbegavaju da usklade svoje statute sa spomenutim pravima, vukovarsko Gradsko veće je novim Statutom odlučilo da srpska manjina u Vukovaru, za sada, uopšte neće ostvariti pravo na dvojezičnost. Ruke su za takvo rešenje digli su odbornici opozicionog HDZ-a, čiji gradonačelnik vodi grad, uz podršku svojih partnera. Paradoksalno, 2009. godine je upravo vrh HDZ-a doneo odluku o uvođenju dvojezičnih tabli, kako bi Hrvatska mogla da zadovolji uslove za ulazak u Evropsku uniju.

„Statut ne poštuje žrtvu Vukovara“

Najnovijom epizodom, odnosi između dvaju naroda u gradu mrtve ekonomije dodatno su zaoštreni, a problem je prešao na državni okvir sa prognozom traženja rešenja na nivou Evropske unije. Predstavnici Srba poručuju da su im prava sada smanjena i da ne postoji mogućnost da prihvate takvo rešenje. Pri svemu tome zbunjuje podatak da je javna rasprava o toj materiji završila bez ijednog predloga ili primedbe, pa čak ni predstavnika Srba.

U razgovoru za Dojče vele predsednik Saveta za nacionalne manjine Aleksandar Tolnauer kaže da bi Hrvatska kao pravna država danas trebalo drugačije da izgleda, i da je učinjen korak unazad kada je reč o demokratiji. On ne sumnja da je vukovarsko Gradsko veće u sukobu sa ustavom i zakonima. Vukovar se, smatra Tolnauer, oglušio i o instrukciju o doslednoj primeni Zakona o upotrebi jezika i pisma nacionalnih manjina, a koji je izdao ministar uprave.

Savet, dodaje on, nije autističan i ne ignoriše istoriju Vukovara, već upravo suprotno – pokušava da zaštiti i samu žrtvu nekad do temelja porušenog grada. „U pitanju su osnovne stvari. Ne postoje bilo kakvi uslovi za parcijalnu primenu ustavnog i ostalih zakona. To bi, posebno kada je reč o ljudskim pravima i pravima nacionalnih manjina, dovelo u pitanje i smisao žrtava koje su se borile za samostalnu i demokratsku Hrvatsku unutar Evropske unije.“

Povereništvo za ocenu hrvatsko-srpskih odnosa?

Među nekoliko bizarnih rešenja koje novi statut propisuje, posebno se ističe ono prema kojem će za izdavanje dokumentacije na ćirilici građani morati da podnose zahtev na latinici uz plaćanje takse. Neobična je i odluka prema kojoj će Gradsko veće jednom godišnje raspravljati o dostignutom stepenu snošljivosti i dijaloga, ali i odlučivati o potrebi proširenja individualnih prava pripadnika srpske nacionalne manjine.

„To je besmisleno. Ko je taj ko će to da meri? Ko je arbitar koji će da kaže kada je situacija povoljna ili nepovoljna“, pita se Tolnauer i objašnjava da je očigledno reč o definisanju buduće političke trgovine u predizbornoj godini. „Ko će da bude taj koji će reći da su odnosi Hrvata i Srba danas odlični, a da su se sutra već pokvarili? To je neviđeno!“

Predstavnici hrvatskih Srba najavljuju da će rešenje problema potražiti u evropskim institucijama koje su ovakvim razvojem situacije obmanute u pretpristupnim pregovorima, ali Tolnauer podseća da su se okolnosti izmenile. „Hrvatska je sada završila pregovore i više nema monitoringa nad njom te vrste. Tvo pitanje nije primarni interes i ne mislimo da su manjine i njihovi predstavnici najvažniji u Hrvatskoj. Očekujemo da će EU, vezano za svoje standarda, ipak upozoriti da su takve stvari nedopustive. Videćemo šta će preduzeti Srpsko narodno veće. Ono sada može da pokrene ocenu ustavnosti tog statuta. Ako se iscrpe sva sredstva, reagovaće se i prema Evropi.“

Da li neko čita odluke Ustavnog suda?

