Narodne stranke bez naroda
25. septembar 2018.
Angela Merkel je na vrhuncu izbegličke krize izjavila da će sa opadanjem broja izbeglica opadati i naklonost građana stranci AfD. Prevarila se. Na izborima za Bundestag, AfD je dobila 12,6 odsto i tako postala najjača opoziciona stranka. I to još ni izdaleka nije bilo sve.
Danas u anketama ima oko 15 odsto i delimično je ispred SPD, a na istoku Nemačke je najjača stranka. Tamo u budućnosti više ni „velike koalicije“ neće biti dovoljne da bi je suzbile. Paul Zjemjak, predsednik podmlatka Demohrišćana, kaže: „To vodi u politiku sa sve kratkoročnijim ciljevima, kao i u češće sukobe unutar koalicija“.
U Bundestagu leti perje kao nikad. Predsednik AfD Aleksandr Gauland optužuje vladajuću SPD da hoće da ućutka kritičare vladine izbegličke politike „glajhšaltovanjem“. A poslanik SPD Martin Šulc je na to rekao da Gauland spada na „đubrište istorije“.
Mnogi traže da se AfD stavi pod prismotru Službe za zaštitu ustavnog poretka tvrdeći da ta stanka ugrožava demokratiju. No, takvi pozivi nisu sprečili uspon AfD – i stalan postepeni pad vladajućih CDU/CSU i SPD.
No, od pomeranja odnosa snaga na političkoj sceni profitirali su i Zeleni – oni u svim anketama sada dobijaju između 14 i 16 odsto, a u Bavarskoj su – uoči tamošnjih izbora za pokrajinski parlament – druga po snazi stranka, daleko ispred SPD.
Društvo je previše šaroliko za narodne stranke
Jesu li velike narodne stranke odslužile svoje? Da li se stranački spektar stalno povećava? Šta je razlog za uspon dvojih stranaka koje međusobno ne mogu biti različitije?
Politikolozi su složni u oceni da, u sve šarolikijem društvu, stranke koje žele da pokriju veliki politički spektar više ne mogu da privuku ljude iz toliko različitih sredina. „Narodne stranke imaju teškoće u reprezentovanju žive društvene dinamike“, kaže istraživač stranaka Karsten Grabov.
Za ministra unutrašnjih poslova i političara CSU Horsta Zehofera, stvar je jednostavna: pitanje migracije je „majka svih političkih problema“ u zemlji. On, kao i mnogi drugi konzervativci, smatra da je Angela Merkel sa svojom liberalnom izbegličkom politikom prestrašila birače. „Desno od nas ne sme biti nikakva demokratski legitimisana stranka“, opomena je bivšeg bavarskog premijera Franc-Jozefa Štrausa koja za kancelarku i dalje važi.
Kraj sveta ili nešto sasvim normalno?
Političke promene u Nemačkoj su tolike da se sve češće izvlače paralele sa Vajmarskom republikom. Tako je za politikologa Herfrida Munklera interni spor u redovima CDU/CSU oko izbegličke politike „lakomisleno poigravanje političkom stabilnošću“ i „koketiranje sa propašću“. On kaže da pogled u evropsko inostranstvo pokazuje da je koncept narodne stranke „model koji je odslužio svoje“: „Vremena narodnih stranaka ćemo se još prisećati s tugom“.
Karsten Grabov podseća da su u nekim evropskim susednim zemljama stranački sistemi već dugo mnogo fragmentarniji nego nemački sistem, „a i pored toga su u pitanju stabilne demokratije. Moramo se nanovo orijentisati, i sve će postati komplikovanije, ali ne i manje demokratski“. Narodne stranke bi, kaže, trebalo da prestanu da jadikuju zbog neumitnog razvoja događaja, već da „priznaju da se to dešava i da rade na oblikovanju nove stvarnosti“.
A politikolog Volfgang Merkel kao savetnik SPD smatra da je to za stranku i prednost ako se ona više ne obraća širokim slojevima stanovništva. On smatra da bi SPD trebalo da odustane od pretenzija da bude narodna stranka i da se koncentriše na manju klijentelu.
Ponovni uspon Zelenih
AfD za svoju uspeh ima da zahvali pre svega temama migracija i globalizacija zbog kojih mnoge ljude hvata strah. A Zeleni se sve više pretvaraju u liberalni i otvoreni antipod tome. Oni su smakli sa sebe tesan korset ekološke stranke i nude kompletan program za sve oblasti politike. „Programski gledano, oni su zapravo narodna stranka“, smatra Karsten Grabov.
Iza ove transformacije Zelenih su kadrovske promene. Novi predsednik stranke Robert Habek nije samo pragmatičniji od svojih prethodnika, već je i prava zvezda: atraktivan, drugarski tip, sa kojim bi čovek rado otišao na pivo. No, Habek zna i svet van politike: ima četvoro dece i piše romane. Grabov Habekovu tajnu ovako objašnjava: „Nije ideološki zatucan“ kao neki raniji šefovi stranke. „Kada imate dobar program, to je već pola uspeha. A potreban Vam je i neko ko taj program može da lepo proda, bez zagriženosti, a to Habek dobro radi.“
Sa Habekom su Zeleni dobili ono što narodne stranke nemaju. Generalni sekretar SPD Lars Klingbajl „bi to možda mogao“, kaže Grabov, ali imidž SPD „se jednostavno ne prodaje. Šta god radili – ne isplati se“. A kada je reč o demohrišćanima, po rečima ovog stručnjaka, „oni ni ne znaju za šta su, osim za međusobne svađe“.