Ogorčenje se valja Evropom
17. decembar 2018.Nije lako naći crvenu nit koja bi povezala proteste koji su se ovog vikenda odigrali od Pariza do Beograda, od Rima preko Beča do Budimpešte. Protesti su to protiv socijalnih nepravdi, protekcije krupnog kapitala, protiv migracije ili baš u prilog migraciji, protiv autoritarnih vlastodržaca, sveprisutne korupcije… ako se nešto zajedničko može naći – sve više ljudi širom Evrope je kivno na svoje vlasti i rešili su da više ne ćute.
„Svakom protestu treba situacija velikog ogorčenja. Difuzno nezadovoljstvo nije dovoljno. Mora postojati jak osećaj da ste tretirani nepravedno", rekao je poznati sociolog Diter Ruht u intervju za nemački javni servis ZDF, govoreći o protestima u Francuskoj, Mađarskoj, Srbiji… „Protestni pokreti u Francuskoj i Mađarskoj su usmereni na socijalnu nepravdu. U oba slučaja je okidač bila socijalno-politička tema. Ali radi se o protestima koji su veoma nacionalno omeđeni, u ovom trenutku ne vidim jedinstveni evropski protest."
Na opasku novinara da su Žuti prsluci, doduše u manjoj meri, prihvaćeni u Belgiji ili Holandiji, te pitanje da li internet briše granice pojedinih protesta, Ruht kaže: „Bilo je prekograničnih protesta i pre interneta, recimo mirovni pokret. Mislim da se faktor interneta često precenjuje. Fejsbuk pomaže pri mobilizaciji i inscenaciji protesta, to pokazuje primer Žutih prsluka koji optički simbolizuju jedinstvo koje zapravo ne postoji. Ali internet nije dovoljan: odlučujući je protest na ulici. Tek tako nastaje enormni politički pritisak i signal da iza protesta ne stoje grupice nego veliki delovi društva."
Ruhtu je postavljeno pitanje koje se posredno odnosi i na tekuće zimske demonstracije u Srbiji – kakav je uticaj prazničnog i hladnog vremena? „Protesti nisu neuobičajeni u zimu. Znatno manje se demonstrira u leto, u vreme odmora. Do maja 1968. su veliki studentski protestni talasi bili mahom u zimskom semestru. Loše vreme ili hladna zima čak mogu da pruže više verodostojnosti jer se demonstranti žrtvuju i odolevaju uprkos hladnoći i kiši. Ali, jasno, lakše je privući ljude na ulice kad je lepo vreme."
O protestima u Beogradu inače štampa na nemačkom govornom području nije donela više od agencijskih vesti. Tako recimo Tagescajtung prenosi da su hiljade ljudi izašle na ulicu kako bi protestovale protiv „nasilja" srpskog predsednika Aleksandra Vučića i njegove vlade nad opozicijom i medijima. Demonstranti su se okupili pod „jakom vejavicom" i to su bile najveće demonstracije opozicije nakon predsedničkih izbora kada su na ulice izašli mahom mladi Srbi.
Levo-liberalni Frankfurter rundšau komentariše činjenicu da je u Francuskoj bilo nešto manje demonstranata na ulicama nego prethodnih sedmica. „Dobro je da su mnogi Francuzi tokom vikenda ostavili svoje žute prsluke u ormaru. Ali ne zato što više nemaju zbog čega da se bune nakon što je predsednik Makron prošle sedmice na brzinu najavio par koraka kako bi uspostavio socijalni mir. Nego zato što zemlji treba predah – a svim stranama vreme za razmišljanje."
„Žuti prsluci hitno treba da srede redove i preispitaju ciljeve koji su delimično protivrečni. Ne ide zajedno da se traže poreske olakšice i više državne pomoći. Ne pomaže ako su jedino jedinstveni u zahtevu da Makron ode sve dok nemaju predstavu šta hoće nakon njega. Takođe je neophodno da se jasno odrede prema prisvajanju protesta od strane desnih ekstremista, ali i levih populista", piše list iz Frankfurta na Majni.
Berlinski Tagesšpigel beleži da je upravo Emanuel Makron pre nego što je postao predsednik pokazao koliki može da bude efekat uličnih protesta. „Sada je morao da načini skupe ustupke jer je njegova vladavina na staklenim nogama. Politička revolucija koja ga je unela u Jelisejsku palatu može da se izokrene u kontrarevoluciju u korist Marin Lepen."
