1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Orbanova Evropa

12. februar 2019.

Kampanja za evropske izbore je u punom jeku i mađarski premijer Viktor Orban poseže za huškanjem. Jer, radi se i o tome koliko će u novom sazivu Evropskog parlamenta biti „orbanizma“, smatra Folker Fagener.

https://p.dw.com/p/3DCAl
Ungarn Budapest Rede Premierminister Viktor Orban
Foto: Getty Images/AFP/A. Kisbenedek

Taj čovek ima misiju. Do sada je ona bila ograničena na njegovu sopstvenu kuću, Mađarsku, koju kao naciju i hrišćansku zemlju, prema njegovom mišljenju, ugrožavaju doseljenici. Ali sada se on pretvara u vođu pobune evropskog Istoka. A neprijatelj se nalazi na Zapadu. Ne samo geografski – već i ideološki.

Viktor Orban, jaki desničar mađarskog naroda, u krstaškom je pohodu na multikulturni liberalizam stare Evropske unije. Simbol toga za njega su: muslimanski doseljenici.

Ono što je Orban u nedelju (10.2.) u svom govoru o stanju nacije izgovorio, isto je što i otvoreni napad na briselski klub država. Demokratski ritual biranja novog Evropskog parlamenta za Orbana je „završna bitka“. Ratobornije od toga teško da može. Ne bi trebalo isključiti ni da moćni čovek iz Budimpešte diže glas i ruku na sopstvenu porodicu.

Nešto drugačije poimanje demokratije

Brisel, pre pada Berlinskog zida smatran obećanom zemljom za čitav evropski Istok, , Orban sada vidi kao „novu tvrđavu Internacionale“. A njeno sredstvo je, smatra – useljavanje. Upravo na tome se taj 55-godišnjak angažuje još od leta 2015. To je njegova tema. Protiv politike otvorenih vrata Angele Merkel on je već pobedio i okupio oko sebe pristalice.

Bilo da je reč o Poljskoj, Slovačkoj, Hrvatskoj ili Republici Srpskoj u BiH – Orban gotovo svuda oduševljava. Jer, zajedničko svim zemljama na istoku, 30 godina nakon raspada socijalističkog političkog sistema, jeste duboko nepoverenje prema multikulturnosti, pa čak i demokratiji generalno. Karakteristika Orbanove „iliberalne demokratije“ jeste pravo većine da se i bez rukavica izbori protiv manjina.

Rađanjem sprečiti islamizaciju

Orban se brine za „svoju većinu“. „Želimo mađarske bebe“, poručio je mađarski premijer. I za to je spreman da plati. Žene mlađe od 40 godina trebalo bi da dobiju kredit od oko 30.000 evra koji, nakon trećeg deteta, ne bi više morale da vraćaju. Time se želi da se „odbrani mađarski identitet i hrišćansko nasleđe“.

Wagener Volker Kommentarbild App
Folker Vagener, DW

Možda se „fenomen Orban“ u Minhenu, Briselu ili u Parizu i može doživljavati kao bezazleni folklor na ljudima sad već više dosadnoj političkoj pozornici EU, ali činjenica je da bi Orban bio izabran svuda na evropskom istoku i jugoistoku. On je otelotvorenje novog homo politikusa. Ushićeno divljenje istorijskom trenutku koji je pre 30 godina „Istočnom bloku“ doneo slobodu, sada pripada prošlosti. Najveći ekonomski problemi su u međuvremenu pod kontrolom – između ostalog i zbog milijardi evra pomoći koje su iz Brisela otišle na ta područja. A sada bi i sam Brisel trebalo da postane istočniji, a ne više da Istok postaje zapadniji.

Orban, šef istočne filijale EU

Orban odavno nije samo mađarski fenomen. „On je naš vođa“, priznao je poljski šef stranke PiS i Orbanov ideološki brat blizanac Jaroslav Kačinjski. Odavno je uticaj četiri zemlje iz Višegradske grupe (Poljska, Mađarska, Češka i Slovačka) merljiv i van tog labavog saveza država. Austrija s njima očijuka, Slovenija takođe – a da i ne govorimo o jakim desno-populističkim strujanjima u zapadnoj i južnoj Evropi.

Evropska unija već odavno ima posla sa formiranjem blokova u sopstvenoj kući, a protiv centrale. Višegradski kvartet, koji na početku nije uziman za ozbiljno, teži širenju uticaja. Njegov cilj je Zapadni Balkan, ali i Ukrajina.

„Iliberalno frakcionaštvo“ protiv stare EU raste – i to ne samo kada je reč o politici useljavanja. Nacionalna država se na istoku posmatra kao najviše dostignuće, „pametovanje“ Evropske komisije – kao recimo u slučaju poljske reforme pravosuđa – u novim članicama EU doživljava se kao napad na njihov suverenitet. To važi i za stare, kao i za nove nacije.

Uz to dolaze potajne, a delimično i otvorene simpatije za tip istočnog „demokratura-političara“. Od Baltika, do Jadrana, više se dive Putinu, nego između Severnog mora i Gibraltara.

Totalna dekonstrukcija države

U Berlinu, Parizu i Briselu ne bi trebalo da se zavaravaju: Orban misli ozbiljno. On već odavno nije samo u mađarskoj misiji – renacionalizacija i antiliberalizacija se kao zaraza šire gotovo svuda. Orban želi da ukloni dosadašnje granice tabua između građanskog konzervativizma i otvorenog desnog populizma. To je čista borba oko kulture na područu čitave Evrope. Lepenovi, Vildersi i Salviniji ne bi više bili politički nepoželjni izopštenici, već poželjni partneri u krugu porodice evropskih narodnih stranaka.

Duhovnu inspiraciju za planove preuzimanja prava na političku interpretaciju događaja u Evropskoj uniji, moćni čovek iz Budimpešte redovno uzima od Stiva Benona. Bivši savetnik Donalda Trampa smatra se ocem totalne dekonstrukcije države. U tom slučaju bi vreme demokratije kao prostora zaštite manjina postalo prošlost. Iliberalnost bi bila dogma. A Benon je 2018. čak tri puta bio u gostima kod Orbana.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android