Zakon o holokaustu: na snazi, ali zamrznut?
1. mart 2018.
Novi poljski zakon izazvao je velike reakcije u svetu, naročito u Izraelu. Jer u Poljskoj bi ubuduće za tvrdnje koje se „javno iznose i suprotne su činjenicama“, kojima se poljskoj naciji pripisuje saučesništvo u zločinu Trećeg rajha, mogla da bude izrečena zatvorska kazna. To se međutim ne odnosi na „umetnički i naučni rad“.
- pročitajte još: Sporni Zakon o Holokaustu
I pored kritika, zakon je poljski Sejm, donji dom parlamenta, usvojio užurbanim tempom, a potpisao ga je i predsednik. Pritom je Andžej Duda izrazio razumevanje za kritike Izraela i naložio Ustavnom sudu da preispita zakon.
Izraelska strana strahuje da bi nacionalno-konzervativna vlada u Varšavi mogla da odbaci svaku vrstu umešanosti Poljske u izdaji i izručivanju svojih jevrejskih komšija nemačkom okupatoru. I datum usvajanja zakona, 26. januar, neposredno uoči Dana sećanja na žrtve holokausta, doživljava se kao provokacija.
Pokušaj poljskog premijera Mateuša Moravjeckog da, na Bezbednosnoj konferenciji u Minhenu odbrani zakon, još više je pogoršao situaciju. Na pitanje novinara, taj diplomirani istoričar je rekao da, prema novom zakonu, nije zločin da se kaže da je „bilo poljskih zločinaca, kao što je bilo i jevrejskih, ruskih i ukrajinskih, a ne samo nemačkih“.
„Poljski premijer govori kao neko ko poriče holokaust“, prokomentarisao je izraelski premijer Benjamin Netanjahu. On je Moravjeckom prebacio „nedostatak razumevanja za tragediju našeg naroda“. Iste te noći, odmah nakon skandala, kabinet poljskog premijera objavio je saopštenje u kome se kaže da reči premijera „ni u kom slučaju nisu negiranje holokausta“, već „zahtev za iskrenu debatu o zločinima nad Jevrejima, u skladu s činjenicama i bez obzira na nacionalnost“ onih koji su izvršili zločin.
Poljska želi da izgladi situaciju
Poljska strana očigledno nastoji da izgladi situaciju. Zajednički poljsko-izraelski tim stručnjaka trebalo bi da doprinese međusobnom približavanju i rešavanju problema. Visoka delegacija iz Varšave u sredu (28.2.) posetila je Izrael. List „Jerusalem post“ piše da bi Poljska preko diplomatskih kanala Izraelu trebalo da obeća da će zakon biti „zamrznut“.
- pročitajte još: Zabranjuje se priča o poljskim zločinima
Zvanično je poljski ministar pravde Zbignjev Zjobro u intervjuu za Poljsku novinsku agenciju (PAP) samo rekao da će presuda Ustavnog suda pomoći državnim tužiocima u primeni novog zakona. Zjobro je istovremeno poručio da „neće biti kazni za istoričare, naučnike i novinare“ i da bi novi zakon „poljsku državu i poljski narod u celini trebalo da zaštiti od pogrešnih optužbi za saučesništvo u nemačkom zločinu“.
Ipak, Artur Novak-Far, profesor prava na uglednoj Varšavskoj školi ekonomije, smatra da je moguće da Ustavni sud neće odobriti zakon. „Zakon ima značajne pravne nedostatke, jer u krivičnom pravu dokazi o krivičnom delu moraju da budu tačno definisani“, objašnjava Novak-Far u razgovoru za DW.
I Mihal Šuldržinski, zamenik glavnog urednika konzervativnog lista „Rzeczpospolita“, smatra da ja neprecizna formulacija „uzrok emocija koje je izazvao zakon“. Namere koje iza njega stoje su razumljive, jer radi se istorijskoj istini i pogrešnom formulisanju kao što je „poljski logor smrti“, što je izraz koji se povremeno upotrebljava u međunarodnoj javnosti. Šuldržinski naglašava da je zakon legalno usvojen i da na snagu stupa 1. marta. „Ali teško mogu da zamislim da će državni tužioci da žure s obradom krivičnih prijava, a još manje da će bilo koji sud izreći presudu pre nego što ocenu da Ustavni sud.“ Šuldržinski ukazuje na to da su se i prethodne vlade trudile da odbrane istorijsku istinu.
- pročitajte još: Neki ljudi su ovde živeli i pre nas
Međutim, Artur Novak-Far, inače čovek koji je u liberalnoj vladi Donalda Tuska bio zamenik ministra spoljni poslova, kaže: „Krivični zakoni, a posebno neprecizni krivični zakonu su kontraproduktivni“. Ali za Novak-Fara je najgore to što su formulacije poput „poljski logori smrti“ baš zbog političkih kontroverza, još jednom dospele u javnost.