U nedelju je na ulicama Budimpešte bilo desetak hiljada ljudi koji su protestovali protiv autoritarnog režima Viktora Orbana, korupcije, gušenja slobode medija… Okidač za demonstracije na koje je pozvala opozicija – od levice i sindikata, preko liberala sve do desničarskog Jobika – bila su dva zakona doneta u sredu. Jedan kritičari zovu „robovskim zakonom" jer dozvoljava da zaposleni godišnje rade do 400 prekovremenih sati umesto dosadašnjih 250. Drugi zakon je dao ministru pravosuđa široki uticaj na izbor novih sudija.
„Povezivanje opozicije je vredno pažnje kada se zna da je do sada predizborna saradnja uvek propadala, da levica sebe ponosno označava demokratskom opozicijom nasuprot radikalnoj stranci Jobik. Ta podeljenost Orbanovih protivnika je znatno doprinela njegovim ubedljivim pobedama. Ako se zajednički rad opozicije pokaže održivim, to bi šefu Vlade srednjeročno mogla da bude ozbiljna glavobolja", piše u izveštaju švajcarski Noje cirher cajtung.
Ugledni Frankfurter algemajne cajtung donosi kratak komentar u kojem se kaže: „Vlada premijera Orbana je već bez problema preživela i daleko veće demonstracije. Ali postoji jedna bitna razlika između ovih i ranijih protesta: kada je opozicija prethodnih godina uspevala da izvede mnogo ljudi na ulice radilo se o apstraktnim vrednostima poput demokratije, slobode štampe i vladavine prava. Te teme mobilišu aktivni deo urbanog stanovništva, ali ostaju bez odjeka u većem delu zemlje. No zakon koji dozvoljava do 400 sati prekovremenog rada godišnje potencijalno neposredno pogađa veoma mnogo Mađara i njihovu svakodnevicu. (…) Socijalna pitanja su tačka u kojoj su autoritarni vladari posebno ranjivi."
Drugi su motivi bili u Beču gde se 17.000 ljudi okupilo na godišnjicu formiranja vladajuće koalicije između Austrijske narodne partije i Slobodarske partije Austrije. Levičarske organizacije i sindikati su, uz podršku Socijaldemokrata i Zelenih, protestovali zbog „skretanja udesno" u zemlji tokom prve godine kancelara Sebastijana Kurca.
Bečki list Standard piše da je koalicija slala ciljane signale: bila je blagonaklona prema vozačima i pušačima, stroga prema zaposlenima i školarcima, velikodušna prema udruženjima poslodavaca i preduzetnicima, ignorisala je zahteve nevladinog sektora i bila oštra prema potražiocima azila.
„Usto dolazi 'faktor Kurc': savezni kancelar je produbio ulogu omiljenog zeta nacije. Svoju politiku objašnjava razumljivo, uvek deluje ljubazno i predusretljivo, nikada ne izgleda umorno. Kurc je jednako dobar u objavljivanju poruka koliko je tvrdoglav u ćutanju o neprijatnim temama", piše Standard. List dodaje da je Kurcova „perfektna prezentacija" jedan od razloga što su Austrijanci u većini zadovoljni ovom vladom.
Drugi razlog je što se vlast „penetrantno koncentriše na teme za koje – takođe kroz ispitivanja javnog mnjenja – zna da će ih birači dobro prihvatiti: restriktivna izbeglička politika, zahtevi za boljom integracijom – povezani sa pretnjama sankcijama, manje para za one koji 'ništa ne rade'. (…) Ako se Narodnjaci i Slobodarci uopšte sapletu, onda će se saplesti jedni o druge. Opozicija za sada nema šta da im suprotstavi", zaključuje list.
Na sličnom tragu su i protesti u Rimu gde je više hiljada ljudi, među njima mnogi migranti, protestovalo za prava migranata i izbeglica pod parolom iz pesme Boba Marlija: „Ustani za svoja prava". Demonstranti su nosili žute prsluke u znak solidarnosti sa Francuzima. Poslednji okidač bio je dekret o imigraciji koji je progurao ministar unutrašnjih poslova Mateo Salvini, šef desničarske Lege. Time je ograničeno dodeljivanje humanitarnih dozvola boravka recimo za porodice, žene koje putuju same i traumatizovane izbeglice.
U Briselu su protesti bili u potpuno suprotnom smeru – hiljade desničara je protestovalo protiv Pakta o migraciji koji je nedavno potpisan u Marakešu. Uhapšeno je blizu sto ljudi, najviše zbog materijalne štete koju su načinili, mada je u dva slučaja reč o „oružanoj pobuni". Policija je koristila suzavac i vodeni top.
priredio Nemanja Rujević