Zakon konačno štiti dostojanstvo žena
8. avgust 2017.
Bio je to korak koji se dugo očekivao, a sada ga je jordanska vlada i napravila. Prošlog utorka (1.8.) zloglasni član 308 jordanskog Krivičnog zakona stavljen je van snage. Prema njemu, bilo je dozvoljeno da se silovatelji u Jordanu izvuku bez ikakve kazne za počinjeno delo, jednostavno tako što se venčaju sa svojom žrtvom. Ukoliko porodica žrtve pristane na taj brak, sve bi bilo rešeno.Aktivisti za ljudska prava u Jordanu godinama su se borili da se ta sudska praksa ukine. Broj silovanja u Jordanu je, prema statistikama, pre ove reforme bio veoma visok. Tek ovog proleća parlament je napokon doneo odluku da je vreme da se taj član zakona ukine.
Ovakvu odluku Jordan je doneo samo sedam dana nakon Tunisa. I ta zemlja imala je skoro identičan zakon koji su poslanici tamošnjeg parlamenta stavili van snage. Odluci su prethodile otvorene svađe i diskusije između političara i predstavnika civilnog društva.
U skladu s tom odlukom, u Tunisu je redefinisano i to kada žena sme da stupi u brak. Do sada su devojke, tačnije rečeno devojčice, već sa 13 godina smele da se udaju, ali sada je ta granica podignuta na 16 godina. Zakon ima „istorijsko“ značenje za Tunis, objasnila je ministarka za žene, porodicu i decu u Tunisu Naziha Labidi. On štiti čast i dostojanstvo – kako žena, tako i muškaraca.
„Zakon u Jordanu rezultat je dugogodišnjeg rada na zaštiti prava žena“, kaže za DW aktivistkinja za ženska prava Amal Atraš. Iako je uspeh nesumnjiv, novi zakon ipak ima i niz nedostataka. On se na primer uopšte ne bavi ženama koje su nakon silovanja ostale trudne. Zakon takođe ne obavezuje počinioca da plaća bilo kakvu odštetu, odnosno alimentaciju. Ipak, Atraševa se nada da će zbog te reforme broj silovanih žena biti znatno manji.
Vodeći političari takođe pozdravljaju odluku. Njome se vlada obavezuje da će zaštitu porodice postaviti kao temelj jakog društva, naglašava jordanski premijer Hani al-Mulki. „Zakon daje osnovne pretpostavke za pravedno društvo.“
Ohrabrenje za druge države
Amal Atraš kaže da joj uopšte nije jasno kako su član 308 i slične zakonske odredbe u drugim arapskim zemljama uopšte mogli da dobiju snagu zakona. Ona smatra da je to bio promašen pokušaj pravosuđa koje silovanjima uopšte nije želelo da se bavi. S druge strane, žrtva je dvostruko kažnjavana: prvi put kada počinilac mrtav-hladan odšeta bez ikakve kazne, a drugi, kada žrtvu isti taj čovek protiv njene volje oženi. I nakon svega toga, žrtva je sa svojim psihičkim poteškoćama i traumama ostajala sama.
Ukidanje ili ispravka takvih paragrafa u Tunisu, Jordanu i drugim arapskim zemljama pruža podršku i daje priliku ženama i pravnicima da postojeće pravo generalno promene, objašnjava za DW marokanska aktivistkinja za ženska prava Kadija Rijadi. „Reforme pravosuđa u arapskim i muslimanskim zemljama pomažu nam da se borimo protiv svih onih koji iskorišćavaju religiju kako bi zacementirali mušku dominaciju.“ U Maroku se sada silovatelji kažnjavaju sa kaznama zatvora od pet do 20 godina.
Dvostruki standardi
Maroko je još u 2014. godine ukinuo član zakona koji štiti silovatelje od bilo kakve kazne. To se dogodilo nakon slučaja 16-godišnje devojčice koja je morala da se venča za svog silovatelja 2012. godine. Odmah potom ona je sebi oduzela život popivši otrov za pacove. Slučaj je izazvao bes širom zemlje, a organizacije za ljudska i ženska prava tražile su promenu zakona.
U Maroku, kaže Rijadijeva, još uvek ima mnogo posla. Dostojanstvo žena još uvek nije dovoljno zaštićeno. Sada će u pravosuđu biti prepoznato i silovanje neudatih žena. A ako je žrtva udata – kazna je duplo veća.