Zeleni – nova velika partija?
14. oktobar 2018.
Kad su prvi političari Zelenih 1983. ušli u Bundestag sa nesvakidašnjim stajlingom, sandalama i pletenim džemperima, to je bio šok za tadašnji politički sistem Nemačke. Danas, 35 godina kasnije, su se i Zeleni promenili: rolke su zamenili otmenim odelima i kompletima, a eko-radikalizam realnom politikom koja se koncentriše na digitalnu inovaciju i socijalnu slogu.
U nekim anketama su Zeleni na drugom mestu po pitanju popularnosti kod birača – prestižući tako tradicionalni SPD, ali i pokazujući da nije Alternativa za Nemačku (AfD) jedina koja profitira od sloma velikih partija. Analitičari se pitaju mogu li Zeleni da popune mesto na levom centru i postanu ono što se u Nemačkoj naziva Volkspartei – velika, obuhvatna stranka centra – što je epitet koji je uvek bio rezervisan za Demohrišćane i Socijaldemokrate.
Oproštaj od radikalizma
Drugi pak ukazuju da uspon Zelenih pre svega ukazuje na fragmentaciju stranačkog spektra gde mali profitiraju na račun velikih. Do pojave Zelenih je sistem bio praktično dvoipopartijski sa Liberalima kao trećom manjom opcijom. U poslednjih nekoliko saziva Bundestaga tu se učvrstila i Levica, a sada i AfD. Svih šest opcija bi, prema anketama, ponovo bez problema prešlo cenzus.
Pored Zelenih, takvo stanje najviše ide u prilog i desničarskoj AfD. „Postoje mnogi razlozi što su Zeleni i AfD tako jaki. Obema strankama ide u korist što su druge stranke tako nepopularne“, kaže za DW Olaf Benke iz briselskog trusta mozgova Rasmussen Global.
Brzi uspon Zelenih u anketama samo godinu dana nakon parlamentarnih izbora – gde su sa 8,9 odsto glasova bili najslabija partija koja je ušla u parlament – utoliko je čudniji jer su mnogi nakon niza promašaja tu stranku već bili otpisali.
Za vreme jedinog učešća u vlasti na saveznom nivou (1998. i 2005.) godine su Zeleni oličeni u tadašnjem šefu diplomatije Jozefu Fišeru odbacili dotadašnju striktno pacifističku poziciju i podržali bombardovanje SR Jugoslavije. To je naljutilo mnoge tradicionalne birače te stranke. U toj vladi, koju je predvodio socijaldemokrata Gerhard Šreder, Zeleni su učestvovali i u liberalizaciji tržišta rada i rezanju socijalnog sistema.
Kasnije im je Angela Merkel (CDU) takoreći oduzela jednu od glavnih tema kad je kao kancelarka nakon nuklearne katastrofe u Fukušimi odlučila da će se Nemačka oprostiti od nuklearne energije.
U potrazi za obeležjem koje bi bilo jedinstveno za stranku – a i kako bi zadovoljili izvorno biračko telo - Zeleni su 2013. predložili uvođene vegetarijanskog dana (Veggie Day), jednog dana u sedmici kada bi javne i školske kantine služile samo vegetarijansku hranu. To je bila politička katastrofa. Pljuštalo je kritika da su postali stranka zabrana koja želi da podučava čitav jedan narod.
Pa ipak, u odnosu na prošle izbore ankete sada redom pokazuju da je podrška gotovo udvostručena i dostiže čak 18 odsto. Time su Zeleni čak prošišali pored nekada moćnih Socijaldemokrata koji trenutno vladaju kao mlađi partner u demohrišćanskoj vladi.
Politika za više ljudi
Razlog za porast popularnosti je i korekcija kursa pod novim vodećim dvojcem – a Zeleni se još drže toga da partiju uvek vode jedna žena i jedan muškarac. Sada su na tim pozicijama Analen Berbok i Robert Habek. Oni se oslanjaju i na pozicije koje su se ranije činile nespojive sa zelenim, ali su očito prihvatljive širem biračkom telu. Tako su nakon niza terorističkih napada i Zeleni počeli da se zalažu za brojniju i bolje opremljenu policiju.
Zeleni političar Vinfrid Krečman je s takvom pragmatičnom politikom pobedio na izborima u tradicionalno konzervativnoj pokrajini Baden-Virtemberg i postao prvi zeleni premijer jedne pokrajine. Njegova dugogodišnja koalicija sa Demohrišćanima raspalila je maštu kod takozvanog realnog krila Zelenih koje bi rado videlo crno-zelenu koaliciju i na saveznom nivou.
„Ne mislimo samo na rešenja koja su važna tek za osam ili deset odsto ljudi. Ranije smo sledili takoreći manjinsku politiku, a sada naše teme i rešenja postavljamo šire da mnogi ljudi imaju nešto od toga“, kaže za DW Priska Hinc, zelena ministarka za zaštitu životne sredine pokrajine Hesen.
No isto je toliko za uspeh Zelenih zaslužan pad popularnosti Demohrišćanske unije i SPD. Mnogi su jednostavno zasićeni vladavinom kancelarke Merkel. A socijaldemokrate, koji su zajedno sa njom već treći put u koaliciji, izgubili su prema mišljenju mnogih orijentaciju kao stranka „malih ljudi“.
Pre dve decenije je SPD na parlamentarnim izborima još bio na 40 odsto glasova. Danas se ta stranka u nekim anketama kreće oko 16 odsto i tu dve brze promene rukovodstva nisu pomogle. Martin Šulc je ubedljivo izgubio kancelarsku trku, a ni nova šefica – ali stari kadar vrha stranke – Andrea Nales ne nalazi način da oporavi partiju. „Još uvek se nalaze u političkoj nedođiji“, kaže o tome politički analitičar Olaf Benke.
Pad popularnosti dve velike stranke i porast popularnosti Zelenih, međutim, ne znače da je ekološka stranka na putu da postane Volkspartei, napominje berlinski politikolog Gero Nojgebauer u razgovoru za DW. Umesto toga će aktuelni uspeh Zelene preporučiti kao koalicionog partnera umornih bivših velikih partija, smatra on. „Velikih catch-all stranaka više nema“, tvrdi on. Fragmentacija će, kaže, ostati pravilo.