Sporni Zakon o Holokaustu
8. februar 2018.
Stela Testa preživela je Holokaust. Danas ima 90 godina dobro se seća Drugog svetskog rata. Diskusiju o kontroverznom zakonu pomno je pratila: „Ne verujem u to da Poljaci pokušavaju da se oslobode sopstvene odgovornosti“, kaže Testa. Ona ima razumevanja za poljsku poziciju. S druge strane, tu je i dilema: „Nema nikoga ko nije kriv. Svi su krivi. Zar nije i Ruzvelt bio kriv? Zašto nisu bombardovali Aušvic?“
- pročitajte još: Zabranjuje se priča o poljskim zločinima
Testa je rođena u Makedoniji i morala je da pobegne od nacista. Uspela je da se skloni kod partizana u istočnoj Evropi. I Poljaci su se plašili, seća se Testa. „Oni su morali javno da osuđuju sopstvene zemljake. I mene je moj komšija hteo da prijavi da bi me ubili kada su došli nacisti.“ Ali bilo je i Poljaka koji su se sa partizanima borili se protiv nacista: „Teško je generalizovati, krivica je individualna.“
Na pijaci Mahane Jehuda u Jerusalimu, odluka Poljske nailazi na nerazumevanje. „Mislim da je to stvarno uvredljivo, a naravno da je tu politički cilj“, ocenjuje Norm Muskal čiji je otac preživeo Holokaust, a koji je u Jerusalim došao u posetu iz Sjedinjenih Američkih Država. Za Čarlija Bitona, nekadašnjeg člana izraelskog parlamenta Kneseta, to je jednostavno provokacija: „Poljska vlada obećala je da će najpre da pregovara sa izraelskom vladom. Umesto toga, oni su jednostavno progurali taj zakon.“
Poljski predsednik Andžej Duda (naslovna fotografija) potpisao je kontroverzni Zakon o Holokaustu. Taj pravni akt predviđa novčanu kaznu ili kaznu zatvora do tri godine za one koji, između ostalog, „javno i u suprotnosti sa činjenicama“ poljskom narodu ili državi pripišu odgovornost ili saučešće u zločinima koje je počinio „Treći rajh“. Poljski Ustavni sud sada bi trebalo još proveri da li taj zakon ugrožava slobodu izražavanja u Poljskoj.
Ugrožavanje diskusije
Iako poljska vlada naglašava da su umetnici i naučnici izuzeti od tog propisa, izraelski naučnici strahuju da će Zakon ipak da spreči otvorenu debatu u Poljskoj. „Zakon bi trebalo da promoviše jednu određenu i specifičnu priču o ulozi Poljske u Holokaustu i to kao jedinu i pravu. To je veoma problematično“, ocenjuje David Silberklang, istoričar sa jerusalimskog Međunarodnog instituta za istraživanje Holokausta. Većina institucija i istraživača podržava ideju da ne bi trebalo koristiti izraz „poljski koncentracioni logori“, ali oni ipak ukazuje na sledeće: „Zakon sprečava otvorenu debatu. Naravno da nije većina poljskog naroda učestvovala u Holokaustu, ali bilo je ljudi koji su radili strašne stvari i o tome se mora i pričati i diskutovati.“
„U početku sam bio užasnut i besan. Ono na što sam prvo pomislio jeste: kako bi moja zemlja trebalo da reaguje“, kaže Arje Karmon, predsednik upravnog odbora Muzeja boraca iz geta. Taj mali muzej osnovali su preživeli iz Varšavskog geta u kome su bili zatvoreni poljski i nemački Jevreji, a koji su 1943. pokušali da pruže oružani otpor nacistima. Ne važi za Poljsku, već i za druge zemlje koje su nacisti okupirali: „Bez saradnje, Nemci ne bi mogli da ubiju toliki broj ljudi u koncentracionim logorima“. Ali bez obzira na to, Karmons ne veruje „da iko krivi Poljsku kao suverenu državu za najgori zločin u istoriji“. Zato je, smatra, sada važnije nego ikada da se za buduće generacije u kolektivnoj svesti sačuvaju lekcije naučene iz Holokausta – ne samo u Izraelu, već širom sveta.