„Slučaj ćirilica“ će se, po svemu sudeći, ponovno vratiti na Ustavni sud koji je svojim rešenjima, posebno ukidanjem osuđujuće presude za ratno profiterstvo bivšem premijeru Ivi Sanaderu, razočarao mnoge građane. Mnogi sud optužuju da ide na ruku Sanaderovoj bivšoj stranci HDZ-u i da svojim odlukama izaziva pravnu nesigurnost.

„Naš pravni sistem je kao neki work in progress i čini mi se da je u tome problem“, objašnjava za DW autorka nagrađivanog radijskog političkog magazina Aftershock Silvija Šeparović. „Ali osećaj pravne nesigurnosti može da potekne i iz toga što očigldno nema čvrstog dogovora oko toga šta određene stvari u pravnom sistemu znače, šta predstavljaju, kako se shvataju i kako presuđuju. Na primeru ukidanja presude Sanaderu, ima li kod ratnog profiterstva u stvari zastare ili nema kako se mislilo? Šta je u stvari, pravno gledano, ratno profiterstvo? Čvrstog pravničkog odgovora nema. A ako već spominjemo 'osećaj pravne nesigurnosti', njega hrane i sve loše odluke sudija koje padaju na višim instancama zato što su loše napisane ili pogrešno donesene, sve odluke izvršne vlasti koje se donose uz kreativno tumačenje pravila, svako neprihvatljivo ponašanje zvaničnika koje nikada ne završi ostavkom ili sličnom konsekvencom, svako češanje šefice države o Ustav koji nije ispunio njena očekivanja“, priča Šeparović . Ona dodaje i da osećaj pravne nesigurnosti sledi iz neispunjenih očekivanja građana kojima nisu upućeni i nisu im važni zakoni i pravila suđenja, već imaju unapred definisane krivce.

Da li je odluka Ustavnog suda o takozvanom referendumu o ćirilici zloupotrebljena, pitanje je na koje će i sam Sud, verovatno, dati odgovor, ali Šeparović podseća da se poruke iz Ustavnog suda često pogrešno tumače i zanemaruju. „Kada se prouči, na primer, odluka Ustavnog suda o zdravstvenom obrazovanju pre par godina – bio je to jedino šamar nadležnom ministru zato što nije poštovao pravila. Ali, onaj ko je čitao obrazloženje, mogao je da vidi da se Sud snažno založio upravo za zdravstveno obrazovanje. Slučaj Sanader? Da sam sudija koji je doneo tu odluku, debelo bih se zamislila nad time šta je zaključio Ustavni sud i ne bih bila sigurna jesu li ustavne sudije, kao što je napisao bivši predsednik republike i pravnik, u službi nepravde ili je sudija loše izveo i obrazložio presudu.“

Što će biti s Hrvatima u Srbiji?

I dok očekujemo prvi zvanični potez srpske nacionalne manjine u novoj rundi borbe za dvojezičnost, šef Saveta za nacionalne manjine Tolnauer postavlja značajno pitanje: „Da li iko razmišlja o tome šta će dogoditi sa hrvatskom manjinom u Srbiji nakon ovakvog postupka?“ U regiji se, kaže, stvara atmosfera primitivnih reakcija. „Ljudi reaguju emotivno na takve stvari i njima se lako manipuliše. To je veoma opasno. Ono što vidimo jeste 'etnodarvinizam'. Ko preživi – pričaće.“

Novinarka Šeparović zaključuje da se u Vukovaru, nažalost, rat i dalje vodi. „To političarima očigledno veoma odgovara. Na takvom mestu nije teško zapaliti strasti pa su tako jedino politika i sistem odgovorni. A baš njima manjinska prava naprosto ne bi smela da budu sporna. I gotovo!“