„Zavođenje reda“ među Romima
23. februar 2019.
Ubice su došle iza ponoći. Prvo su zapalili kuću. Kada su roditelji pokušali da pobegnu, pucali su na njih sačmaricama. Otac Robert Čorba i njegov četvorogodišnji sin su ubijeni, sestra je zadobila teže i majka lakše povrede.
Selo Tatarsenđerđu, šezdesetak kilometara jugoistočno od Budimpešte. Ovde su 23. februara 2009. desničarski teroristi izveli stravičan napad u takozvanoj seriji ubistava Roma. U to vreme je, 2008. i 2009. godine, smrtno stradalo ukupno šestoro Roma, a 55 drugih osoba, opet mahom Roma, teže je povređeno.
Uspešna integracija?
Smrtonosni napad u Tatarsenđerđu je pre deset godina bio vrhunac talasa anticiganizma u Mađarskoj. Tada, u poslednjoj fazi osmogodišnje vladavine korumpirane socijalno-liberalne vlade, desničarske ekstremističke „straže“ su marširale u mnogim mestima u Mađarskoj i zahtevale „rešenje ciganskog pitanja“.
Danas, deset godina nakon zločina u Tatasenđerđu, malo toga podseća na tadašnju mržnju. Četvorica desničarskih ekstremista su za ubistva Roma osuđena na najteže zatvorske kazne. Od tada više nema nasilja prema Romima.
Vlada premijera Viktora Orbana to vidi kao jedan od svojih velikih uspeha. Vladini predstavnici naglašavaju da su se žestoko suprotstavili desničarskim ekstremistima. I što je još važnije: preduzeli su uspešne mere za integraciju Roma, pre svega kroz sistem „Kozmunka“ – lokalne programe zapošljavanja za korisnike socijalne pomoći.
Kritičari to vide drugačije. Kažu da je Orbanova vlada, s jedne strane, dodvoravajući se biračima, usvojila deo anticiganske retorike. A s druge strane, Romi su sistematskom politikom socijalnih mera gurnuti na margine društva. „Društvo se primirilo, jer država sprovodi ono što mnogi građani vide kao žestoku akciju protiv Cigana“, kaže romski aktivista Aladar Horvat.
Horvat, koji je nakon promena bio prvi romski poslanik ispred liberalne partije SZDSZ u mađarskom parlamentu, naglašava: „Orbanova partija Fides je mnogima omiljena jer je 'zavela red' među Romima.“
Opasne predrasude
Istina, Viktor Orban nije eksplicitni mrzitelj Roma. Ali, uvek se o njima izražava sumnjičavo. Tako je bilo i u julu 2012. kada je njegova vlada, zajedno sa vodećim romskim političarima, najavila veliku socijalno-političku inicijativu za Rome. Da bi u Mađarskoj bilo dovoljno poreskih platiša, morali bi i Romi da rade, kazao je Orban tada. „Od kriminala se ne može živeti, a ni od socijalne pomoći“, rekao je doslovno premijer.
No, u praksi nije zaživela istinska inkluzija za najveći broj Roma, kojih u Mađarskoj ima između 600.000 i 800.000. Za primaoce socijalne pomoći, poslovi su obavezni. Jer, ko neće da radi rizikuje da izgubi pravo na socijalnu pomoć. Prema mišljenju mađarskih sociologa, za razliku od onog što tvrdi vlada, najvećem broju Roma koji rade komunalne poslove to ne otvara put do slobodnog tržišta rada.
Zakon koji se može tumačiti na više načina omogućava lokalnim službama neku vrstu parapolitičke kontrole siromašnih ljudi, među njima i mnogih Roma. Na primer, u slučaju nedovoljne higijene u domaćinstvu ili ukoliko im deca izostaju sa nastave, preti im momentalno obustavljanje socijalne pomoći ili čak oduzimanje dece.
Školska segregacija u Mađarskoj je u mnogim mestima zacementirana. Dok siromašni građani i Romi decu šalju u državne škole, mnogi dobrostojeći građani svoju decu šalju u privatne škole koje su indirektno sponozorisane od državnih fondacija.
Takođe i nove socijalne mere Orbanove vlade sadrže jednu odredbu protiv Roma. U okviru nedavno predstavljenog programa za podršku porodicama, roditelji mogu da dobiju povoljne kredite ukoliko su pre toga tri godine radili i uredno plaćali porez, što nije slučaj kod većine Roma.
Isključiva socijalna politika
„Socijalna politika u Mađarskoj ne uzima u obzir one koji žive u dubokom siromaštvu, a tu spada većina Roma“, kaže nekadašnji poslanik liberala Jozef Gulijas, koji već deset godina koordinira privatnu inicijativu za podršku preživelim serije ubistava Roma. „Uključivanje siromašnih Roma u društvo danas je mnogo bezizglednije nego na razmeđu početku veka.“
Eržebet Čorba, majka 2009. ubijenog Roberta Čorbe, pomirila se sa svojom bedom. Ona živi sa decom i unucima samo nekoliko koraka od mesta gde se desilo ubistvo, u kući koja vapi za renoviranjem. Njen muž je umro 2013. godine. Kaže, od tuge za svojim sinom. Deca i unuci se izdržavaju radeći sporadično, a redovnu podršku dobijaju jedino iz krugova oko Jozefa Guliasa.
Da li se javio gradonačelnik povodom desete godišnjice ubistva? Neko od političara? Eržebet Čorba kratko odgovara: „Ne.“