- pročitajte još: Izložba razdora u zgradi UN
U međuvremenu se izraelska vlada trudi da smiri konflikt sa Poljskom. Tako se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova navodi: „Izrael je i dalje u kontaktu sa poljskim vlastima i podneće primedbe na nacrt poljskog zakona“. Oni se nadaju se da će se obe strane složiti tokom preispitivanja zakona u Ustavnom sudu. Jer, „i Izrael i Poljska imaju zajedničku odgovornost da istražuju i očuvaju istoriju Holokausta“.
Razočarenje u SAD
U Sjedinjenim Američkim Državama kontroverzni poljski Zakona naišao je na otvorenu kritiku. Ministar spoljnih poslova SAD Reks Tilerson, u saopštenju za javnost naglasio je da je Vašington „razočaran“. „Stupanje na snagu ovog zakona ima negativne posledice po slobodu izražavanja i akademska istraživanja“, ocenio Tilerson.
Zakon nije kritikovala samo Trampova vlade, već i poslanici u američkom Kongresu, i to iz obe stranke. Orin Heč, istaknuti republikanski senator, takođe i član Američkog saveta za sećanje na Holokaust rekao je da je „zakon izuzetno štetan za sve one koji su u Poljskoj naučili tamne lekcije iz prošlosti i žele da rade na boljoj budućnosti“. Debi Vaserman-Šulc, kongresmenka sa Floride, izjavila je da ju je odluka poljskog predsednika (da potpiše Zakon) „duboko razočarala i zabrinula“.
Kritike i iz Evropske unije
A Brisel? Predsednik Saveta EU, Poljak Donald Tusk, smatra da je odluka Varšave kontraproduktivna: „Autori Zakona uspeli su da po čitavom svetu promovišu istorijski pogrešan pojam ’poljski logori smrti’ i to tako efikasno kao niko pre njih“, napisao je Tusk na Tviteru.
Potpredsednik Evropske komisije Frans Timermans pozvao je ne samo Poljsku, već i sve države koje su u vreme Drugog svetskog rata nacisti okupirali da se suoče sa istorijskim činjenicama: „Bilo je mnogo heroja koji su se opirali režimu i borili protiv okupacije. Ali u svim tim zemljama bilo je i ljudi koji su sarađivali sa okupatorima i pomagali im da sprovedu svoje užasne planove“.
- pročitajte još: Zaboravljen i potisnut: Holokaust u Srbiji i Hrvatskoj
Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Iv Ledrijan ocenio je a je odluka Poljske „neprikladna“. On je upozorio Varšavu da „ne prepravlja istoriju“ i da „ne kvari sećanje“. Sada je neophodno da „Evropska unija izvrši snažan moralni pritisak na Varšavu“.
Istorijska krivica Nemačke
Važnu ulogu u toj usijanoj debati igra i Nemačka. Ministar spoljnih poslova Zigmar Gabrijel, i pre potpisivanje Zakona o Holokaustu, podsetio je na istorijsku nemačku krivicu: „Ne postoji ni najmanja sumnja ko je odgovoran za koncentracione logore, ko je njima upravljao i tamo ubio milione evropskih Jevreja: Nemci.“ Organizovana masovna ubistva počinila je Nemačka i niko drugi, „pojedinačni saradnici tu ne menjaju ništa“.
Na kraju krajeva, koncentracioni logori nisu bez razloga formirani u Poljskoj, dodaje Gabrijel: „Jer je i poljska kultura trebalo je da bude uništena, baš kao i jevrejski životi. Tri od preko šest miliona ubijenih Jevreja bilo je iz Poljske.“ Svijest o toj istorijskoj krivici deo je današnjeg nemačkog identiteta i „centralni je konsenzus svih demokratskih snaga u Nemačkoj“.